Kineske kulture, bogate istorije i priče o ovoj velikoj civilizaciji smo se dotakli putem brojnih tema u prethodnim brojevima. U svim tim pričama „ona“ se provlačila često samo kao prisutni činilac, međutim u ovom broju fokus priče je ona. Tema ove priče je kao što ste mogli da pretpostavite – žena i njen položaj u kineskom društvu nekada i sada. U najranijim godinama, kineske žene su naučene da su „igračke“ u rukama muškaraca, objekti bez prava glasa, sa odsustvom mišljenja i bez šanse da budu cenjena, poštovana i vrednovana ljudska bića. U sadašnjem trenutku u Kini je puno zakona koji štite ženska prava, ali da li je to baš tako u svakodnevnom životu?
Istorijska perspektiva
Socijalni status kineskih žena je doživeo ogromne promene kroz istoriju ovog društva. U tradicionalnoj Kini žena je bila veoma važna figura. Veoma se vodilo računa ko je majka, dok to ko je otac nije bilo bitno, a žena je mogla da zadrži svoje prezime nakon udaje. U vreme Konfučija (550 – 479 p.n.e.), stav prema ženama u kineskom društvu postao je mnogo drugačiji i striktniji. Konfučije je zastupao stav da bi mudra žena trebalo da poseduje tri vrste potčinjenosti – da bude potčinjena ocu pre braka, mužu u braku i sinu nakon smrti muža. Prema Konfučiju koji je imao najveći uticaj na razmišljanje Kineza i na njihov način razumevanja poretka, žena bi trebalo da je zavisna od muža čitav svoj život.
Žena je doživljavana više kao objekat i pokorna roba koja ima cenu, psihičko stanje i svrhu da vodi računa o kući i rađa sinove. Verovalo se da je rođenje devojčice velika sramota, a žene u trudnoći su bile pod velikim pritiskom muževljeve rodbine. Sve trudnice su posećivale hram Gupo i molile se boginji Guanyin da rode sina, jer ako bi rodile devojčicu to bi značilo da nisu dovoljno žrtvi prinele. Cela familija, posebno muževljeva majka, bi je izvrgli ruglu i njen status učinili još beznačajnijim.
Podvezivanje stopala, o kome smo govorili u jednom od prethodnih brojeva, je takođe reflektovalo ženinu podređenost. Naravno, mala stopala su imala jako erotsko značenje ali takođe su predstavljala totalnu žensku potčinjenost, barem što se tiče društvenog života. Uvezana stopala su se nazivala još i lotos stopala i predstavljala su simbol utamničenja koji se zadržao do prve polovine XX veka.
Pozitivne tendencije
Period XX veka označavao je početak različitih pisanja i otvaranje pitanja o ženskim pravima. Ove ideje su se proširivale neverovatnom brzinom a već od 1912. godine društvo je počelo da priča dovoljno glasno da bi započeo novi Kulturni pokret. Ljudi su iskazali svoje nezadovoljstvo konfučijanizmom i starim običajima, zastarelim oblicima ponašanja i nejednakošću. Od tog momenta, ženama se zvanično daju sve veća prava. Do 1930. godine popriličan broj žena je počeo da se školuje i da se zapošljava. Od ove godine je ustanovljen i novi porodični poredak ustanovljen. On je davao ženama pravo na razvod braka i na pravo nasleđivanja, što je dovelo do toga da se usvoji monogamni brak kao jedini legitiman. Trgovina devojčicama je zabranjena.
Od osnivanja Komunističke partije Kine, postignuti su pozitivni rezultati vezani za žensku emancipaciju i jednakost između žena i muškaraca u stremljenju ka istim ciljevima. Pod vođstvom Partije, žene su mobilisane i organizovane u ujedinjene frontove sa ženama u industriji i poljoprivredi kao glavnim telima. Žene svih etničkih grupa su istupile u borbu za oslobađanje žena koja je bila blisko vezana za kinesku revoluciju. Osnivanjem Narodne republike Kine, završena su hiljadugodišnja feudalna ugnjetavanja i porobljavanja kao i istorija u kojoj su Kinezi gaženi i maltretirani od strane agresora. Na prvom plenarnom sastanku održanom 1949. godine u Pekingu 69 žena je bilo prisutno. One su zastupale stavove žena širom Kine i zajedno sa muškarcima raspravljale o važnim stvarima za izgradnju zemlje. Nakon osnivanja Narodne republike Kine desilo se mnogo masovnih pokreta koji su ubrzali menjanje ekonomske i kulturne pozadine koja je ostavljena u nasleđe iz perioda stare Kine, kao i iskorenjivanje zasterelog sistema i običaja koji sputavaju, diskriminišu i ponižavaju žene.
Reforma zemlje
U staroj Kini siromašni farmeri i radnici na farmi, koji su činili 70 procenata ukupnog stanovništva, posedovali su samo 10 procenata zemlje. Žene nisu imale pravo da poseduju zemlju. Ovo se promenilo osnivanjem Narodne Republike Kine. Žene su dobile mogućnost da poseduju zemlju baš kao i muškarci.
Pravo glasa
NR Kina je donela zakon 1953. godine kojim je ženama dato pravo glasa na izborima. Te godine više od 90 procenata žena je glasalo. Od osnivanja NR Kine učešće žena svih etničkih grupa u administraciji je značajno povećano.
Zapošljavanje
Zajedno sa ekonomskim razvojem, ženski poslovi su se proširili i van kuće. Počele su da čine važan deo u proizvodnji i privređivanju, a 1957. godine, oko 70 procenata žena sa sela se posvetio proizvodnji. Broj žena iz gradova koje su se zaposlile je dostigao cifru od 3.286 miliona što je prateći statistiku bilo 5,5 procenata više u odnosu na 1949. godinu.
Obrazovna kampanja
U staroj Kini više od 90 procenata žena je bilo nepismeno. U cilju opismenjavanja i povećanja kulturnog nivoa čitave nacije, nova Kina je napravila plan kako bi sprovela svoj cilj. Kampanje iz 1952., 1956. i 1958. godine su promovisale večernje škole i književne časove na kojima su osim muškaraca prisustvovale i žene. Do 1958. godine 16 miliona žena je naučilo da čita i ovo je predstavljalo prvi korak u iskorenjivanju neznanja i zaostalosti među kineskim ženama.
Javnost i implementacija zakona o braku
Zakon o braku u NR Kini je donesen 1950. godine i prvi je zakon ustanovljen u novoj Kini. Ovaj zakon jasno objašnjava da je feudalni način ugovorenog i nasilnog sklapanja braka, ali i superiornost muškaraca u odnosu na žene i zanemarivanje žene zbog interesa dece, potpuno pogrešno. Donošenje novog zakona obezbedilo je slobodu i za muškarce i za žene, monogamiju, seksualnu jednakost i zaštitu žena i dece.
Zabrana prostitucije
Bordeli i prostitucija bili su jedan od najgorih socijalnih fenomena koji je nasleđen iz perioda stare Kine. U novembru 1949. godine, odmah nakon ustoličenja NR KIne donet je zakon o zabrani prostitucije. Zatvoreni su svi bordeli i sva mesta koja su imala veze sa prostitucijom. Sve prostitutke su podvrgnute lekarskom pregledu i dat im je tretman protiv veneričnih bolesti kao i smernice za njihov dalji život, život koji se smatra normalnim i moralnim. Po ugledu na Peking, gradovi poput Šangaja i Tijenđina vodili su kampanju protiv prostitucije. U veoma kratkom roku ove stvari koje su dovodile ženu u neprijatan, potlačen položaj su počele da gube primat.
Promena nikada nije laka
Nakon mnogo godina za vreme kojih su opisana ponašanja i stav prema ženama bili na njenu štetu, nije lako preko noći promeniti ljudska razmišljanja. Kinesko društvo ima dugu istoriju i mnogo
očuvanih jedinstvenih tradicionalnih navika pa nije ni iznenađujuće da je morao da se uloži veliki napor za njihovu promenu. Danas, kineske žene po zakonu uživaju podjednak status kao i muškarci u svakom aspektu. Imaju uspešne karijere, udaju se i razvode ukoliko tako žele i sa kim žele. Iako žene još uvek osećaju izvesne pritiske, može se reći da su osetile pravu emancipaciju pogotovu u poređenju sa prošlim vekom. Istina je da neki ljudi nikada neće prihvatiti ženu kao šefa ili recimo kao glavu porodice ali to već nema više veze samo sa kineskim društvom već sa pojedincem.
