NIJE KLIŠE – TREBA VEROVATI!

Plezir je sa velikim zadovoljstvom i entuzijazmom rešio da predstavi naše nove mlade šampione koji su nedavno doneli pehar iz Firence i titulu za najbolji radio u Evropi! Svoje utiske o nedavnoj pobedi sa nama su podelili Vule (Vukašin Kartalović) i Sofija (Sofija Balać), divni mladi voditeljski par Oradija. Kako su se izborili do finala i na kraju porazili slovenački radio Val 202, čemu ih je naučilo iskustvo u okviru Radio bitki, kada će dobiti frekvenciju i kako funkcionišu kao voditeljski tandem pročitajte u nastavku

KAKO VERUJEM DA SU SE UTISCI NAKON POBEDE I DODELJENE TITULE ZA NAJBOLJI RADIO U EVROPI SADA VEĆ MALO SLEGLI, KADA SE OSVRNETE NA CELU PRIČU, ŠTA POMISLITE I KAKVA OSEĆANJA PREOVLAĐUJU?
Vukašin: Pomislim najpre koliko je sve bilo zabavno! Kada ste deo ovakvog projekta kao što je RadioBattle, upoznate ljude sa svih strana sveta, razmenite iskustva, muziku, dobru energiju. Timski smo radili, trudili se za ovaj rezultat i sa ponosom možemo reći da smo šampioni! Osećam i veliku zahvalnost što nas je publika prepoznala, podržala i dovela dovde.
Sofija: Jako je teško opisati. Znam da je vrlo neelokventno, ali konstantno za ovaj projekat govorim da je lep, jer ne mogu još uvek da pronađem adekvatne reči. Osećam se vrlo ispunjeno i poletno, ali sam i malo tužna što se sve završilo. Mislim da smo se svi vezali za Radio bitke.

KAKO JE VAŠA RADIJSKA PRIČA ZAPRAVO POČELA, LIČNO, ALI I KAO TIM? A KAD SMO VEĆ KOD TIMA, ODAJETE UTISAK DA SE JAKO LEPO DOPUNJUJETE. KAKO ZAPRAVO FUNKCIONIŠETE, DELITE ULOGE I POSAO? KO JE ZADUŽEN ZA HUMOR, A KO ZA MALO OZBILJNIJE TEME?
Vukašin: Sofija i ja smo od početka na Oradiju, doduše tek od prošlog leta smo počeli da radimo više-manje non-stop zajedno. Ne postoje uloge, već upravo to – nadopunjujemo se. Počeli smo da radimo zajedno na terenu, festivalu Omladina u Subotici. Pošto delimo entuzijazam ka sličnoj muzici, uživamo da istražujemo novu muziku. Oboje smo tu i za humor i ozbiljne teme, ali uvek gledamo da to budu one teme koje bi bile interesantne našoj publici.
Sofija: Moja lična priča sa radiom je prilično slučajna – ukratko, pojavio se konkurs za redakciju Omladinskog radija, prijavila sam se i primili su me. Iskreno, uopšte nisam očekivala da će me primiti, jer studiram nešto što nema veze sa novinarstvom, ali eto, sad sam ovde. Radio je moja klinačka fantazija – oduvek sam mislila da je jako kul raditi na radiju i nisam se prevarila. Naš tim je jedna specifična vrsta simbioze. Mala smo redakcija, ali dosta vremena provodimo zajedno tako da smo u međuvremenu razvili skoro rodbinske odnose. Postali smo prava mala uvrnuta porodica u
kojoj brinemo jedni za druge i svađamo se, recimo, oko Star Wars-a, Rejdioheda i pravaca u elektronskoj muzici. Humora nikada ne manjka, naravno, ali umemo i te kako da budemo i ozbiljni i organizovani kada treba, pa zato i funkcionišemo dobro.

ŠTA SLUŠATE PRIVATNO I DA LI VAM SE MUZIČKI UKUSI POKLAPAJU? KAKVU VRSTU MUZIKE MOŽEMO OČEKIVATI U OKVIRU VAŠE NOVE FREKVENCIJE KOJA ĆE, NADAMO SE, ZAŽIVETI U NAJSKORIJE MOGUĆE VREME? ČINJENICA JE DA JE VEĆINA RADIO STANICA ILI OTKUPLJENO ILI UKINUTO. BUDUĆI DA JE NAŽALOST TAKO, DA LI MOŽDA OSEĆATE I IZVESNU DOZU ODGOVORNOSTI?
Vukašin: Rekao bih da se poklapaju poprilično, ali opet tek toliko da me one razlike koje postoje zainteresuju da istražim neke nove bendove. Muzika koju slušam privatno je nešto veoma šareno žanrovski…ne volim na to pitanje da biram žanrove ili izvođače, jer odmah potom se setim – ah, nisam njega/ nju pomenuo. Što se frekvencije tiče, do tada ima još vremena, a mi uvek nastojimo da idemo u korak sa novom muzikom i novim izvođačima. Dobili smo veliko poverenje publike i nastojimo da ih zadržimo kod nas – tu leži naša odgovornost.
Sofija: Poklapaju se do nekog momenta, Vukašin je više Sijetl, a ja sam više Mančester sa primesama Komptona. U suštini slušam sve i svašta – ne volim sebe uopšte da ograničavam žanrovima, eventualno bih izdvojila alternativu ili indie scenu kao nešto što mi najviše odgovara. Volim i rep i hip hop, što ljudi nikada ne mogu da povežu sa mnom, ali to mi je ljubav još od kad sam sa trinaest godina gledala Wu Tang Clan. Tako da na mojoj najskorijoj plejlisti možete pronaći Radiohead, Kasabian, Run The Jewels, Editorse i A Tribe Called Quest.

ŠTA MISLITE DA JE BILO PRESUDNO ZA VAŠU POBEDU U FIRENCI? DA LI JE SVE IŠLO GLATKO ILI JE BILO I MALO SPOTICANJA? JE LI BILO NEKIH BAŠ LJUTIH PROTIVNIKA?
Vukašin: Broj tvitova i podrška od kuće! Bez naših tviteraša i naše publike ovo ne bi uspelo. Bilo je, i to u samom finalu! Foto finiš! Trojka u poslednjoj sekundi! Penal u 90. minutu! Sve one klasične sportske analogije u nekoliko trenutaka, kada smo preuzeli vođstvo protiv Slovenije i pobedili u finalu! Ostale bitke su bile isto zanimljive, ali jedno je finale.
Sofija: Volim da mislim da je Vukašinov i moj šarm. Šalu na stranu, mislim da je publika prepoznala naš trud koji smo uložili u ceo ovaj projekat – organizujući tvitape, snimajući videe itd. Neizmerno sam im zahvalna na tome, kao i na podršci generalno. Spoticanja uvek ima kada se rade ovako veliki projekti, ali ništa što je moglo da nas omete. Mislim da su nam Italijani ostali “ljuti protivnici” – imajući u vidu da smo ih kao domaćine pobedili čak dva puta. Bitke sa njihovim voditeljem Karlom, su i najdinamičnije upravo zbog tog kvazirivalstva.

ČEMU VAS JE NAUČILO ISKUSTVO SA RADIO BATTLES?
Vukašin: Što se radnog iskustva tiče, osvežite vidike. Upoznate kolege, imate naboj ideja za nove stvari. Upoznajete dosta novih stvari.

Na ličnom planu, za mene je ovo iskustvo potvrda da ukoliko želite nešto, veoma jasno i precizno i radite na tome, preduzimate korake ka cilju – sve kockice sednu na svoje mesto i vi dobijate priliku za to što ste poželeli, a na putovanju do cilja dobijate ono što niste ni mogli zamisliti.
Sofija: Pre svega me je učinilo mnogo boljim timskim igračem i donelo mi je predivna poznanstva i prijateljstva. Naučilo me je vođenju programa u specifičnim uslovima na stranom jeziku, da budem spremna na sve, da se vredan trud i rad isplate, i naravno, ono najkliše – da treba verovati.