Suzana Milevska, istoričarka umetnosti, kustoskinja i teoretičarka vizuelne umetnosti i kulture iz Severne Makedonije, održaće onlajn predavanje „Kalokagatija: O mogućnosti zajedničkog razmišljanja o estetskom i etičkom u kustosiranju“ u subotu, 28. novembra u 12 sati na Zoom platformi. Reč je o drugom po redu predavanju u okviru novog ciklusa međunarodnog programa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ koje će moći da se prati i putem linka na Fejsbuk iventu, i na Fejsbuk stranici portala za kulturu jugoistočne Evrope Seecult, medijskog pokrovitelja programa.
Tokom predavanja, Suzana Milevska će se fokusirati na neprekidnu polemiku o uzajamnom odnosu i tenzijama između kategorija lepog i dobrog, forme i sadržaja, i između ostalih večitih i veštačkih razlika i podela koje su se pojavile u teoriji umetnosti tokom modernizma. Tom prilikom, ona će se baviti pitanjima da li su takve dihotomije bile održive, i kako kustosiranje pomaže različitim umetničkim praksama u prevazilaženju hijerarhije između estetskog i etičkog tokom vremena. Preciznije, predavanje istražuje načine na koje se teorije kustosiranja vraćaju drevnom pojmu antičkih Grka kalokagatija – preplitanju estetike i etike i drugih etičkih odgovornosti, principa i vrednosti na koje je umetnost zaboravila dajući privilegiju njenim formalnim aspektima.
Milevska tvrdi da kustosiranje doprinosi aktiviranju potencijala umetnosti bez kompromitovanja njenih formalnih aspekata, kao neka vrsta poluge koja popravlja neuravnoteženi odnos između estetike i etike. Kustosiranje, po njenom mišljenju, daje umetnosti nevino i ambiciozno verovanje u takvu ravnotežu jer su etička pitanja u teoriji umetnosti i umetničkoj kritici odavno ublažena, dok je forma imala prioritet nad sadržajem. Diskutovati o takvom kritičkom stavu prema fenomenu kustosiranja – i razlikovati ga od kustosiranja kao profesije – postaje goruće u nesigurnom i strašnom periodu pandemije kada tenzije između estetike i etike, zaštite i brige o sebi dominiraju našim profesionalnim i svakodnevnim životom.
Dr Suzana Milevska je kustoskinja i teoretičarka vizuelne umetnosti i kulture. Od 2016. do 2019. bila je Principal Investigator Horizon-a 2020, u okviru projekta TRACES Politehničkog Univerziteta u Milanu, i kurirala je završnu izložbu Contentious Objects/Ashamed Subjects. Bila je profesorka istorije umetnosti centralne i jugoistočne Evrope na Akademiji lepih umetnosti u Beču (2013-2015). Doktorirala je na Goldsmit koledžu u Londonu, a 2004. godine bila je Fulbright Senior Research Scholar. Kustosirala je brojne međunarodne izložbe među kojima i The Renaming Machine (2008-2011), Roma Protocol, Austrian Parliament, Vienna, i Call the Witness, BAK Utreht (2011). Inicirala je projekat Call the Witness–Roma Pavilion, Bečko Bijenale (2010-2011). Godine 2015. kustosirala je izložbu Inside Out: Not So White Cube, City Art Gallery, Ljubljana (sa Alenkom Gregorič). 2012. godine osvojila je ALICE Nagradu za političko kustosiranje i nagradu Igor Zabel za delovanje u oblasti kulture i teorije. Objavila je knjige Gender Difference in the Balkans, 2010; The Renaming Machine: The Book, 2010; i On Productive Shame, Reconciliation, and Agency, SternbergPress, 2016.
Međunarodni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD) pokrenut je i finansiran 2018. godine u Beogradu kao edukativna platforma koja se bavi pojmom kustosiranja. Od 2020. godine, WCSCD je počeo da inicira sopstvena kustoska istraživanja i projekte koji bi rešili tu vrstu složenosti, zadržavajući obrazovnu komponentu kao srž programa. Celokupan program i serije javnih predavanja inicirala je i organizovala kustoskinja Biljana Ćirić.
Serija onlajn predavanja u okviru programa „Šta kustosiranje može treba da bude“ 2020/2021 realizuje se u saradnji sa Divisions of Arts and Humanities, Duke Kunshan University.