Tekstil prirodnog porekla u svakodnevnoj upotrebi je najbolji mogući izbor – za naše telo, ali i za našu okolinu. Prirodni materijali dozvoljavaju da naša koža”- diše”, savršeni su termoregulatori, ne izazivaju alergijske reakcije i uglavnom imaju nešto duži vek trajanja. Na toj listi se nalaze pamuk, lan, svila, vuna i mnogi drugi, ali kako da te odevne komade učinimo što održivijim i nosivijim? Odgovor je jednostavan. Osim što ćemo svaki od njih birati sa posebnom pažnjom, stavljajući akcenat na praktičnost, potrebu i kvalitet, pobrinućemo se da sam materijal bude tretiran sa što manje štetnih hemikalija. Ovaj put pričamo o biljkama i njihovim pigmentima koji su svoju primenu našli u bojenju tekstila.
Pripremila sam vam kratak vodič o tome kako neke od biljaka iz vaše bašte, kao što su lavanda, kopriva ili zova, mogu poslužiti u svrhu farbanja odevnih komada koji su prirodnog sirovinskog sastava. Ono što će vam biti potrebno za ovaj kreativni poduhvat jesu odgovarajući delovi biljke, pogodan materijal i par kuhinjskih posuda. Boje se mogu napraviti od cveta, lista, stabljike, lukovice ili korena u zavisnosti od toga koju vrstu biljke koristimo. Bitno je imati u vidu da sama boja biljke ne mora da bude identična pigmentima koji će se razvijati na tekstilu. Tako na primer plavo cveće budleje boji tkaninu u žuto. Neke od biljaka koje možemo koristiti i njihovi specifični delovi koji služe za proces farbanja su:
- šišarke crnog jove koje daju zeleno do svetlo braon boju,
- listovi lovora daju terakota do roze boju,
- cvetne glavice budleje daju svetlo žutu boju,
- cvetovi dalije čija boja varira od braon, preko žute i naravno do crvenih podtonova,
- bobice zove sa svojim purpurnim do sivim pigmentima,
- listovi eukaliptusa čija upotreba za rezultat ima narandžastu boju,
- cvetovi forzicije daju žute do senf nijanse,
- listovi bršljana sa svojim sivkasto zelenim nijansama,
- listovi lavande boje tkaninu u sivo, mladi listovi i stabljike nane koji daju žutu boju,
- listovi koprive boje u nijanse od svetle do maslinasto zelene,
- listovi ruzmarina daju sivkasto-purpurne tonove,
- cvetovi kantariona boje u nijanse od crvene do terakota ružičaste,
- neizostavne ljuske oraha su zadužene za različite nijanse braon boje,
- cvetovi hajdučke trave daju žućkasto-zelene nijanse
Vlakna prirodnog porekla su se pokazala pogodnijim za ovakav način bojenja, uz to i što su deblja to više pigmenata mogu da upiju. Naravno, sam izbor zavisi od vaših preferencija, dostupnosti, navika, kao i etičkih standarda. Od materijala životinjskog porekla tu su svila, vuna, moher, angora i kašmir. Biljni izbor spada na pamuk, lan, konoplju i rafiju koja nastaje od palminog lišća. Polu-sintetika uključuje prirodne materijale kao što su bambus, morske alge ili plutu, koji su modifikovani putem različitih hemijskih tretmana. Čista sintetika se ne preporučuje za upotrebu u ovim procesima bojenja. Tkanine životinjskog porekla imaju tendenciju da se bolje boje od tkanina na biljnoj bazi, zato što sadrže prirodne proteine koji mnogo bolje vezuju pigmente. Lepota ovog kreativnog procesa se krije u tome što rezultat nikad nije isti, već zavisi od biljne vrste koju koristite, njene količine, kao i sirovinskog sastava tkanine koju tretirate i njene pripreme.
Što više vremena provedete u eksperimentisanju, bolje ćete upoznati svaku od biljaka koju upotrebljavate, a vaši odevni komadi će postati originalna umetnička dela koja će ponekad i vas same iznenaditi. Bitno je da znate da podloga koja se boji ne mora uvek biti bela. Pigmenti se kombinuju sa postojećom bojom tkanine, tako da odevni komad žute boje koji je obojen u crveno na kraju može biti narandžast. Za proces farbanja koristite isključivo posude koje su namenjene samo za to, nikako ih nemojte vraćati u kuhinjsku upotrebu. Aluminijumski lonac je preporučljiv za korišćenje u ove svrhe, iz razloga što ovaj metal deluje kao fiksator boje. Obavezno odvojite i drvene kašike za mešanje, po jednu za svaku boju. Od koristi vam može biti i cediljka, kao i rezervna posuda, zaštitne rukavice i kecelja. Postojanost boje na prirodno bojenim tkaninama zavisi od više faktora. Presudni su vrsta materijala, kao i biljna vrsta koju koristimo. Neke biljke imaju mnogo jače pigmente od drugih. U literaturi ćete često naći preporuku da tekstil pre farbanja potopite u sojino mleko, zato što ono deluje kao fiksator boje u ovom slučaju i poboljšava rezultate koje dobijamo. Upotreba bademovog mleka daje slične rezultate. Vremenom se može desiti da boje izblede od pranja i uticaja svetlosti, ali ih vi uvek možete iznova ofarbati. Bojenje biljnim bojama nije jednodnevni projekat. Ukoliko se upuštate u ovu avanturu spremite se na činjenicu da će vam možda i nedelje biti potrebne kako biste videli rezultate svog rada, te možemo reći da se ovaj proces uklapa u ideologiju koncepta sporog življenja. On ne zahteva previše sati rada na dnevnom nivou, ali zahteva strpljenje.
Pre započinjanja bojenja potrebno je oprati tkaninu kako biste uklonili završne slojeve sa nje, ukoliko isti postoje. Zatim je potopiti u sojino mleko na 48h. Tako odstajao komad neophodno je sušiti na vazduhu nedelju dana, kao bi se što bolje fiksirali mlečni proteini. Količina sakupljenog biljnog materijala koji ćete koristi u procesu zavisi od same vrste i željenog intenziteta boje. Višak biljaka uvek možete sačuvati u zamrzivaču. Zatim se voda i biljni materijal lagano zagrevaju u loncu na šporetu. Dužina zagrevanja zavisi od biljne vrste koju koristimo. Kad se smeša ohladi i poprimi željeni ton procedimo je. Potom ubacimo tkaninu u nju i lagano zagrevamo. Kad komad odeće dostigne željeni ton, šporet isključiti, ali šerpu ne
sklanjati, već je ostaviti da se postepeno hladi. To je korak koji omogućava bolju apsorpciju boje. Tkaninu možete ostaviti u posudi na duži vremenski period kako bi boja postigla željeni Intenzitet.
Da bi postupak bojenja što bolje objasnili za primer ćemo uzeti lavandu. Ovu mirisnu biljku mnogi od nas gaje u svojim dvorištima. Jesen je idealan period za ovaj proces, zato što baš tad sezonski orezujemo naše biljke, kako bi se što efikasnije bokorile, pospešujući njihov rast i samo cvetanje u narednoj sezoni. Uklonićemo cvetne stabljike, a uzećemo lišće iz tekuće godine u dužini od 2,5cm koje ćemo iskoristiti za
proces bojenja. Ukoliko se odlučite za bojenje listovima lavande iz prolećne sezone, ono će dati bež do braonkaste tonove, dok korišćenjem biljnog materijala koji je prikupljen krajem leta dobijamo sivkaste tonove na tkanini. Za sam proces bojenja biće vam potrebne oko tri velike šake listova lavande. Potopite
ih u dublji lonac u vodu. Zagrejte ovu mešavinu i ostavite je da se krčka sat vremena. Ostavite zatim lonac
poklopljen da stoji jedan dan, a onda procedite smešu. Zatim u tečnost stavite tkaninu, dodajte još vode ako je potrebno i krčkajte sve to 30 minuta do sat vremena. Kada isključite plotnu, tkaninu možete ostaviti onoliko dugo u loncu u zavisnosti od intenziteta boje koji želite da postignete. Uzimajući u obzir da lavanda ima izuzetno jak miris, savetujem vam da sve ovo izvodite kraj otvorenog prozora u dobro provetrenoj prostoriji.
Tkaninu je poželjno sušiti na direktnom suncu, zato što će ono dodatno zaštititi materijal koji je podložan ispiranju boje. Za bolje rezultate obavezno primeniti pripremne korake koje sam već spomenula. Ovako bojeni tekstil je najbolje održavati hladnom vodom i neutralnim sapunom. Za razliku od sintetičkih boja, prirodne boje ne sadrže štetne hemikalije i kancerogene materije, tako da je poželjno koristiti ih za odeću, kao i za druge kućne upotrebne predmete. Takođe, kao takve, one čuvaju našu životnu sredinu. U ove svrhe možemo upotrebiti i začine, kao i voće i povrće. Pa tako, za postizanje crvenih i ružičastih tonova možete koristiti i cveklu, šipak, latice crvene ruže, kao i koštice avokada. Narandžastu boju mogu dati šargarepa i kurkuma. Žuta može doći od nevena, latica suncokreta, paprike, listova celera i ljuske luka. Spanać i jorgovan boje u zeleno. Purpurne nijanse se dobijaju upotrebom ljubičastog kupusa, kupine, borovnice i crnog pasulja. Kako bi dobili boju za tkaninu željene sastojke takođe možete staviti u teglu, zaliti vodom i ostaviti ih na prozorskoj dasci da stoje nedelju dana, kako bi sunčevi zraci obavili posao umesto ringle. Brži metod je već pomenuto krčkanje sastojaka na šporetu. Kad procedite boje, ukoliko niste u potpunosti zadovoljni njihovim intenzitetom, možete uticati na dobijanje željene nijanse promenom kiselosti – tako što ćete dodati limunov sok ili sirće ili pak nešto alkalno, kao što je soda bikarbona. Takođe je bitno napomenuti da je so izvanredan fiksator boje koja potiče od voća, dok je sirće pogodno za boje napravljene od biljaka. U ovom slučaju proces pripreme tkanine protiče tako što pola šolje soli pomešate sa osam šoljica vode ili sjedinite jednake količine sirćeta i vode (u zavisnosti od toga za koju varijantu se odlučite). Potom, stavite tkaninu u šerpu i pustite da se krčka jedan sat. Kad završite sa ovim materijal stavite pod hladnu vodu i nakon toga nastavite sa procesom bojenja kako sam ga ranije opisala.
U procesu bojenja se možete poigravati sa tkaninom tako što ćete na nju primeniti drevnu japansku šibori tehniku, koja datira iz 8. veka i podrazumeva veliki broj načina na koji se tkanina može vezati, ušiti ili saviti što rezultira beskrajno zanimljivim šarama. Rezultati ove tehnike zavise i od vrste tkanine koja se farba. Materijal se dekoriše vezivanjem čvorova, nasumičnim presavijanjem, obmotavanjem oko štapa ili stavljanjem između dva komada drveta. Tako savijena tkanina se potapa u pripremljenu boju. Svaka od ovih tehnika daje različite rezultate koji se manifestuju u vidu složenih i maštovitih otisaka na materijalu.
U poslednje vreme je sve popularnija i eko štampa. Ovo je malo složeniji i mogu slobodno reći kreativniji proces. Potrebno je na početku obezbediti željeni biljni materijal koji mogu sačinjavati cvetovi, listovi, ljuske, kore, grančice. Zatim na pripremljeni komad tkanine (koji smo pre toga oprali i potopili u fiksator) poređati biljni materijal, dajući sebi svu kreativnu slobodu.
Nakon toga se to parče tkanine čvrsto srola oko oklagije i uveže koncem. Zatim se tako pripremljen materijal kuva u dubokoj šerpi ili na pari oko sat vremena. Potom se ostavi da se ohladi, otrese se sa njega biljni materijal i ispere. Kako bi potvrdili postojanost boje možete tretiran komad tkanine oprati u mašini za veš na 30 stepeni. Na ovaj način dobijamo unikatno dizajniran komad materijala. Osim što su ekološki opravdane i održive, sve gore navedene tehnike nam dopuštaju da budemo maštoviti i da se na neki način igramo, stvarajući sopstvenu odeću i upotrebne predmete. U ove procese možemo uključiti i mlađe članove porodice i na taj način pospešiti njihovu radoznalost i kreativnost, ali i produbiti ekološku svest. U vremenu kad se sve ubrzanije živi, ovo je prilika da zastanemo i uradimo nešto dobro za sebe i svoju okolinu. Priroda je najdarovitiji kreator, a ovo je naša prilika da sudelujemo u njenoj genijalnosti. Zašto je ne iskoristiti?
