Njegovo penušavo visočanstvo - pivo!

Kada je nastalo, koje vrste postoje, po čemu prepoznajemo različite stilove i koje su najbolje kombinacije uz hranu?

Da li ste znali?

Drevni Vavilonci su među prvima počeli da kuvaju pivo. Toliko ozbiljno su shvatali svoje pivo da, ukoliko bi neko skuvao lošu turu, za kaznu bio bi udavljen u njoj.
Vikinzi su verovali da ih u Valhali čeka džinovska koza koja daje beskonačne količine piva.
Cenosillicaphobia je strah od prazne čaše, dok se pasionirani ljubitelj piva naziva cerevisaphile.
Japanski sake je zapravo vrsta piva, a ne vina.
Pivo je fat free, ali sadrži proteine i ugljene hidrate.
Prva piva sa hmeljom pojavila su se u severnoj Nemačkoj oko 1000. godine n.e.
Hmelj ima sedativno dejstvo, i zbog toga su nekada pravili jastuke od hmelja za ljude koji pate od nesanice.
Kvasac, jedan od sastojaka piva, neverovatno je osetljiv na temperaturu, te tako može da napravi potpuno drugačija piva ako temperatura u procesu kuvanja varira i svega par stepeni.
Postoje zapisi da su drevni Sumeri koristili pivo kao dijetu. Zvalo se “eb-la”, što u prevodu znači “smanjuje struk”.
Samo u Velikoj Britaniji se godišnje “izgubi“ 93.000l piva u muškim bradama i brkovima.
Pivo sadrži skoro sve neophodne minerale za dnevno funkcionisanje organizma.

Šta je pivo, odakle potiče i od čega se sastoji?

Pretpostavlja se da su prvo pivo proizvodili drevni Vavilonci još 7000 godina pre naše ere. Oni su proizvodnju napitka od žitarica preneli na drevni Egipat, Persiju, Grčku… Egipćani su već oko 3000. godine p.n.e uveli ječam u proizvodnju piva, a najpoznatije pivare bile su u Peluziji na Nilu. Kelti su oko 2000. godine p.n.e pored ječma koristili i pšenicu i ovas. Drevne pivare uništavala je oksidacija sa kojom nisu znali kako da se izbore. Otkriće i primena hmelja, koji potiče iz Rusije a prvenstveno se koristio u medicinske svrhe, veoma je bitna za savremenu proizvodnju piva. Tek u XIX veku, zahvaljujući naučnim i tehničkim dostignućima, stvoreni su uslovi za napredniju i masovniju proizvodnju piva.

Definicija piva varira širom sveta kako po svojoj specifikaciji, tako i po svrsi. Sva odlična piva su proizvod pažljivo izbalansiranog odnosa sastojaka. Iako su varijacije bezbrojne i svaki proizvođač dodaje svoje “male tajne”, sva piva imaju zajedničku osnovu i način proizvodnje. Ječam, tj. pivarski slad koji se dobija klijanjem pivarskog ječma, hmelj, kvasci i voda predstavljaju osnovu proizvodnje piva. Kvasac je taj koji razlaže šećere na etilalkohol (ono što nas napije) i ugljen-dioksid (ono što stvara mehuriće). Od kvaliteta vode direktno zavisi i kvalitet samog piva. Voda iz pojedinih regiona je pogodnija za određene stilove piva – npr. tvrda voda iz Dablina koja je bogata mineralima pogodna je za proizvodnju stouta kao što je Guinness.

Stilovi piva

Većina piva se može svrstati u dve veće kategorije: Ale i Lager.

Kada se kvasac fermentiše na višoj temperaturi, a samim tim ubrzava i sam proces fermentacije piva na svega 7-8 dana, dobija se Ale. Ale-ovi imaju slađi, puniji i voćkasti ukus. Nekome se može učiniti da u pivu ima kruške, ananasa, šljive, banane… U pivo se po pravilu ne dodaje voće, već se ove arome koje podsećaju na njega oslobađaju fermentacijom kvasca. Ale-ovi se dalje mogu podeliti na: Pale Ale, Stout, Porter, Hefeweizen, Blonde, IPA, Belgian Ale i Amber.

Kada se kvasac fermentiše na nižoj temperaturi dobija se Lager. Zatim se dalje skladišti na niskoj temperaturi kako bi se proces fermentacije, koji za razliku od aleova traje mnogo duže, priveo kraju. Kod lagera najviše dolazi do izražaja pun ukus hmelja. Lageri se dalje dele na Pilsner, Bock, Marzen, Helles, Dunkel… Svetli lageri su najprodavaniji u svetu.

Belgija je za pivo isto ono što je Francuska za vino. Možemo je nazvati kolevkom zanatskog piva. Samo u Belgiji se mogu naći preko 400 različitih stilova piva. Poznata je po trapistu i ale-ovima, ali provuku i koje dobro pšenično. Kada se nađete u nekoj dobro opremljenoj pivnici, probajte Chimay Tripel, Tripel Karmeliet, Duvel, Blanche, La Chouffe, Leffe…

Nemačka je peti po redu proizvođač piva u svetu pa tako godišnje proizvede oko 100 miliona hektolitara piva. Glavni adut su im lageri. Ponosni su domaćini jednog od najpoznatijih svetskih festivala piva, Oktoberfesta. Pored, našoj publici već dobro poznatih, Paulanera i Erdingera preporučujem vam još Ayinger, Schneider Weisse, Weihenstephaner, Memminger…

Velika Britanija i Irska predstavljaju kolevke pojedinih stilova koji se danas masovno proizvode u svetu: pale ale, stout, porter – svi su oni stvoreni u ovim zemljama. Širom Britanije postoji više od 700 proizvođača zanatskog piva koji se opasno bore sa industrijom. Probajte nešto od Adnams-a, Brew Dog-a, Thornbridge-a…

Kada se tokom 70-ih godina prošlog veka događala renesansa kraft piva, Ameriku niko nije shvatao ozbiljno. U moru sličnih lagera, njihovi nisu bili toliko primećeni. Danas, u Americi postoji više od 3000 pivara, koje mogu biti od veličine mikropivara do industrijskih giganata. Izdvajaju se odličnim ale-ovima. Verovaćemo na reč našem sagovorniku, iz dragog nam Miners paba, koji tvrdi da je najbolji IPA koji je ikada probao u životu upravo jedan iz američke pivare Ballast Point: Sculpin IPA.

Hrana i pivo

Kao i svako (dobro) društvo, i pivo treba birati pažljivo i uz odgovarajuće poznavanje.

Pivo stavlja akcenat na hranu i pojačava njene arome. Zapravo, ovaj proces je dvosmeran kada je u pitanju romansa izmađu hrane i piva. Uz sireve, pogotovo ako su jači, dobro idu tamni lageri i aleovi. Uz piletinu, morske plodove i pastu dobro idu svetlija, lakša piva, poput belgijskog blonde ale-a, nemačkog lagera ili nemačkog i američkog pšeničnog. Uz jela sa roštilja – burgere, kobasice, stejkove idu teža, tamnija piva koja mogu da izbalansiraju ovakav obrok. Uz njih se preporučuju bock, porter ili stout. Uz začinjenu hranu slažu se lakša i, eventualno, slađa piva koja će ublažiti ljutinu jela – svetli lageri i IPA. A uz dezert (o da, zar ste mislili uz njega preskočite pivo?) idu slađa i piva voćkastog ukusa – IPA i stout. Cheers!

Internacionalni festivali piva

GREAT BRITISH BEER FESTIVAL London, Velika Britanija; prva nedelja avgusta
GREAT AMERICAN BEER FESTIVAL Denver, Kolorado, SAD; kraj septembra/početak oktobra
OKTOBERFEST Minhen, Nemačka; oktobar
ØL FESTIVAL Kopenhagen, Danska; poslednja nedelja maja
WEEKEND OF SPONTANEOUS FERMENTATION Opstal, Belgija; poslednja nedelja maja
FESTIVAL BRASILEIRO DA CERVEJA Blumenau, Brazil; sredina novembra
MONDIAL DE LA BIERE Montreal, Kanada; jun
SALON DE GRANDE BIERE Tokio, Japan; kraj aprila