Ukoliko uporedite Gojinu Golu Maju sa naslovnim stranama Playboy-a, nećete uočiti veliku razliku. Došlo je vreme da se zapitamo: da li ženske aktove u istoriji umetnosti treba da posmatramo iz vizure feminizma?
piše: Nikola Todorić
Pobunjenici Black Lives Matter nisu oborili samo spomenike kolonijalista, imperatora i trgovaca robovima, već je im je zasmetao način prikazivanja žena kroz istoriju umetnosti. Najpre su uperili prstom u jednu skulpturu u Mančesteru, ispred Trafford Centra. Prikazan je muškarac okružen polugolim ženama. Odmah nakon, otkrili su nam još jednu u Ajovi koja se slobodno može svrstati u pornografsko delo, iako je simbol države. Ta lepa, mlada majka isturila je grudi toliko snažno da može da nahrani sve bebe Ajvove kao da mlekarica, a ne žena.
Angažovanje pokreta sa feminističkim idejama nije moglo da prođe bez profila na Tviteru. ArtActivistBarbie izmišljen je lik i kreirala ju je Sara Vilijamson, profesorka na Univerzitetu u Hadersfild u Engleskoj. Odabrala je da preuzme vizuelni identitet Barbike i da kratkim porukama prkosi arhetipskim patrijarhalnim modusima. Smislila je parolu „odbij da budeš muza” i tako izazvala umetničke galerije i muzeje širom sveta da se zapitaju zašto nemaju više dela koje su stvorile žene. Sara ne propoveda niti želi da preobražava, samo provocira ukazujući na nejednakost polova u umetnosti, namerno uz pomoć Barbike, simbola seksističke kulture, lutke stvorene po modelu stereotipnog shvatanja lepote nerealnih proporcija tela.
Svojim profilom skreće pažnju na ozbiljna pitanja. Na primer: zašto najveće galerije na svetu nude samo muški pogled na svet.
Ovakav vid pokazivanja rodne diskriminacije dogodio se još osamdesetih godina. Guerilla Girls pokrenule su proteste u Sjedinjenim Državama. Dizajnirale su feministički poster sa pitanjem moraju li žene biti gole da bi ušle u Metropoliten muzej i insistirale na tome da se prizna da je istorija umetnosti nedopustivo zanemarivala žene.
Gde su umetnice?
Ovo je glavno pitanje Barbi-aktivistkinje.
U prilog odgovoru ide statistika.
Nacionalna galerija u Londonu izlaže 2.300 dela muških umetnika i samo 21 delo koje su naslikale žene. Rodni jaz je uočljiv, iako posetiocima to možda i nije važno. Oslanjajući se na Barbiku napravljen je sasvim drugačiji feministički manifest, manifest digitalnog doba, a kultna ikona lepote postala je ratnica koja odbacuje epitet glupe plavuše. Ta ratnica se izborila za projekat Nestali ženski narativi koji je pokrenula londonska Nacionalna galerija portreta. Cilj je bio da se kolekcija obogati novim delima i ispravi istorijska nepravda naneta umetnicama.
Sara Vilijamson jedna je od feministkinja koja se zapitala da li su žene u istoriji umetnosti prikazane erotski ili pornografski. Napravila je parodiju na sliku Rajta Barkera iz 1889. godine i umesto njegovog ženskog akta okruženog lavovima postavila obučenu Barbiku sa plišanom igračkom lava. Time je skrenula pažnju na viktorijansku pornografiju koja je otišla korak dalje u skidanju žena.
Slično pitanje postavila je i Meri Bird u svojoj TV seriji Shock of the Nude. Istraživala je na koje načine su muškarci umetnici pokušali da opravdaju gole žene u svojim delima. Međutim, na pitanje šta je pornografija, a šta umetnost i dalje nije lako odgovoriti.
Meri i Sara svakako nisu prve koje su se bavile ovom temom. Više od stotinu godina feministkinje su skretale pažnju na seksističke stavove umetnika. Sifražetkinja Meri Ričardson je još 1914. godine sekirom htela da iseče golu Valaskezovu Veneru ispred ogledala.
Hans Mas je istraživao tanku granicu između umetnosti i pornografije. Isticao je da su najpre slikari i vajari imali nameru da seksualno uzbude posmatrače njihovih dela. Jedno od takvih dela je Poreklo sveta Gistava Kurbea. Umetnica Debora de Robertis je ispred ove slike u Muzeju Orsej izvela performans kako bi uživo reprodukovala sliku genitalija. Bila je uhapšena zbog sličnog poziranja ispred Maneove Olimpje, ponovo u Muzeju Orsej. Njeno pitanje bilo je: zašto se prvi prikaz ženskog tela smatra pornografijom, dok se drugi vidi kao umetnost.
Tokom četvrtog talasa feminizma koji je započet aferama Harvija Vajnstajna, otkriveno je da je jedan italijanski vajar tražio samo device za modele, da bi posle sa njima imao seks, a Eriku Džilu su ćerke bile modeli i žrtve njegovog seksualnog nasilja. Da li ovakva otkrića utiču na status dela, obzirom na to da u bizarnom svetu kolekcionarstva postoje oni koji otkupljuju baš ovakve slike. U nedavno objavljenom dokumentarcu o samoubici Džefriju Epštajnu, trgovcu belim robljem, jedan policajac je svedočio o velikim kolekcijama pornografskih slika u vilama seksualnih prestupnika i tome da svi žude za Gakerovom Siringom, golom nimfom izloženom u Umetničkoj galeriji u Mančesteru.
Šta neko delo čini pornografskim? Odgovor uopšte ne zavisi od dela, već od nas samih i toga kako ih doživljavamo. Ako nas aktovi Save Šumanovića erotski uzbuđuju, onda se lako mogu svrstati u pornografska, ali u isto vreme, ne moraju biti pornografska jer kog mnogih izazivaju druga osećanja, na primer, emocionalnu bliskost.
Šta dešavalo muzama?
Kamij Klodel, goli model Ogista Rodena je posle poziranja počela da se psihički oseća loše. Okrivila ga je da ju je iskoristio i bio nepravedan prema njoj. Muza Gustava Klimta, lice sa slike Žena u zlatu, Emili Luiz Flege pokušala je da se ubije saznavši da je Klimt zaprosio Almu Šindler, tada najlepšu devojku u Beču. Ni Pikasove ljubavnice nisu bile srećne što su gole, bar ne kasnije, kada bi shvatile šta su uradile i da će uskoro biti zamenjene, čim slikar uđe u novu fazu. I tako dalje. Mizogini Pikaso, iskorišćavao je žene u orgiji obožavanja i posle ih lako odbacivao.
Barbika Sare Vilijamson uvek je obučena. Tako obučenu, stavila ju je u Maneov doručak na travi, gde dva kicoša uopšte i nisu bili zainteresovani za žene. Kada je slika pokazana u pariškom Salonu odbačenih 1863. godine. Dok su jedni uživali u goloj ženi na obali Sene u Aržanteju, drugi su protestovali jer su smatrali da će opasti javni moral jer je sika vulgarna. Moneu su pozirale njegova Suzana Linhof žena i omiljena muza Viktorina Mjuran. Sličan prizor vidimo i na Ticijanovom Seoskom koncertu. I tako sve do foto portreta Džefa Kunsa i Ćićoline, do momenta kada su se umetnost i pornografija sudarili u eksploziji. U događaju bez presedana, istorija umetnosti je zauvek promenjena, jer su mnogi umetnosti krenuli da koketiraju sa pornografijom bez opravdanja. Time je granica između pornografije i umetnosti zauvek porušena.
