Još jedan uspešan Nišville je za nama, festival koji je ove godine još više proširio svoj program te je sada trajao čitavih 10 umesto standardna 4 dana! Čuli smo i videli oko 250 nastupa i performansa na preko 20 bina. I ove godine je niškom tvrđavom odjekivao bi-bap, post-bop, rege, džez-rok fuzija pa i latino-džez!
foto: Vanja Keser
Mlade nade francuske i srpske, tačnije niške džez scene, otvorile su ovogodišnji Nišville na glavnoj bini–Monségur Youth Big Band ft. Guests from Niš je francusko-srpski projekat u okviru koga nastupaju najmlađi muzičari sa svojim profesorima. Nakon njih je preuzela binu legenda jugoslovenskog džeza, bubnjar Lazar Tošić koji je i laureat ovogodišnje nagrade za životno delo i doprinos džezu. Nastup njegovog kvinteta, a pogotovo solo deonice gospodina Tošića publika je ispratila ovacijama i aplauzom.
foto: Vanja Keser
Svake godine nam Nišville daje deo velike muzičke istorije. Prve večeri festivala se ta džez istorija ogledala u saksofonisti koji je svojevremeno bio deo benda Djuka Elingtona a potom i Majlsa Dejvisa. Keni Garet je jedan od najznačajnijih svetskih predstavnika post-bop pravca, i njegov nastup lako možemo izdvojiti kao jedan od kvalitetnijih na ovogodišnjem festivalu.
Veliki rege sastav Inner Circle je po prvi put nastupio u Srbiji i to upravo na Nišvillu. Ako bismo uporedili njihov nastup sa nastupima drugih rege bendova tokom proteklih godina festivala, može se reći da su Jamajčani za koplje ispred svih. „The bad boys of reagge” su u pauzama između svojih rege/džez/pop nota priznali da su oduševljeni gradom i publikom, a ni mi ispred bine nismo ostali dužni.
foto: Vanja Keser
Standardno dobre svirke su obeležile prvi dan festivala. Kao i uvek, mnogo više nada sam polagala u ostale dane. U drugo veče su nas uveli švajcarski perfekcionizam Vein Trio-a i rusko-američki kvartet predvođen saksofonistom Dmitrijem Bajevskim. Binu je zatim preuzeo veliki bubnjar Omar Hakim je zajedno sa svojim bendom obeležio drugo veče i odsvirao jedan od najboljih setova na ovogodišnjem festivalu; njihov nastup je definitivno u mojih Top 5! Nakon Hakima, žurku su nastavili vokalna džez grupa The Manhattan Transfer i rokabili sastav The Juke Joints Royals.
Nakon slovenačkog Big Benda Gverillaz koji je prošle godine ostavilo sjajan utisak na nišku publiku, ove godine su nam se predstavili njihovi ništa manje kvalitetniji sunarodnici Grosuplje, takođe u formi big benda. Ovog puta izvodili su ostvarenja Djuka Elingtona na početku treće večeri festivala.
Project Grand Slam na čelu sa Robert Milerom i u pratnji harizmatične Ziare Vašington pokazali su kakav može biti savremeni džez fjužn zvuk. Pobrali su sve aplauze i napravili odličnu podlogu za ono što je usledilo – scenu je preuzela Lisa Simon. Duh Nine Simon i dalje živi!
Lisa je došla na Nišville da obeleži 85 godina od rođenja svoje majke i njen ulazak u Kuću slavnih, a uz pomoć svog iskustva na Brodveju prenela je i one najtananije emocije. Uspela je da ostvari izuzetno prisan odnos sa publikom za veoma kratko vreme i usadi nam svima zrnce nade i zahvalnosti.
foto: Vanja Keser
Iako je sa repertoara izostala Ninina čuvena I’m feeling good, Lisa je svojom energijom obasjala Nišville. Inspirisana Lisinim nastupom, argentinka Florensia Perlini je na Nišville umetničkoj koloniji „Art to go jazzy” naslikala mural u čast Nine Simon koji će biti izložen u niškom džez muzeju.
Britanski džez-latino sastav Matt Bianco nas je posle Lise Simon u laganom ritmu ispratio u noć i u poslednji, četvrti dan festivala. Black Art Jazz Collective je osnovan 2013. godine, ali ne dajte da vas „mlade godine” benda zavaraju – predvođeni saksofonistom Vejnom Eskoferijem slave afričko-američko muzičko nasleđe kroz svoje kompozicije. Vejn i ekipa imaju za sebe zavidno iskustvo – sarađivali su sa velikim imenima poput Toma Harela, Rona Kartera i mnogih drugih. Sinoć su nam na kratko pružili delić muzičke magije ali i istorije.
Usledio je Li Xiaochuan kvintet, pravo osveženje na ovogodišnjem Nišvillu! Li Xiaochuan je najpoznatiji kineski džez muzičar, trubač i kompozitor i prvi azijski muzičar koji je dobio Richard Dalrymple Memorial Jazz Trumpet stipendiju. Scenu je delio sa vibrafonistkinjom i perkusionistkinjom, gitaristom, bubnjarem i basistom. Lepo je videti dokle je moguće dogurati predanošću i azijatskom disciplinom.
Moram da primetim da je njihov nastup prilično ometala publika koja je počela da se okuplja za predstojeći svirku Gipsy Kingsa. Kao jedan od hedlajnera ove godine, normalno je da su izazvali veliko interesovanje i ceo prostor je bio dupke pun neposredno pre nego što su počeli da sviraju. Čak i previše, za moj ukus. Ostavila sam zvuke „Bambolea” iza sebe u tvrđavi i otišla da sumiram sve one note koje su mi „legle” baš kako treba ove godine.
Do sledećeg Nišvilla i još boljeg džeza!
