Posle uspešne grupne izložbe u predstavništvu UNESCO u Parizu i nedavno održane izložbe “Crtež kao događaj” u Galeriji ULUS u Beogradu, srpski slikar Vojislav Radovanović se tokom novembra i decembra predstavlja poljskoj publici na festivalu performansa “Točak vremena” (Koło Czasu) koji prezentuje savremene umetnike čiji rad oscilira oko široko shvaćenog pojma izvođačke umetnosti. Radovanović izlaže veliki opus crteža na izložbi “Doba plodnosti” koja je otvorena 17. novembra u Centru za savremenu umetnost u Torunu (Centrum Sztuki Współczesnej Znaki Czasu). Nakon otvaranja izložbe, srpski umetnik je otpočeo dvonedeljni slikarski performans u kome pred publikom slika uživo. Svojim originalnim pristupom u stvaranju dela, Radovanović je privukao veliki broj posetilaca. Izložba “Doba plodnosti” biće otvorena za javnost do 1. januara 2017.
”Jako je zanimljivo iskustvo deliti jedan tako intiman proces kao što je nastanak umetničkog dela sa publikom. Reč je o zahtevnom projektu i veoma dragocenom iskustvu. Veoma sam zadovoljan reakcijama publike, ali i stručne javnosti. Takođe, ovaj performans je za mene kao umetnika jako važan jer mi otvara jedno sasvim novo polje sagledavanja mog rada” – objašnjava Radovanović.
Kustos izložbe Mateuš Kožeradzki (Mateuzs Kozieradzki) ističe da se umetnost Vojislava Radovanovića može opisati kao neka vrsta šamanizma koji se prepoznaje pre svega kroz njegovo interesovanje za mistiku prirodnog sveta. To je priča o slobodi živih bića kao što su, između ostalog, korovi koji su jedna od umetnikovih omiljenih tema. Važan deo Radovanovićevog rada je sam kreativni proces – umetnik počinje od potrage za određenim biljkama u njihovom prirodnom okruženju, a zatim ih donosi u atelje. Ponekad biljke postaju sredstvo za rad, kao u slučaju ciklusa apstraktnih kompozicija nastalih kroz upotrebu biljaka umesto slikarskih četkica. Umetnik je fasciniran snagom korova i njegovom izuzetnom sposobnošću preživljavanja – njegovom mogućnošću da nadživi mnoge civilizacije izrastajući iznad ruševina, čime priroda uzima natrag ono što joj i pripada. Korov tako pokriva ostatke kuća i hramova. Umetnik počinje od naslova “Doba plodnosti”. On vidi lepotu korova. Navodi da nisu svi korovi samo štetni – neke vrste su jestive, neke se dugo koriste u narodnoj medicini, nekima se pripisuju natprirodne moći, a neke se koriste u magijskim obredima kao i za pripremanje raznih ljubavnih napitaka, korovi u kulturološkom smislu sa sobom nose niz popularnih referenci i simbola. Sve se to zadržalo i čuva se u jeziku, u poslovicama, pričama i izrekama. U narodnoj priči Juda se obesio o granu jasike odakle ima poreklo popularna izreka “da se neko trese kao jasika”, dok je samo drvo jasike simbol straha. Veoma poznata poljska poslovica “da neko miriše kao nana” povezano je sa upotrebom nane kao biljke ljubavi. Izreka “tiho kao posle setve maka” povezano je sa simbolikom maka i smrti, navodi Mateuš Kožeradzki.
Vojislav Radovanović je srpski slikar rođen 1982. godine u Valjevu. Kroz svoju umetnost kombinuje tradicionalne medije, kao što je crtanje i slikanje sa višemedijiskim umetničkim izrazima. Diplomirao je klasično slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu, a umetnički se usavršavao u Salzburgu i Parizu. Njegov rad je prikazan na brojnim samostalnim i grupnim izložbama kao i festivalima savremene umetnosti (Srbija, Francuska, Španija, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Grčka, Austrija, Slovenija…). Njegovi radovi se nalaze u beogradskim galerijama kao i galerijama u Londonu i Los Anđelesu. Takođe, Radovanovićeve slike i crteži su deo velikog broja kako privatnih, tako i javnih kolekcija. Živi i radi u Beogradu.
Lijepo..pozitivno…smireno