Jedna od stvari o kojoj bih mogla do sutra da pričam i sa kojom umem prilično da dosađujem ljudima jeste povezanost mode sa ekonomskim, socijalnim i kulturnim promenama u društvu. Jedini način da dobijemo uvid u širu sliku i da bolje razumemo promene modnih trendova jeste da uzmemo sve ove faktore u obzir. Tu dolazimo onda do još jedne povezanosti, a to je veza između mode i muzike. Nije retka pojava da jedan pravac u muzici bude propraćen određenim modnim stilom ili da se različite potkulture izdvoje po svom specifičnom muzičkom i/ili stilskom ukusu. Isto tako, nisu retke ni predrasude koje ih prate, kao i da neko bude okarakterisan kao gotičar ili fenser samo na osnovu odeće koju nosi i na taj način ukalupljen u neku kategoriju. Ipak, to je neka druga tema kojom se neću baviti u ovom broju, već ću u nastavku pokušati da vam približim fenomen glam roka, ili glitter rock-a, kako se ponekad nazivao
Glam rok je podvrsta rok muzike koja se javila u prvoj polovini sedamdesetih godina, prvobitno u Velikoj Britaniji, da bi se onda proširila i na Ameriku. Kada bi gledali širi kontekst, glam rok je nastao nakon hipi ere, a pre ere panka. Početkom sedamdesetih je izgledalo da od hipika i njihovog stila nije mnogo ostalo. Peace znak, takozvana flower power, pončo i psihodelično šarenilo zamenili su psihodelični šljašteći detalji, uska odeća, napadna šminka na muškarcima, velika kosa i period ekspanzije androgenosti. Da li vam Kiss, Alice Copper, The New York Dolls ili David Bowie sada padaju na pamet? Dobro je, pošto su oni jedni od najboljih predstavnika ovog pravca, iako ne biste verovali koliko se ostrašćenih rasprava, prvenstveno muzičkih, može naći na temu toga da li, na primer Alice Cooper, pripada glam roku ili glam metalu. Međutim, kako nisam vrsni poznavalac ovih muzičkih pravaca bolje da se držim isključivo modnog aspekta.
Početkom sedamdesetih godina modna industrija je zapala u krizu i moda je sve manje bila stvar dizajnera i kreatora visoke mode. Ljudi više nisu u tolikoj meri potpadali pod uticaj njihovih kolekcija i odevnih komada koje bi proglasili
kao must have određene sezone. Može se reći da je moda tada postala u najvećoj meri stvar individualnog izbora, a preovladavajuće mišljenje je bilo da se ona nalazi u uradi sam projektima i second hand radnjama. Kako je ovo doba koje je obeležio uspon feminističkih pokreta, preispitivanje tradicionalne uloge žena i rodnih uloga uopšte, došlo i do promene slike o novom muškarcu. Muškarac je u prethodnim decenijama uvek imao jasno definisan izgled bez nekih preteranih odstupanja.
Menjao se samo izgled ramena, sa okruglih se prelazilo do izrazito naglašenih, četvrtastih. Naravno, stvari nisu bile baš toliko jednostavne, ali da je bilo nekih preteranih odstupanja od klasične forme muškog odela, nije, naročito ne među mejnstrim krugovima.
Sedamdesetih je uniseks odeća postala modni imperativ pa su farmerice sa širokim nogavicama i jednostavne majice sa aplikacijama bile uobičajeni način odevanja i jednog i drugog pola. Taj novi, glam rok muškarac koji se pojavio tokom ere sedamdesetih je nosio izrazito usku odeću i poigravao se slobodnijim kombinovanjem boja (danas bi to nazvali color blocking). U pravljenju svojih kostima najviše su bili inspirisani kosmosom, što ne treba da čudi jer je sletanje na Mesec bilo samo par godina ranije, ali i naučnom fantastikom. Da, kažem kostima jer se mahom radilo o scenskoj odeći kada se radi o izvođačima glam rok muzičkog pravca. Njihov celokupan izgled je bio futuristički (danas kada znamo da je pank nastao koju godinu kasnije, njihov izgled možemo okarakterisati i kao preteču cyber panka). Dovoljno nam govori i ime Ziggy Stardust, alter ego koji je usvojio David Bowie. Možda vam se u glavi vrti slika kožnih pantalona, metalik boja, perja, velike kose i animal printa na muškarcu, i sve je to tačno i niste daleko od istine, ali najpoznatiji su bili po obući sa velikom platformom. To je svakako bila jedna od najšokantnijih stvari u tom periodu (premda su se muškarci šminkali, nosili perike i potpetice još u makaroni periodu, no, o tom potom, ako ovako nastavim proglasiću i Luja XIV pretečom glam roka). Platforme su ono što je glam rokerima otvorilo put do publike i napravilo poželjnim u modnom i ekonomskom smislu, jer je njihova prodaja u to vreme naglo porasla. Prim. aut. govorim o platformama, ne glam rokerima, nemam informaciju da li su se oni prodavali.
Njihov izgled se često povezivao sa homoseksualnošću, premda je samo nekolicina njih bila te seksualne orijentacije. Zaista ne treba da čudi, mada nije ni za pohvalu, zašto su se javile ovakve osude. Kao što sam već spomenula, muškarac je do tada trebalo da bude tradicionalan u svakom smislu i da ne odstupa od svojih strogo krojenih odela. Već je šezdesetih godina, od kojih je sve počelo, krenula da se javlja slika jednog novog muškarca i tada smo imali jedno veliko ime kao što je Pierre Cardin i njegovo eksperimentisanje sa muškim krojevima, meterijalima, bojama i tako dalje. Ali sedamdesetih na scenu dolazi našminkani muškarac sa nalakiranim noktima, natapiranom kosom i u kožnim helankama. Slika muškarca koji je alfa mužjak se dovodila u pitanje i mnogi su smatrali da se na taj način samo izvrgava ruglu. Cilj ovakve pojave je ipak bio šok efekat i privlačenje publike na taj način (u literaturi se ovaj pravac ponekad može pronaći i pod imenom shock rock). Da su u svojoj nameri uspeli govori i to da je dosta ovih izvođača i dan danas popularno, rado slušano i smatrano ikonama svog vremena.
Krajem 1975. godine glam rok era je počela da bledi i ustupila svoje mesto panku. Ipak, njegov uticaj je vidljiv i dan danas (neki navode Lady Gagu kao savremeni primer oživljavanja ovog stila, ali to ne bih komentarisala). Tokom osamdesetih je došlo do obnavljanja ovog pravca, ali samo što se muzike tiče. Stilski, ovo ponovo postaje era dizajnera i ultimativni statusni simbol postaje nošenje odevnih predmeta sa istaknutim logoom. Ali da uvek imamo neke izuzetke govore bendovi kao što su Aerosmith, ili Guns N’ Roses koji bi mogli da se okarakterišu kao predstavnici postglam rok ere o kojoj će više reči biti u nekom narednom broju.
