Koliko puta vam se desilo da šetajući ulicom zastanete pored nekog izloga ili prozora zadivljeni neobičnom i egzotičnom lepotom ovih jedinstvenih cvetova? Možda ste čuli priče kako su one veoma zahtevne za održavanje i  brzo ih svrstali u kategoriju ‘nemoguća misija’. Ukoliko ste u nekom momentu poželeli da oplemenite svoj lični ili poslovni prostor orhidejama u narednim redovima podelićemo sa vama korisne informacije kako bi ova ljubav na prvi pogled bila što plodnija i ispunjena obostranim zadovoljstvom.

Istina je zapravo da orhideje pripadaju široko rasprostranjenoj familiji Orchidaceae koja broji oko 28000 vrsta koje su raspoređene u oko 800 rodova. Inače, zajedno sa biljkama iz familije Asteraceae predstavljaju najmnogobrojnije cvetnice – po broju vrsta ima ih duplo više nego ptica i oko četiri puta više nego sisara. Zahvaljujući svojoj izuzetnoj prilagodljivosti u toku evolucije uspele su da se nastane na svih šest kontinenata – jedino ih nema u polarnim i pustinjskim  predelima.

Njihov naziv potiče od grčke reči orchis, što u prevodu znači testis – oblik krtole orhideje veoma podseća na ovaj deo muškog reproduktivnog sistema. Još u drevnoj Kini ona se smatrala simbolom velikog i zdravog potomstva i često su je poklanjali mladim parovima koji očekuju decu.

U Japanu se ova biljka zbog izuzetne moći adaptacije vezuje za izobilje, luksuzan i bogat život, pa  je često možemo sresti kako u domovima, tako i u kancelarijama – zato što smatraju da podstiče plodnost u svim oblicima. U Japanu je ona takođe simbol izuzetne hrabrosti i junaštva, pa se često povezuje sa fizičkom snagom i moći. Kod Asteka u tradiciji možemo pronaći sličnu simboliku – oni su spremali čudesan napitak od čokolade i vanile (koja je najpoznatija vrsta jestive orhideje), kako bi očuvali svoju muškost i snagu. Inače, aromatični štapići vanile su plod puzavice koja raste u prašumama srednje Amerike, naročito u Meksiku. Plod ove orhideje je mahuna koja sazreva devet meseci i čiji štapići se beru ručno. Postoji više od 150 vrsta vanile od kojih se koriste dve – burbon i tahitijan. Vanila je moćan antioksidans i afrodizijak, koji uspešno oslobađa od stresa i napetosti.

Čarls Darvin je bio fasciniran polnim životom orhideja i njihovom neverovatnom sposobnošću prilagođavanja. On ih je čak nazvao ‘kraljicama obmane’, zato što su u stanju da se prilagode sredini i u potpunosti izmene svoj  izgled, a sve to u cilju što efikasnije reprodukcije. Iz tog razloga one su uspele da se nesmetano razmnožavaju i bez problema rašire po celom svetu. Kao primer možemo navesti orhideje iz roda Dracula koje luče neprijatne mirise poput urina ili trulog mesa i na taj način privlače mušice. Neke od njih imitiraju skloništa – nešto poput rupa za skrivanje, a neke su savršeni imitatori cvetnica koje su bogate nektarom i na taj način privlače veliki broj oprašivača. U ovoj kategoriji je pobednik ‘orhideja pčelica’, koju još nazivaju i ‘orhideja prostitutka’. Ona uspešno zavodi mužjake pčela podražavajući izgled i miris ženskih jedinki, tako da se oni žustro lepe za njih, a u svom ljubavnom zanosu na sebi ponesu i čestice polenovog praha i biljka na taj način obezbeđuje svoju reprodukciju.

U Evropu su orhideje stigle u 18. veku, zajedno sa otkrićima novih kontinenata. Postoji čak i priča da je jedan botaničar u Engleskoj dobio biljku u osušenom stanju, ali da je uz malo nege uspeo da je oporavi. U viktorijansko doba su postojali lovci na orhideje koji su lutali divljinom kako bi pronašli najlepše primerke. Često je to bio i smrtonosan posao.

Orhideje su simbol vrhunske elegancije, one plene svojom egzotikom, ali i jednostavnošću. Bela orhideja predstavlja lepotu i nevinost. Crvena je simbol ljubavi, odlučnosti i istrajnosti. Prijateljima treba poklanjati žute orhideje koje su takođe i simbol novog početka. One sa cvetom boje lavande obično se poklanjaju majkama i nose u sebi notu ženstvenosti, dok su zagasitije boje cvetova rezervisane za osobe koje predstavljaju autoritet i simbol su poštovanja i divljenja.

Pri kupovini orhideje nemojte dozvoliti da vas zavedu njene egzotične cvetne grane. Naravno, dobro je ako biljka ima veći broj pupoljaka – to znači da će sam period cvetanja duže trajati. Međutim, ono što je najbitnije jeste izgled njenih listova – oni moraju biti čvrsti, zeleni i okrenuti na gore.  Najpopularnije  orhideje kod nas su:

• Phalaenopsis – veoma rasprostranjena, njen naziv potiče od grčke reči koja znači noćni leptir i laka je za održavanje,
• Bambusova orhideja – pripada vrsti Dendrobium i široko je rasprostranjena,
• Cattleya – velikih i raznobojnih cvetova i postoje čak 42 vrste,
• Paphiopedilum – njen cvet podseća na papuču,
• Miltonia – ima šarene široke cvetove i dugačke listove,
• Vanda – nadaleko poznata plava orhideja zanosne lepote,
• Masdevallia – ovaj rod broji više od 500 vrsta i veoma je prepoznatljiv po svojim trouglastim cvetovima.

Orhideje su po svojoj prirodi uglavnom epifitne biljke i u staništu ih nalazimo na drveću, koje im služi kao oslonac. U kućnim uslovima preporučljivo je orhideju gajiti u providnoj saksiji, zbog  korenja preko kog vrši fotosintezu. Preporučljive su i terakota saksije, zato što one dozvoljavaju biljci da diše. Poželjno je pronaći im stalno mesto i ne premeštati ih često. Inače, kako rastu na drveću, one praktično ne dodiruju zemlju. Zato se i sade u poseban supstrat za orhideje  koji je sačinjen od mahovine, kore drveta, lišća i drugog korenja. Ove biljke vole ‘tesnu’ životnu sredinu i pri presađivanju ih treba premestiti u saksiju za prst veću od prethodne. Ukoliko se na površini supstrata pojavi bela prevlaka, poželjno je obaviti presađivanje. U suprotnom, orhideje se presađuju u proseku na 3 godine, kad ih slobodno možete izvaditi iz obloge, odstraniti im svo suvo i trulo korenje i premestiti ih u novu saksiju.

Kod orhideja razlikujemo dve životne faze – fazu intenzivnog rasta i fazu mirovanja. U fazi rasta razlikujemo period kad rastu listovi i korenje i period cvetanja. Biljci je tad neophodno pružiti intenzivnu negu. U fazi mirovanja sve potrebe biljke se svode na minimum.

Možemo reći da je svetlost presudan činilac u samom uzgajanju orhideja. One vole svetlost, ali nikako onu direktnu i potrebno ih je zaštiti od sunčevih zraka. Najbolje uspevaju u prozorima sa severnom ekspozicijom. Izostanak cvetanja je uglavnom znak manjka svetlosti, kao i česta pojava keika. Keiko je mlada orhideja koja se javlja na cvetnoj stabljici umesto cveta. Kad keiko pusti par listova i korenčića može se odvojiti od matične biljke i posaditi u supstrat. Ukoliko u kupatilu i kuhinji imate dovoljno osvetljene prozor nemojte oklevati da tu smestite svoje mezimice. Ta sredina će ih zbog količine vlage u vazduhu neodoljivo podsećati na njihovo prirodno stanište. Boja listova biljke je najbolji pokazatelj količine svetlosti – svetli listovi signaliziraju da je ima dovoljno, dok tamni govore suprotno. Žuti listovi i listovi sa tamnim mrljama se javljaju kad je ima i previše.

Drugi bitan faktor je vlažnost vazduha – idealno je da ona bude 50-60%. To se postiže redovnim zalivanjem i orošavanjem biljke u letnjim mesecima. Pri orošavanju bitno je izbegavati kontakt vode sa cvetovima. Promaja loše utiče na orhideje, zato što snižava vlažnost, koja pomaže orhideji da procveta i održava njene cvetove u idealnom stanju. Idealna temperatura se kreće u rasponu od 18 do 30 stepeni. Dešava se da od hladnoće lišće požuti i otpadne.

Vlasnici orhideja se često pitaju kad je pravo vreme za zalivanje. U literaturi ćete često naći podatke da je to jednom nedeljno, međutim postoji jedna sigurnija metoda. Biljka je spremna za zalivanje onog momenta kad njeno korenje dobije sivkasto-svetlu boju. Zalivanje je najbolje vršiti kišnicom ili odstajalom vodom (hlor ima loš uticaj na njih), tako što orhideju potopimo u posudu sa vodom i ostavimo je tako oko sat vremena. Potrebno je voditi računa da voda ne uđe u lisnu rozetu. Zatim izvaditi biljku iz posude, ocediti je i vratiti na tacnicu. Primetićete kako je korenje odjednom dobilo svežu, zelenu boju. Tajna je takođe i u samom supstratu koji je upio vlagu i vremenom će polako da je otpušta.

Cvetovi orhideje mogu trajati i do 16 nedelja. Cvetna grana u proseku nosi do 10 cvetova koji mogu biti prečnika 6-10cm. Cvetovi se postepeno otvaraju – od donjih ka gornjim. Kad biljka izađe iz faze cvetanja cvetnu dršku treba odrezati dva članka ispod prvog cveta, pa će se uz dobru negu na tom mestu pojaviti izbojci sa novim cvetovima. Nekad se desi da se cela cvetna drška nakon cvetanja osuši, tada se ona odseče u osnovi, pa nakon 3 meseca možemo očekivati da se pojavi sasvim nova cvetna drška sa pupoljcima. Proces cvetanja uglavnom kreće kad razlika između dnevne i noćne temperature  počne da iznosi više od 5 stepeni.

Orhideje nije potrebno prihranjivati u velikim količinama, zato što to može dovesti do oštećenja korena, koji je prilično osetljiv.  U slučaju da je koren slab i oštećen, to može dovesti do pogoršanja samog stanja. Poželjno je uvek što više razrediti đubrivo i napraviti slabiji rastvor, polako ga sipati u posudu kako bi izbegli kvašenje lišća i izbegavati zalivanje biljke nakon procesa đubrenja. Možete je zaliti tek narednog dana. Pri nedostatku nutrijenata cvetovi nisu lepi i brzo otpadaju.

Ako vas je naša priča o orhidejama inspirisala da krenete u avanturu gajenja ovih zanosnih lepotica toplo vam preporučujemo da istu započete od nekog primerka iz roda Phalaenopsis. Ukoliko imate neko interesantno iskustvo sa ovim cvetnicama bićemo srećni da ga podelite sa nama.

Veliki pozdrav do sledećih cvetnih pustolovina.

Share

• Tweet
• Pin It