Sudeći po poslednjim danima, izgleda smo konačno dočekali kraj kišnog perioda. Ove godine svedočimo evidentnom kašnjenju svih godišnjih doba. Sličnu sudbinu je podelilo i proleće, koje nas je obradovalo sunčevim zracima na samom svom kraju. Sad kad su padavine konačno posustale, pravi je trenutak da zavirimo na svoj balkon ili u bašticu i bacimo se na ozbiljnu procenu stanja našeg biljnog fonda.
Bitno je da uklonimo sve trule biljne delove koji su posustali pod naletom vlage. Ozbiljno proverite sve biljke u posudama i ukoliko primetite višak vode u njima poradite na drenaži. Bilo bi dobro da dodate otvore na saksijama i da na njihovo dno stavite kamenčiće kako bi olakšali oticanje vode i predupredili proces truljenja korena. Kao što smo i ranije pominjali, detaljno pregledajte lišće – kako sa lica, tako i sa naličja. Ukoliko detektujete oštećenja, ili pak neke simptome napada insekata ili bolesti, bitna je brza reakcija. Dodatan savet je da izbegavate tretiranje biljaka po jakom i direktnom suncu, zato što to može biti letalno po naše zelene mezimce. I da, ukoliko imate dvorište posebno obratite pažnju na pojavu puževa. U ovakvim okolnostima oni znaju da budu prave nezasite napasti koje su u stanju da popasu sve biljne mladare. Ako ih primetite, uklonite što veći broj fizički, a zatim biljke zaštitite nekim od prirodnih mamaca, kao što su npr. ljuske od jaja. Dovoljno je da ljuske od jaja izmrvite oko biljčica, što će stvoriti prirodnu barijeru i zaštiti ih. Takođe, ljuske od jaja su prirodan izvor kalcijuma koji je jako bitna komponenta i igra važnu ulogu u zaštiti od truleži.
Ovog puta nastavljamo putovanje kroz svet balkonskog bilja i predstavljamo vam tri nove vrste kojima možete ulepšati svoju svakodnevicu.
Nova Gvineja (Impatiens New Guinea)
Reč je o višegodišnjoj biljci koja vodi poreklo sa ostrva Nova Gvineja, kako nam i samo ime govori. U svom prirodnom okruženju njen habitus je znatno većih dimenzija i krupnijih cvetova. U našim uslovima njena visina je 20 do 40cm, duguljastih listova koji su prošarani raznim nijansama i cvetova koji se javljaju u raznim bojama – beli, žuti, crveni, ružičasti, lila, oranž ili u raznim kombinacijama. Ovo cveće egzotičnog izgleda cveta od kraja februara sve do kasne jeseni. Može cvetati i zimi ako se gaji kao sobna biljka, ali joj je potreban period mirovanja od dva meseca, kako bi i naredne sezone bujno cvetala.
Nova Gvineja voli sunce i optimalna temperatura koja joj prija kreće se u rasponu od 18 do 25 stepeni. Ukoliko ste rešili da je uzgajate na otvorenom, potrudite se da izbegnete položaje sa jakom i direktnom sunčevom svetlošću, zato što to može dovesti do ozbiljnih oštećenja na biljkama. Ako je gajite u kućnim uslovima smestite je blizu prozora i na mesta bez promaje. Novu Gvineju redovno zalivajte, ali umereno, tako što ćete pustiti da se podloga između dva zalivanja osuši. To svaki put činite odozgo, ali povedite računa da ne pokvasite listove. Višak vlage može prouzrokovati bolesti, žutilo na listovima, kao i truljenje korena.
Ovo je biljka koja ima skroman koren i nisu joj potrebne velike saksije. Najpreporučljivije je da prilikom sadnje koristite tresetni supstrat za sobne biljke. Prilikom presađivanja nemojte sabijati isuviše zemlju, naročito u zoni korena, kako bi biljka imala što uravnoteženiji vodno-vazdušni režim. Nije joj potrebno neko posebno prihranjivanje, eventualno u sezoni cvetanja kad dolazi do povećane potrošnje nutrijenata. Crveni pauk je glavna štetočina koja je napada i tada listovi počnu da se uvijaju. On je teško uočljiv, a paučina na pozadini lista je siguran pokazatelj njegovog prisustva. U tom slučaju, neophodno je da na vreme počnemo sa primenom insekticida.
Heliotrop (Heliotropium arborescens)
Prema grčkoj legendi nimfa Okeanija, kći Okeana i Tetide, bila je zaljubljena u boga Heliosa, ali on nije prihvatio njenu ljubav zbog emocija koje je gajio prema drugoj nimfi, Leukotoji. U naletu svoje ljubavne patnje Okeanida je odbijala da jede, priča i samotno je provodila dane u neprestanom gledanju sunca. Helios je na kraju pretvorio u sunčev cvet – heliotrop.
Ova cvetna vrsta vodi poreklo iz Perua i odlikuje je veoma intenzivan miris vanile. U narodu je poznata i kao vanilin žbun ili vanilija. Cveta u periodu od maja do oktobra. Njeno prirodno stanište su tropske i suptropske šume. Kod nas lepo uspeva u prolećno- letnjem periodu. Njeni opojni cvetovi veoma privlače pčele, leptire i ptice.
Heliotrop je grmolika biljka, dugih ovalnih listova, tamnozelene boje. Listovi imaju izraženu nervaturu, hrapavi su i gusto dlakavi. U pitanju je višegodišnja biljka koja u jesen odbacuje listove. Cvetovi su najčešće ljubičaste do tamnoplave boje, a ređe bele ili ružičaste. Sitni su i formiraju štitaste cvasti. U svom prirodnom staništu ova biljka doseže visinu od preko 1m, dok u kontrolisanim uslovima raste do 50-60cm.
Vaniliju možete gajiti u vrtu, ali i u saksijama i žardinjerama. Njen prijatan miris će se fantastično uklopiti u zonama predviđenim za sedenje i odmor. Voli svetlost i osunčane pozicije, traži redovno zalivanje. Ukoliko primetite da su joj listovi iznenada pali i sparušili se, nemojte dizati uzbunu. Vaša biljka vam na taj način signalizira da joj nedostaje tečnosti. Kad je zalijete, ubrzo će se vratiti u prvobitno stanje. Semenke ove biljke su izuzetno otrovne, pa treba strogo voditi računa da ih neka životinja slučajno ne pojede. Kod konja mogu dovesti do otkazivanja jetre.
Surfinije (Petunia X hybrida)
Surfinije su zapravo viseća sorta petunija koja ima nešto sitnije cvetove. Njihovi raznobojni cvetovi se obilno pojavljuju u periodu od maja do oktobra i mogu biti bele, ljubičaste, žute i crvene boje, ali i šareni. Dobro podnose ekstremne vrućine, kao i hladnoću. Mnogi uzgajivači tvrde da rani uzgoj na nižim temperaturama pospešuje bočno grananje, kao i ranije cvetanje. Ovaj cvetni hibrid je nastao u Japanu 1992. godine i od tad se njegova popularnost munjevitom brzinom proširila po celom svetu.
Surfinije vole svetlost i osunčani položaji su pravi izbor za njih. Ukoliko ih smestite na polusenoviti položaj, zalivanje treba da bude nešto ređe. U suprotnom, ako se nalaze na suncu, potrebno je da ih zalivate svakodnevno u toku letnjeg perioda (u toku velikih vrućina i dva puta dnevno – rano ujutru i kasno uveče). Najvažnije je da biljka nikad ne ostane bez vlage. Preporučujem da ih zalivate odstajalom vodom, zbog odsustva krečnjaka. Vodite računa da pri zalivanju ne kvasite listove.
Važno je da zemljište u koje sadite surfinije bude bogato makro i mikro elementima, naročito gvožđem. Što biljka ima svetliji cvet, njene potrebe za đubrivom su veće. Slobodno im možete jednom u deset dana dodati prihranu koja je na bazi gvožđa i fosfora. Ukoliko primetite da im listovi postaju svetli i bledi, na taj način vam biljka signalizira nedostatak hranjivih elemenata.
Najmanje dva puta u sezoni surfinija odbaci veliki broj cvetova i listovi joj požute, što je sasvim normalna pojava. Ukoliko se desi da tokom leta izgube lep izgled usled velikih vrućina, slobodno ih orežite do ruba saksije. Nastavite sa redovnom prihranom i za dve nedelje one će se u potpunosti obnoviti i nastaviti sa cvetanjem. Bitno je da redovno uklanjate precvetale cvetove i suve delove biljke, kako bi se podstakao rast novih.
Smestite svoje mezimice u viseće korpe, saksije i žardinjere na terasama, balkonima i prozorima. Za jednu biljku je dovoljna posuda prečnika 25-30cm. Kada ih jednom upoznate one će postati nezamenjiv deo vašeg eksterijera i sinonim za lepotu, relaksaciju i uživanje.
Zavrnite rukave i upustite se u nove cvetne avanture, leto je tu!
