Nekad belo, nekad crno, uvek crno-belo

Pogledajte predstavu „Ovde piše naslov drame o Anti” nezavisnog pozorišta Tri groša iz Beograda u Dorćol Platzu, u utorak 27. februara u 21h.

Ivor Martinić (Drama o Mirjani i ovima oko nje), savremeni hrvatski pisac, upravo je višeslojnim i izazovnim tekstom Ovde piše naslov drame o Anti, započeo svoj put do međunarodnih pozorišnih scena. U ko-produkciji alternativnih umetničkih grupa KOMUNA (osnivači Dragana Đurđević i Helena Petrović) i Tri Groša (koju vode Ana Popović i Marija Barna Lipkovski), i u režiji Barne-Lipkovski, ova drama je od 30. septembra prošle godine prvi put na srpskoj sceni.

Radnja zvuči jednostavno: dečak Ante (Dušan Matejić) je tokom rata 90-ih izgubio nogu i majku, te zbog toga niti on može da se poljubi sa svojom simpatijom iz odeljenja Ljubicom (Dragana Đurđević), niti njegov otac Josip (Milorad Miki Damjanović) sa svojom „prijateljicom“ Jelom (Ivona Kustudić), čak ni uz, pomalo napadnu, pomoć Komšinica (Helena Petrović). Ali, nije poenta u samoj priči, već upravo u načinu na koji ju je Martinić ispričao, a autorski tim predstavio beogradskoj publici. Naime, u pitanju nije poznato meta-pozorište gde glumci „izlaze“ iz svojih uloga, već ostaju u ulogama i, glumeći, govore iz lika o liku; što se može nazvati prvi put (!) kod nas viđenim „meta-postupkom“.

Uz pomenute glumce i rediteljku – koji su svi zajednički i autori scenografije – autor kostima je Anja Vranješ. U samoj predstavi se oseća da su mladi umetnici uz veliku želju pristupili prikazivanju priče ne toliko o ratu, koliko o njegovom uticaju na svakodnevni život. Rediteljka, glumice i glumci uspeli su da predstave koliko mi sami, „obični ljudi“, stvari najčešće gledamo isključivo „crno“ ili „belo“, ne shvatajući da je zapravo sve, oduvek i zauvek, s jedne strane crno a s druge belo. Najveća vrednost koju po izlasku sa predstave gledalac ponese sa sobom je proživljavanje da, ako ne uspemo da sagledamo prošlost i iskustvo iz nje iskoristimo da poboljšamo budućnost, nikada nećemo zaista ni živeti u sadašnjosti.

fotografije: Mikloš Barna-Lipkovski

Share