Jana Knežević je studentkinja treće godine Filološko umetničkog fakulteta u Kragujevcu. U utorak, 11. aprila učestvovaće u izložbi svoje klase, sa predmeta crtanje i slikanje, koju vode mr Željko Đurović, vanredni profesor i mr Jelena Šalinić docent. Jedanaest studenata će izložiti crteže nastale ove i prošle godine. Pored nje, svoje radove izlažu i Ana Radulović, Marija Matović, Teodora Jašović, Vladimir Ivanović, Vanja Pašić, Jelena Obradović, Aleksandar Vrndić, Miljana Milošević, Željko Radović i Tamara Milojević.
Svako od njih doprineće svojim senzibilitetom izložbi koja će se održati u Studentskom kulturnom centru na Novom Beogradu, i prikazati svoje radove od 19h. Radove ćete imati prilike da vidite do 20. aprila, kada se izložba zatvara.
Koliko vremena vam je potrebno da spremite izložbu?
Pa, radili smo nevezano za izložbu, radimo svakodnevno i na kraju profesori odaberu sta se izlaže, te radove koje radimo uglavnom radimo duže vreme i radimo u ,,seriji”, znači ispitujemo tematiku što dublje možemo. Neki od nas izlažu radove i od prošle godine.
Kada ti je ova vrsta umetnosti privukla pažnju i šta najviše doprinosi procesu tvog stvaranja?
Pohađala sam Umetničku školu u Kraljevu pre upisa na ovaj fakultet, tako da sam od srednje škole zvanično opredeljena za umetnost. Suštinski, najveću inspiraciju crpim iz ljudi. Tačnije, bavim se proučavanjem psihičkog stanja ljudi kroz portrete. To pokušavam da iskažem i objedinim u ovoj seriji radova. Podeljena je na tri dela, od kojih prvi deo izlažem sada. Inicijalno me privlači čovek i bavim se figuracijom samo zbog dela koji iskazuje i temelji se na psihi. Telo kao telo, misleći na anatomiju, mi nije toliko zanimljivo koliko samo stanja uma.
Šta prožima sva tri dela?
Sva tri dela čine jednu celinu, pod nazivom Beg od stvarnosti. Kasnije ću ih objediniti radi samostalne izložbe koju planiram u budućnosti. Prvi deo odiše mirom i spokojom. Predstavljeni su ljudi koji spavaju i sama atmosfera koja vlada iskazuje harmoniju samog psihičkog stanja. Sledeći deo će biti proces buđenja, a krajnji je kada su budni, i prosto rečeno plaču. Zamisao mi je da i prostor podelim u tri dela da bi posmatrači osetili moju poentu, da nije sve onako kako izgleda. Čovek je sposoban da zavara svojim izgledom. Baš zato je san ključan, jer si tu čist i totalno svoj. Koristiš ga kao beg od problema i realnosti.. Iskreno, čini mi se da kroz ove radove prikazujem svoje trenutno psihičko stanje.
Jana i njene kolege doprineće, svako svojim senzibilitetom, izložbi koja će se održati u Studentskom kulturnom centru na Novom Beogradu, i prikazati svoje radove.
