Njuznet je satirični portal vesti, koji ukoliko do sada niste pratili verovatno ni ne živite na Balkanu (blago vama). U tom slučaju ovaj intervju vam neće biti nimalo zanimljiv.
Dok čitamo vesti na sajtu svesni smo (barem oni inteligentniji među nama) da čitamo izmišljene vesti i uživamo u satiri očekujući da ono o čemu ćemo čitati bude i smešno i apsurdno i glupavo, za razliku od drugih portala vesti gde su vesti uglavnom samo glupe i apsurdne, a često i loše napisane. O vestima u ogledalu, komediji, cenzuri i još koječemu popričali smo sa Viktorom Markovićem iz Njuz.net-a
Sigurno ste ovo već mnogo puta pričali, ali sigurna sam da možete još jedanput. Kako je sve počelo i kako ste od male redakcije koja je pisala zanimljive, izvrnute vesti postali jedan od najposećenijih portala vesti u ogledalu? Koji je bio prelomni momenat da ideja i sajt zažive među širom publikom?
Kao i sve najbolje i najkorisnije stvari na svetu – kao što su penicilin, točak, ili heftalica – i Njuz je nastao iz dosade. Prelomni momenat bio je taj kada su nas neke firme prvi put pitale da li mogu da se reklamiraju na našem sajtu. Naravno, rekli smo “ne”, i držali ih na odstojanju još oko godinu dana. Tada smo konačno popustili i rešili da se jako, jako obogatimo.
Ko sve čini prepoznatljivu redakciju Njuza?
Eh, pa da smo toliko prepoznatljivi ne bi bilo potrebe za ovim pitanjem, zar ne? 🙂 Redakcija je prilično rastegljiv pojam jer pored nas četvoro-petoro koji tu dolazimo svaki dan, postoji još toliko ljudi koji nisu tu fizički ali smo u stalnom kontaktu preko fejsbuk radne grupe. Nije baš klasičan autsorsing, pošto ih jako slabo plaćamo.
Postojite već dovoljno dugo za online pojmove, iza sebe imate dosta staža i veliku popularnost. Kako ste uspeli da se ne iskvarite, da se ne udaljite od svoje suštine i ostanete kritični prema svima?
Kao i u svim sferama života, poput politike, seksa, ili roditeljstva i ovde je bitno da samo ostavljate utisak kao da se niste promenili, a zapravo pucate po svim šavovima ispod te ljušture. Mi se dakle jesmo iskvarili, ali vi to ne primećujete. Još uvek.
Naš narod slabo pamti i još slabije koristi kritičko rezonovanje kada su u pitanju političari i uopšte politička dešavanja. Da li mislite da ste ih malo istrenirali svojim tekstovima i naučili da ne prihvataju baš sve što čuju ili pročitaju zdravo za gotovo ili je to ipak Don Kihotovski posao u Srbiji?
Ma koliko mi voleli da mislimo da је narod moguće istrenirati poput foka ili delfina ili onih malih slatkih kučića što ih obuku u odelca pa onda oni idu na zadnjim nogama, to nije moguće, pa smo odustali. Možda je i bolje tako, jer bismo onda morali previše da razmišljamo o tome da li će neka vest uticati na nečiju svest, umesto kao sada, da li je neka vest smešna ili ne.
Da li se brinete da bi Srbiju u jednom momentu mogla da iznenadi neka normalna vlast, da starlete ljudima postanu dosadne, a kupovne diplome out te da ostanete bez vodeće inspiracije?
Sajtovi poput Njuza postoje u skoro svim zemljama i uređenjima, sa izuzecima poput Severne Koreje (imaju dvojnika pa ne mogu da dobiju telefonski izlaz na internet). Tako da ne bi bio nikakav problem za Njuzovu inspiraciju čak ni da se izgubi dođem-ti-dođeš-mi ekonomija, korupcija, lažne diplome, nepotizam i Aleksandar Vulin. Starlete nam ni sada nisu preterano interesantne kao inspiracija, jer su pipava tema.
Koje teme su se do sada pokazale kao najpopularnije i koje su vam omiljene vesti iz arhive?
Ne volimo da generalizujemo (jer su generalizacije siguran put u fašizam), ali evo probaćemo za Plezir magazin da se setimo nekih tema koje dobro prolaze: dobro prolaze rodbinski odnosi, studentske teme, naravno sve o političarima. Vesti na sajtu se sada već mere u hiljadama, tako da teško možemo da izdvojimo nekoliko omiljenih.
Cenzura je poslednjih meseci vodeća tema u zemlji, a redakcije koje bez straha i pritisaka pišu kritičke tekstove mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Da li ste imali nekih neprijatnosti ili pritisaka u radu na portalu ali i u radu na emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“? Da li je u Srbiji danas moguće reći istinu o škakljivim temama i uticajnim ljudima samo kroz šalu?
Njuz je jako teško cenzurisati jer je besmisleno udariti na humoristički sajt, a i imamo jako dobar hosting. Moguće je, naravno i poželjno, reći istinu i bez uvijanja u šalu i satiru. Srećom, ima još medija koji to uspevaju, jer mi mrzimo da celokupna odgovornost za bilo šta leži samo na nama. Zapravo mrzimo bilo kakvu odgovornost.
Konačno je počela nova sezona 24 minuta, mnogi su se pribojavali da će pauza trajati duže nego što je prvobitno planirano. Kako ste vi zadovoljni reakcijama i da li ste pomislili da vas neka šala može koštati emitovanja kao što je nedavno bio slučaj sa Oljom Bećković i njenom emisijom?
Nas od početka prati ta fama da ćemo biti zabranjeni ili skinuti sa programa ili pomereni na neki bezvezni termin kada svi spavaju, umesto kao sada, gde skoro svi spavaju. Međutim, B92 nas generalno dobro štiti od toga da saznamo da li je bilo poziva ili pritisaka od strane vlasti. Za sada nam je data puna sloboda koja je ograničena samo našim smislom za humor i za dobar ukus. Ako smo neki put i prešli tu granicu dobrog ukusa, niko nam to do sada nije rekao, osim što nas je premijer pomenuo par puta na konferencijama za štampu, ali ko to još shvata ozbiljno.
Saradnja sa Kesićem je zaista bila pun pogodak iz koje su i nesumnjivo porasli honorari vama kao autorima. Kako uspevate da iznesete toliki novac iz zemlje i da li honorare u evrima odmah konvertujete u dinare?
Kao što dobri kladioničari prate sve detalje vezane za sportske ekipe, tako smo i mi, nakon što smo se obogatili, morali da unajmimo čoveka koji prati Jorgovanku Tabaković, beleži njeno raspoloženje i ponašanje, i prema tome predviđamo kurs evra. Ne biste verovali koliko može da se zaradi ako na vreme prebacite iz jedne valute u drugu.
Na sajtu njuznet-a jedino je datum istinit, naslovi jasno ukazuju na parodiju, pa opet često čitamo komentare posetilaca koji se čude, ljute, vređaju i psuju kao da su u pitanju prave vesti. Kako vi reagujete na ovu pojavu i kako komentarišete ovakve pojedince?
Sreća je da takvih čitalaca koji poveruju u neku vest ima sve manje. Inače, nikad ne komentarišemo komentare čitalaca, jer bi to značilo da vršimo pritisak na komentare i da se mešamo u njihovu uređivačku politiku. Komentatori sami moderišu sebe, tako da i neko ko misli da je vest prava vrlo brzo bude upućen o čemu se radi od strane drugih, iskusnijih čitalaca. To je neka vrsta legitimnog linča.
Često na portalima vesti možemo naići na svakave tekstove i vesti i ponekad se zapitamo da li ste vi umešali prste u kreiranje sardžaja. Koja je bila najgluplja vest koju ste skoro pročitali, vest koja je bila toliko besmislena da je čak bilo nemoguće izvrnuti je ruglu upravo zbog svoje besmislenosti?
Nedavno je ministar Vujović imao izjavu da vlada nije htela da prizna da će biti poskupljenja struje jer bi onda ta negativna vest bacila u drugi plan pozitivnu vest da smo dobili kredit od MMF-a. To je, recimo, najsvežiji primer vesti za koju bismo mi voleli da smo je se prvi setili. Takve vesti najčešće ne obrađujemo jer je nemoguće. Priznamo poraz i idemo dalje.
