Znate li već gde ćete za doček?
Da li spadate u one koji su spremno klimnuli glavom na ovo pitanje i u glavi izvrteli autfit i šminku, ili ste okrenuli očima i pomislili „jao, ne i vi“? Kom god od ova dva klana da pripadate, ili da ste u potpuno trećem „fazonu“ jedno je izvesno: ponoć će otkucati, možda budete imali sreće da nekog poljubite u tom trenutku, možda popijete koju čašicu više i možda se ujutro budete borili s mamurlukom. Nakon prvog i nakon reprize – ili, u najboljem slučaju, posle Božića – sve će se manje-više vratiti u rutinu i iza ugla će nas sačekati obaveze koje smo stavili na čekanje krajem decembra, iste brige i mehanizam odbrane po kom ipak baš i ne moramo u teretanu. Ali, da li je to što ćemo uveče leći u krevet razlog da ga ujutro ne sredimo? Ili, u kontekstu Nove godine, da li je to što je u pitanju samo jedan datum razlog da ne učestvujemo u euforiji? Ja mislim da nije. Previše loših stvari je oko nas i dobro je naći bilo kakav izgovor za lepo raspoloženje. Zato vas pozivam da u sebi pronađete ono dete koje se radovalo kićenju jelke i klizanju, te pored obaveza, pauzirate i negativne misli. Dok čekate da odbrojimo poslednjih deset sekundi ove godine, pročitajte koji su to zanimljivi običaji koji se za smenu dveju godina praktikuju u raznim krajevima sveta.
RUBLJE ZA SREĆU, KROMPIR ZA PARE
Sigurno ste čuli za običaj da se u novogodišnjoj noći nosi crveno rublje za sreću. Primenjujete li ga? U nekim južnoameričkim zemljama nosi se veš u boji – i od nje zavisi vaša sudbina u sledećoj godini. Oni koji nose crveno naći će ljubav, zlatno – bogatstvo, a belo – mir.
Pitamo se da li se ovog običaja drže i kad im se želja ne slaže s odećom! Da utiču na budućnost, ili bar da o njoj saznaju nešto, žele i Finci. Njihova novogodišnja tradicija podrazumeva da u malom tiganju na vatri istope komadić olova i onda ga brzo ubace u posudu s hladnom vodom. Oblik koji je istopljeni metal dobio analiziraće pod svetlošću sveće i on će, navodno, prikazati sudbinu osobe u sledećoj godini. Ni Peruanci nisu imuni na znatiželju o budućnosti. Njihova tradicija nalaže da ispod stolice ili sofe postave tri krompira: oguljen, poluoguljen i neoguljen. U ponoć se nasumično bira jedan od njih, a izbor predviđa finansijsko stanje sledeće godine. Ako ste Peruanac, ne želite da izvučete oguljen krompir, jer on predviđa nestašicu novca, uobičajenu godinu predstavljaće poluoguljen, što, naravno, znači da je najbolji mogući ishod izvući krompir s ljuskom, jer on obećava sjajnu novčanu situaciju.
DVANAEST JELA ZA SNAGU
Važan aspekt praznika jeste i hrana – verujem da bar nekima od vas zacakle oči na sam spomen ruske salate. I drugi narodi imaju svoje tradicije u vezi s novogodišnjim đakonijama. Francuzi vole da stvari budu jednostavne i ukusne, pa će za Novu godinu pojesti pokoju palačinku. Estonci su, naprotiv, skloniji preterivanju, pa su neki ljudi uvereni da u novogodišnjoj noći treba pojesti upravo 12 različitih jela!
Drugi će se zadovoljiti sa sedam ili devet, a princip je isti: veruje se da će osoba u nastupajućoj godini dobiti snagu onoliko ljudi koliko jela pojede. Prilično velik i za stomak opterećujući ulog, zar ne? Ipak, neće pojesti svako celo jelo – deo se ostavlja za duhove predaka koji, po verovanju, posećuju kuću u novogodišnjoj noći. Švajcarci su pravi buntovnici jer u ime predstojeće bogate godine na pod bacaju grudvice šlaga… i one tamo ostanu. Nadamo se ipak da ne ciljaju tepih. Nemci će za Novu godinu posegnuti za krofnama ispunjenim džemom, kao i malim prasićima od marcipana – za sreću. Za sreću je i čuvenih 12 zrna grožđa u Španiji – svako zrno za po jedan otkucaj sata, dok istovremeno zamišljate želju. Ako uspete da u usta ubacite celih dvanaest zrna, eto sreće! Ovaj simpatičan običaj često je povod i takmičenju ko će najbrže uspeti da ugura sva zrna u usta, a potiče iz 19. veka, kada su pojedini vinogradari shvatili da imaju višak grožđa, pa su započeli sa tradicijom, nadajući se da će privući više kupaca. Očigledno, u tome su uspeli. Inače, mnogi Španci ponoć će dočekati u krugu porodice, uz kasnonoćnu večeru, pa će se potom zaputiti u klubove do ranih jutarnjih sati.
SPALITI ZLE DUHOVE
Na drugom kraju sveta, u Argentini, hrana za sreću u predstojećoj godini je – pasulj.
Argentinci veruju da će jedenje pasulja pre nego što otkuca ponoć biti garant uspeha i sreće u karijeri u nadolazećoj godini. U Argentini postoji još jedan običaj koji se vezuje za Novu godinu, a dele ga sa Kolumbijcima – prošetaće komšilukom vukući prazne kofere, a sve u nadi da će se u narednoj godini otisnuti na put – više puta. Ostanimo još na južnoameričkom kontinentu. U Boliviji postoji običaj sličan našoj česnici, u kolače se stavljaju novčići, pa ko ih pronađe – imaće sreće u narednoj godini.
U Ekvadoru će se usredsrediti na teranje nesreće, i to tako što će hiljade strašila u prirodnoj veličini, napravljenih od novina i komadića drveta „izvesti“ na ulicu, gde ih onda ljudi zajedno spaljuju u ponoć. Ova strašila predstavljaju nevolje iz prethodne godine, i eto simboličnog načina da se sa njima raskrsti.
Spaljivati se mogu i prošlogodišnje fotografije – sve u ime buduće sreće. Nešto slično radi se u nekim delovima Portorika, gde će stanovnici čašu ili kantu vode proliti kroz prozor baš u novogodišnjoj noći, terajući tako zle duhove. A Brazilci, koji su poznati po dočeku Nove godine na plaži u Riju, okrenuće se sreći i nositi belu odeću, te u more bacati cveće i pritom zaželeti želju. Mi sa severne hemisfere, sigurna sam, ostvarenjem želje smatramo već novogodišnju noć na plaži.
I dalje na južnoj hemisferi, iako daleko od Brazila, leto dozvoljava negativnoj energiji da napusti kuću – pričamo o Filipinima, gde je jedan od običaja da se širom otvore sva vrata i prozori. Filipinci takođe veruju da okrugli oblici predstavljaju novac i donose bogatstvo, te se trude da sve oko njih bude okruglo: hrana, posuđe, odeća.
LJUBAV U NOVOJ GODINI
Poneka usamljena Irkinja osloniće se na Novu godinu da nađe ljubav. Naime, Irkinje mogu pod jastuk da stave imelu, u nadi da će im doneti sreću i budućeg muža. Irsko verovanje podrazumeva i obraćanje pažnje na to ko će preći prag prvog januara. Ako je to visok i crn, zgodan muškarac, godina će biti dobra i srećna. Ako je u pitanju pak crvenokosa žena, ona će doneti nevolju – eto mizoginije u praznoverju.
U Kini ćete na proslavu zapadne Nove godine naići samo u velikim gradovima, kao što su Peking i Šangaj. Veliko slavlje čuva se za kinesku Novu godinu, krajem januara ili početkom februara, o kojoj smo već pisali. Novogodišnji običaji variraju u zavisnosti od oblasti, ali mnogi od njih uključuju veliko čišćenje doma kao teranje nesreće i davanje novca deci u kovertama od crvenog papira. Nova godina se prvog januara ne slavi ni u Iranu – početak Nove godine obeležava prvi dan proleća, „Persijska Nova godina“ ili Novruz. Pripreme za Novruz počinju poslednjeg meseca persijskog solarnog kalendara i simbolizuju ponovno rođenje boga žrtve, Domuzija. Čovek obučen sav u crveno, s licem ofarbanim u crno, pleše ulicama sa dairama i trubama – on predstavlja boga Domuzija i simbolizuje sreću. Jevrejska Nova godina, Roš Hašana, simbolično predstavlja dan nastanka sveta, odnosno univerzuma i praznuje se dva dana u toku rane jeseni, te uključuje službe u sinagogi i veliki obrok s porodicom i prijateljima. Jevreji takođe u ova dva dana tradicionalno nalaze vreme za introspekciju i samoevaluaciju, a uobičajeni jelovnik za Roš Hašanu obavezno uključuje jabuke i med, koji simbolizuju slatku Novu godinu.
ŽIVELI!
Običaj da se u ponoć otvori šampanjac brzo je usvojen širom sveta. Ipak, neke zemlje i dalje odolevaju modi i drže se svojih tradicija. U nekim delovima Engleske služi se wassail, što na staroengleskom znači „zdrav bio“ – u pitanju je kuvani sajder sa začinima.
U Holandiji se nazdravlja s vrućim kuvanim vinom.
Rusi se ipak drže šampanjca, ali su uspeli da u nazdravljanje ubace zanimljiv običaj: napisaće želju za nadolazeću godinu na parčetu papira, potom ga spaliti i pepeo ubaciti u čašu s pićem. Ovaj šampanjac s pepelom mora se popiti tačno pre Nove godine da bi se želja ostvarila.
SAMO NEKA ZVEČI
U mnogim društvima Nova godina se na neki način povezuje s bukom. Na Tajlandu se za Novu godinu pucalo iz pištolja da bi se uplašili i oterali demoni. U Kini se pale petarde da bi oterale sile mraka, Italijanima zvone crkvena zvona, Šveđanima bubnjevi, a Amerikanci staru godinu pozdravljaju sirenama. U Japanu zvone zvona čak 108 puta i pozdravljaju Novu godinu, shodno budističkom uverenju da to donosi čistotu. Novu godinu okružuje gomila praznoverja i možda prevaziđenih tradicija, ali sve one u osnovi imaju iste stvari – ostavimo loše u staroj godini, a u Novoj privucimo dobro.
Ma koliko se otkucavanje ponoći 31. decembra ne razlikovalo zaista od onog, recimo, u julu mesecu, smenjivanje dveju godina i dalje ima svoju magiju. Naposletku, na kraju godine sračunavamo zarade, isplaćujemo, uplaćujemo, podnosimo izveštaje i podvlačimo crte, pa zašto onda ne bismo makar malo bili ubeđeni da je sutrašnjica drugačija od sutrašnjice upravo u tom julu? Ovog decembra pozovite na kafu nekoga s kim se niste dugo videli jer ste se udaljili. Oprostite nekome na koga ste zbog nečega kivni. Bekapujte svoj hard disk. Napravite veliko spremanje računara, s posebnim osvrtom na uredan Desktop. Proberite sadržaj svog ormara i viškove (sigurno ih imate!) odnesite onima koji imaju manje od vas. Spremite poklon za dragu osobu. Završite svaku sitnicu koja vam stoji na „to-do“ listi već mesecima, a nikako da se nakanite. Probajte da u Novu godinu uđete rasterećeni i spremni za sve što ona donosi. I učinite to s osmehom – Japanci veruju da to donosi sreću.
