Roman Alekseja Slapovskog Feniksov sindrom objavljen je nedavno u izdanju Arhipelaga u prevodu Novice Janjuševića. Feniksov sindrom je najbolji razlog zbog koga kritika Alekseja Slapovskog, jednog od najznačajnijih ruskih pisaca postsovjetskog perioda, smatra novim Harmsom ruske književnosti. Feniksov sindrom je uzbudljiva i kritički izoštrena povest o ruskoj tranziciji. U ovoj snažnoj priči ukazuju se nenadmašni ljubavni zapleti i raskošna slika društva od vrha do dna, od običnih ljudi do oligarha, od bede do besa.
Glavni junak, posle požara koji je nenamerno izazvao, u kontaktu s vatrom gubi pamćenje, postajući svaki put neko drugi, i više ne može da se seti ko je, zapravo, on. Otkrivajući identitet i prošlost Goše-Georgija-Viktora, Slapovski upečatljivo slika život žitelja malog grada u blizini Moskve, ali i ukupnu rusku stvarnost u proteklih 25 godina.
Slapovski duhovito i zanimljivo, provokativno i otkrivajuće pripoveda o iskušenjima stvarnosti. Otuda je Feniksov sindrom knjiga koja vas ne ostavlja na miru i knjiga koju nećete ostaviti.
– Roman Feniksov sindrom napisao sam u jednom dahu, kao da nisam ja pričao tu priču, nego kada da je meni nju neko kazivao. Nimalo me nije plašilo to što siže sa gubitkom pamćenja nije nov, baš naprotiv. Što je stariji siže, to je zanimljivije reći nešto novo. Veći je izazov. Danas bih roman možda napisao i nešto drugačije. Ali to se odnosi na sve moje knjige. Bilo je mnogo reakcija. Šta da se radi, dobro je dok ljudi nisu ravnodušni na knjige koje čitaju. Junak mog ranijeg romana Ja nisam ja umoran je od samog sebe. Zbog toga menja obličja. Hteo bi da zaboravi samog sebe. Junak u romanu Feniksov sindrom ima, međutim, novi cilj: on hoće da pamti. Da pamti ko je on. Sada su mnogi time preokupirani – iznova upoznati same sebe – kaže Aleksej Slapovski povodom srpskog izdanja svog romana Feniksov sindrom.
Priča o junaku koji gubi svest o sebi i pamćenje posle svakog drastičnog događaja s vatrom jeste, u stvari, metafora o društvima u tranziciji koji lutaju u neizvesnom i neomeđenom društvenom procesu polazeći od vrednosti koje su srušene i odbačene i bez snage da oblikuju nove vrednosti.
Govoreći o iskustvu tranzicije u svom romanu, Slapovski naglašava:
– Mada je život jedan, ipak se ponekad pokaže kako ih ima onoliko koliko ima socijalnih epoha mi proživljavamo. I ja sam imam osećanje da živim već svoj drugi život, pa možda čak i treći.
Po romanu Feniksov sindrom u Rusiji su snimljeni film i gledana televizijska serija. Pre nekoliko godina Arhipelag je objavio i roman Alekseja Slapovskog Prvi drugi dolazak u ediciji 100 slovenskih romana, još jednu uzbudljivu povest o savremenoj Rusiji razapetoj između društvenih promena i aktuelnih izazova. Sam pisac je bio gost Beograda u septembru 2011. godine, tokom Kongresa Međunarodnog PEN-a, kada je posetio i Novi Sad i Niš.
Rođen 1957. godine u Saratovskoj oblasti, Slapovski je plodan romansijer, pripovedač, dramski pisac i filmski scenarista. Književnu karijeru Slapovski je započeo tokom osamdesetih godina, pišući najpre drame. Njegove drame su prevedene na sve veće svetske jezike i igrane u najvažnijim evropskim i svetskim pozorištima. Slapovski je napisao preko trideset drama, a drama Moj mali trešnjik (1994) dobila je Prvu evropsku pozorišnu nagradu. Slapovski je autor i niza filmskih i televizijskih scenarija.
Kritika ističe beskrajnu duhovitost romana ovog pisca i njegov smisao za apsurd i grotesku. Poznat je kao pisac uzbudljivih i društveno kritičkih romana.
