Nemi Kazimir za malu i veliku decu

NA PRVI POGLED ĆE VAS IZNENADITI, VOLEĆETE IH ILI MRZETI ALI NA NJIHOVU POJAVU SIGURNO NEĆETE OSTATI RAVNODUŠNI. ONE SU DRUGAČIJE, NEMAJU ŠIROK OSMEH, IDEALNE PROPORCIJE I ROZE MAŠNICE I OTKRIĆE VAM VIŠE O LJUDSKOJ PRIRODI NEGO ŠTO SMO(STE) SPREMNI DA PRIZNAMO. O NEKIM MALO DRUGAČIJIM LUTKICAMA KOJE U SEBI KRIJU PORUKU ZA SVAKOGA I NJIHOVOJ ORIGINALNOJ ESTETICI PRIČALI SMO SA DAGMAROM, NJIHOVOM STVORITELJKOM.

ĆAO DAGMARA, ZA POČETAK DA VAS PITAM KADA STE POČELI DA PRAVITE LUTKE, DA LI JE TO ODUVEK BIO VAŠ SAN I KAKVA SIMBOLIKA SE KRIJE IZA IMENA KAZIU DE BUBU?

Zdravo Teodora. 🙂 Mart 2012. godine, bližio se ćerkin rođendan i razmišljala sam kako da je iznenadim. Do tada svaka njena igračka završavala bi svoj život u kutiji pored prozora. Želela sam da joj poklonim nešto posebno. Kod kuće sam imala par klikera, akrilne zube (muž je zubni tehničar) i glinu.Tako je nastala prva lutka Lidija. Ćerka je bila toliko oduševljena da je ubrzo naručila partnera za Lidiju. Nikad nisam maštala o tome da se bavim ručnim radom, ali kada stanujete u inostranstvu, imate puno slobodnog vremena, možete jedino postati ili kreativna osoba ili propalica. Dosta dugo sam razmišljala kako bi mogle da se zovu moje lutke, da ne koriste moje prezime, a da mogu da imaju sopstven život. Kaziu je skraćeno od Kazimira, a Bubu na jeziku svahili znači nemi. Jednostavno – Nemi Kazimir, zato što nijedna od lutaka do sada nije progovorila.

DA LI SU U MOMENTU KADA STE POČINJALI DA SE BAVITE LUTKARSTVOM POSTOJALI NEKI UZORI I KAKO DANAS GLEDATE NA VAŠE KOLEGE KOJI TAKOĐE PRAVE HANDMADE LUTKE? DA LI JE POSAO ZABAVAN ONOLIKO KOLIKO NAMA SA STRANE IZGLEDA?

Inspiraciju nalazim svuda. U okolini, u detinjstvu, knjigama…ali najviše me inspirišu ljudi. Naravno posmatram i radove kolega iz celog sveta koji se bave lutkarstvom i verovatno me i oni podsvesno inspirišu. Prva lutka Lidija je bila ljudska karikatura i nisam imala poseban uzor pri stvaranju. Jednostavno sam želela da bude devojčica, pomalo grozna, malo slatka i mekana. Pravljenje lutaka je jako zabavan posao, pun kreativnosti, lepih osećanja i pomalo deluje kao art terapija za mene i za ljude koji usvajaju moje lutke. U svaku lutku umetnem malo svojih osećanja, energije i ljubavi. Vrlo često moje lutke pomažu bolesnoj deci. One učestvuju u humanitarnim akcijama gde na primer od saklupljenog novca od prodaje rukotvorina deca mogu da se operišu u inostransvu.

ONO PO ČEMU SE BEZ SUMNJE IZDVAJAJU VAŠI LIKOVI JE JEDNA DRUGAČIJA, MALO POMERENA ESTETIKA OD ONE NA KOJU SU LJUDI OBIČNO NAVIKLI KADA NEKO SPOMENE LUTKE ILI DEČIJE IGRAČKE. ODAKLE JE POTEKLA INSPIRACIJA?

Za svakog od nas estetika znači nešto drugo. Svet i tržište su puni „lepih, slatkih igračaka”. Ja smatram da nije zdravo da čovek gleda samo ono što nije unakaženo, a što je zdravo i srećno. Niko od nas nije savršen i ni moje lutke nisu savršene, čak su i malo grozne za neke ljude. Zašto? Zato što smo navikli da igračka mora da bude slatka i lepa. Želim da pokažem da svako biće želi da bude voljeno i ima pravo na to. Nekim ljudima treba distanca da bi bolje sagledali šta kriju u sebi moje lutke, jer takozvana lepota nije sve u životu. Ako ne umete da se smejete sebi, moje lutke vam se nikada neće dopasti jer one često pokazuju naše slabosti i nedostatke i na neki način su karikature nas ljudi.

DA LI STE LJUBITELJ HORORA I FANTASTIKE I KOJA SU VAM NAJDRAŽA ČUDOVIŠTA?

Kao dete volela sam horor i fantastiku. Dan danas gledam i čitam naučnu fantastiku, ali najviše inspiracije pronalazim gledajući ljude i njihovo ponašanje. Sva čudovišta su divna, slatka i treba ih voleti. Najdraža su čudovišta koja se kriju unutar nas i koja nikad neće izaći jer im mi to ne dopuštamo.

KAKO GLEDATE NA ČINJENICU DA DANAS U DRUŠTVU I U MEDIJIMA POSTOJI SVOJEVRSAN TEROR LEPOTE I ODREĐENI IZGLED KOJI SE NAMEĆE KAO LEP I POŽELJAN, A SVE OSTALO SE ODBACUJE I STAVLJA NA MARGINU? KOLIKO SE U TOM SLUČAJU PROSTORA OSTAVLJA ZA POMERENU ESTETIKU KOJA NIJE BAŠ SVAČIJA ŠOLJA ČAJA?

U svakoj kulturi postoji nešto što se zove lepota. Na Tajlandu se ženama namerno produžava vrat, Mauritanci goje devojke da budu debele, a Japanci namerno krive zube jer se smatra da ravni nisu lepi. Dakle, na svakom kontinentu i društvu imate drugačiju estetiku, kao i moje lutke koje imaju svoju posebnu. U Evropi i Americi ljudi počinju da liče jedni na druge. Zbog hijalurona, botoksa i plastičnih operacija žene počinju da liče jedna na drugu kao da ih je stvorio jedan otac i rodila ista majka. Lepota mojih lutaka potiče iznutra a ne sa lica, zato što su stvarane s ljubavlju. Ako to primetite znači da ste spremni da usvojite jednu od njih.

KAKVE SU PRVE REAKCIJE LJUDI KADA SE UPOZNAJU SA VAŠIM LUTKAMA I DA LI JE BILO SMEŠNIH I ZANIMLJIVIH SITUACIJA U KOJIMA BI SE NEKO UPLAŠIO, POSEBNO MALIŠANI?
Većina mališana pozitivno reaguje na moje lutke i ima roditelja koji kupuju deci Kaziu de Bubu. Što se tiče odraslih … hmm… ima ljudi koji ih se plaše, ali posle nekoliko sati ipak smatraju da one imaju nešto u sebi, a ima i takvih (čitaj većina :)) koji se zaljube u njih na prvi pogled. Ima dosta zanimljivih priča oko njih, ali jednu sam zapamtila posebno. Pre dve godine javio se čovek koji je želeo da iznenadi svoju ženu poklonom za Božić. Naručio je jednu od lutaka, upakovao je i stavio ispod jelke. Sutradan njegova žena mi je napisala poruku:”Draga Dagmara, zahvaljujući Vama još jednu godinu moram da čekam svoj omiljeni poklon!!! Umesto ključeva za novi BMW dobila sam nešto što čak ni ne zna da vozi kola.”

MORAM DA VAS PITAM ONO ŠTO VAS VEROVATNO VEĆINA LJUDI PITA, DA LI SU ZUBI NA LUTKAMA AUTENTIČNI? IMATE NEKI INTERNI DOGOVOR SA VILOM ZUBIĆ ILI STE NAŠLI NAČINA DA VAM STOMATOLOZI POMOGNU U PRONALAŽENJU PRAVOG MATERIJALA?

Rećiću vam u poverenju da Vila Zubić ne postoji. Za svaki mlečni zub su odgovorne moje lutke. To one dolaze noću, rade težak posao i ostavljaju novac deci. Zbog toga je moj račun stalno prazan.
Kao što sam spomenula, moj muž je zubni tehničar i prve akrilne zube sam dobila od njega i njegovih prijatelja tehničara. Sada dobijam zube od Japanske firme Yamahachi Dental. Obožavaju moje lutke i donose mi posebno tamne nijanse za njih. Dešava se da roditelji pošalju mlečni zubić svog deteta da napravim lutku koja će biti za dete uspomena za ceo život, a zubi neće završiti u kanti za đubre.

I OSTALI ELEMENTI NA LICU TAKOĐE DELUJU VEOMA ORIGINALNO, MOŽETE LI NAM OTKRITI NEKU TAJNU KAKO NASTAJU OVI INTERESANTNI LIKOVI I GDE PRONALAZITE OSTALI POTREBAN MATERIJAL KAKO BI SVAKO LICE DOBILO SVOJ AUTENTIČAN IZRAZ?

Koristim dve vrste gline. Jedna se suši na vazduhu i jako je lagana, a druga se peče u rerni i koristim je posebno kada je lutka namenjena deci jer može da izdrži let po sobi, let kroz zatvoren prozor i druge aktivnosti. Telo je sašiveno od krpica, vrlo često koristim reciklirane materijale što je jako bitno za okolinu. Oči su staklene, a ponekad dodajem i veštačku kosu. Sve zavisi od narudžbine…

NA STRANICI SPOMINJETE DA SVAKA LUTKA OSIM AUTENTIČNOG IMENA, POSEDUJE I ODGOVARAJUĆI KARAKTER I ONO ŠTO MI JE MOŽDA BILO NAJINTERESANTNIJE MIRIS? PA KAKO TO MIRIŠU KAZIU DE BUBU?

Svaka lutka osim naziva Kaziu de Bubu ima svoje posebno ime, često i prezime, osobinu i miris. Što se tiče imena, najviše koristim staroslovenska i izmišljena imena, osobina se odmah vidi na licu ali osim toga dobijate i certifikat gde se nalazi datum rođenja i poruka za nove roditelje. Svaka miriše posebno. Vrlo često sama stvaram mirise ali koristim i gotove. Miris zavisi od osobine lutke i poruke koju šaljem preko nje.

KAKO SU IZGLEDALE VAŠE NAJDRAŽE IGRAČKE U DETINJSTVU, DA LI STE IMALI POTREBU DA I NA NJIMA INTERVENIŠETE KAKO BI BILE PERSONALIZOVANE?

Nisam imala puno igračaka u detinjstvu a posebno nisam volela plastične lutke koje sam uvek šišala ili im brijala glavu da budu „normalne”. Udavala sam ih za mede, majmune… uvek bi imale nekog dlakavog muža. Smatrala sam takođe da ruke i noge ne čine sreću tako da igračke vrlo često nisu imale udove. Kaziu de Bubu retko imaju ruke, jer imam dosta hendikepiranih prijatelja koji su stvarno srećniji od zdravih ljudi. Uostalom kod mojih lutaka najbitniji je izraz lica i miris.

IMALI STE PRILIKE DA IZLAŽETE LUTKICE U SRBIJI I POLJSKOJ, MOŽETE LI DA NAPRAVITE NEKO POREĐENJE U ODNOSU NA HANDMADE SCENU OVDE I TAMO?

Mislim da većini odraslih Srba nije ni palo na pamet da kupe sebi bilo kakvu lutku ili igračku. Poljaci češće gaje u sebi dete, čuvaju ga i prave sebi iznenađenja. Ljuljaška ili klackalica nisu namenjene samo deci! U svetu ljudi ipak više kupuju rukotvorine, ali moram da priznam da imam mušterije i u Srbiji. Verujem da će ih biti sve više i više.

KADA NE IZRAĐUJETE ORIGINALNE LIKOVE ZA VAŠU MALU RADIONICU U ČEMU NAJVIŠE UŽIVATE I GDE PUNITE BATERIJE ZA NOVE IDEJE?

Najviše uživam da budem sa ljudima koji me vole. Neka istraživanja sugerišu da nije dobro za bateriju ako se u potpunosti isprazni, zato pakujem jednu malu torbu i putujem u Poljsku ili se trudim da radim potpuno nove stvari.

ZA KRAJ JEDNO PRAKTIČNO PITANJE, GDE ZAINTERESOVANI ČITAOCI MOGU DA VAS PRONAĐU I KAKO MOGU DA PORUČE I KUPE LUTKE? DA LI IMATE U PLANU NEKI PRODAJNI PROSTOR U BEOGRADU?

Svi zainteresovani mogu da me nađu na Facebook stranici Kaziu de Bubu dolls. Nisam razmišljala o prostoru u Beogradu ili na nekom drugom mestu, uglavnom stvaram po narudžbini. Za sada imam samo kompozitora koji piše muziku za svaku moju izložbu ili spot, a svako ko želi da uradi nešto za Kaziu de Bubu dolls je dobrodošao. Ja sam uvek otvorena za saradnju.