Da li bi ste bili spremni da date otkaz, spakujete stvari i od ušteđevine putujete po svetu? Sa finansijskog aspekta, retko ko u našoj zemlji bi se odlučio na ovakav drastičan korak. Međutim, u svetu ovo je i više nego “normalna“, čak uobičajena stvar.
Jedna je stvar putovati sam, a potpuno druga sa dodatnim „prtljagom“ tj. decom. Ipak, činjenica je da se sve više porodica odlučuje na nomadski način života. Nomadi se s vremena na vreme sele iz mesta u mesto, upoznaju ga i stapaju se sa lokalnim stanovništvom. Žive kao njihovi domaćini obilazeći zemlju uzduž i popreko. Ali kako sve to priuštiti? Neke od nomadskih porodica imaju dubok džep i široku ruku, pa veoma lako mogu da zadovolje avanturistički duh, ali više je onih koji pripadaju tzv. srednjoj klasi. Ipak, činjenica je da se sve više porodica odlučuje na nomadski način života koji podarazumeva život u pokretu.
Većina njih tvrdi da je nomadski način života čak jeftiniji nego život kod kuće. Slažu se da je teško početi, ali kasnije se navikneš i naučiš da ekonomišeš sa dostupnim sredstvima. Ključ uspešnog nomadstva je upravo to – ekonomičnost. Nema potrebe trošiti novac na nešto bez čega se može. To je polisa ovih porodica. Mnogi žive od ušteđevine koju prikupe, jer se i u mesecima kod kuće drže svoje polise. Drugi, pak zarađuju „usput“, baveći se medicinskim i stomatološkim uslugama, popravljanjem automobila ili drugim fizičkim poslovima. Treći su u početku zarađivali kao i prethodnici ali vremenom su stekli iskustvo od svojih putovanja i naučili da ga unovče, pa im turističke kompanije, časopisi i izdavači nude novac za fotografije i reportaže sa putovanja.
Učestala putovanja po svetu ne podrazumevaju odsedanje u skupim hotelima, odlazak na plažu i obilazak grada. Nomadi odsedaju u lokalnim kućama, kod ljudi koji su spremni da za nešto novca, ustupe krov nad glavom npr. četvoročlanoj porodici sa bebom. Uslovi možda nisu savršeni, a u nekim zemljama tuš kabinu predstavlja pano od trske i vrč zagrejane vode, ali iskustvo koje se na ovakvim putovanjima stiče je svakako veće. Neki se odlučuju i za kamp prikolice.
Lako je stopiti se sa masom turista, slepo pratiti svog vodiča u moru drugih tura koje prolaze oko vas i zure u karte, slikaju, tiskaju se u masi pokušavajući da bolje vide neku znamenitost. Ali ove porodice, parovi ili „usamljeni“ nomadi traže nešto više. Odsedaju kod lokalaca, uz njih se bolje upoznaju sa jezikom, kulturom i običajem tamošnjeg naroda. U turističkim turama dodir sa jezikom i kulturom prodrazumeva hotelsko osoblje prodavce suvenira i razgledanje kulturnih spomenika. U razgovoru sa lokalnim stanovništvom, u životu sa njima, sve ovo dobijate iz prve ruke.
Možda je neko pomislio da je sve ovo lepo i uzbudljivo ali postavlja se pitanje hrane. I ova stavka sa većim nomadskim iskustvom postaje prilično jednostavna. Ako vam domaćini ne ponude obrok i sami ćete se snaći lako. Pijace su krcate svežim voćem i povrćem, ali i mesom, ribom i začinima a cenkanjem se mogu dobiti po nižoj ceni. Još bolje ćete proći ako kupujete direktno od meštana koji sami uzgajaju voće i povrće. Na ovaj način, dobijate zdrav i jeftin obrok. Nomadi kažu da su stekli nebrojene veštine i iskustva i da su naučili puno ovakvim načinom života. “Naučiš da se zadovoljiš jednostavnim stvarima, probaš ono što kod kuće nikada ne bi.”
Ipak, društvo na neki načnin osuđuje roditelje nomadskih porodica. Smatraju da je pogrešno odvajati decu od vršnjaka u tako ranom uzrastu i da je takav način odgoja nezdrav. Ali nasuprot njima, deca nomada kažu da im se ovakav život dopada, jer ipak nisu stalno u putu. Većina njih ide normano u školu, a na raspustu pakuje kofere i zajedno sa roditeljima se upusta u nove avanture. To je kao višemesečno letovanje, tvrde roditelji, samo što dobiješ mnogo više od toga. „Druga deca sede pred televizorom i računarom, koriste pametne telefone i detinjstvo provode u zatvorenom prostoru, i naš način je nezdrav?“ Nomadi shvataju druge, da im njihov način života izgleda isuviše apstraktan, ali to je samo zato što ga nisu probali.
Ne odlučuju se samo porodice, iako ih ima veliki broj, za nomadstvo. Zaljubljeni parovi se rado uspuštaju u putničke avanture, isprobavanje lokalne kuhinje i obilazak atipičnih predela. Nisu retki ni samci, koji na svom motoru, u automobilu ili kamp prikolici „krstare“ svetom. O kakvoj god vrsti nomada da je reč, svi će potvrditi jedno, kada jednom počneš to ti uđe u krv, pa teško prestaješ, a i kad prestaneš nešto te uvek mami da ponovo počneš.
A kako početi? Da li ćete prodati sve što imate i zaploviti morem nebrojenih avantura, podići kredit ili strpljivo štedeti nekoliko godina, odluka je samo na vama. Iskustvo i sećanja su ono što se na kraju računa, to vam niko ne može oduzeti.
fotografije: google.com; pinterest.com;tumblr.com
