Nastanak, razvoj i uticaj berbernica na lični stil

U skladu sa temom decembarskog izdanja, za potrebe ove rubrike privremeno se udaljavamo od dosadašnjih tema i zadiremo u domen brade koja vekovima unazad krasi imidž muškaraca širom sveta. Tačnije, u nastanak i rad onih koji su bili zaduženi za njeno održavanje – berberina. Reč berberin je nastala od latinske reči barba, što znači brada, i ono što je zanimljivo jeste da je profesija berberina jedna od najranije zabeleženih, ali njihov status i društveni značaj se radikalno menjao kroz vekove. Srednjevekovni berberin nije bio zadužen samo za održavanje brade i frizure, već je imao zvanje berberin – hirurg i bio je tu za ljude kada im je trebalo brijanje, ali i stomatološke usluge, pa i manje operacije. Godine 1308. berberini su odlučili da se udruže u jedno od najpoznatijih evropskih udruženja, koje u slobodnom prevodu znači Poštovano Udruženje Berberina.

Tokom sedamnaestog veka imali su svoju prepoznatljivu uniformu, kecelju sa prednjim džepom u kojem se nalazio neophodni alat za rad, da bi je tokom dvadesetog veka zamenili beli i sivi mantil. Još jedna poznata oznaka berbernica bila je plavo-crveno-bela šipka, ali uprkos njenom zanimljivom izgledu, ovaj znak je zapravo predstavljao izuzetno bolnu operaciju koja se nekada vršila u berbernicama. Plava i crvena boja su simbolizovale vene i krv, a bela zavoje kojima su se pacijenti nakon intervencije previjali.

Sedamnaestovekovna moda i imperativ za glatko izbrijanim licem doveli su do procvata posla, a berberi su tada počeli i sa upotrebom ulja, masti, mešavine vode i sapuna u kozmetičke svrhe. Porast obima posla nije utihnuo ni tokom sledećeg veka kada su muške frizure bile izuzetno kompleksne, pa ni tokom devetnaestog kada je brada bila izuzetno popularna.

Međutim, zvanično razdvajanje profesije hirurga i berberina desilo se 1745. godine, nakon čega je profesija hirurga postala jedna od najcenjenijih, dok se na posao berberina gledalo kao na jeftinu okupaciju. Berbernice su čak postale stigmatizovane, kao mesta štetna po zdravlje, mesta u kojima se okuplja najniži društveni sloj.

U Evropi, berberin je važio za nekoga ko vam lako može nabaviti prostitutke, cigarete, a kasnije i kontracepciju, što je dovelo do popularne fraze u Engleskoj „nešto malo za vikend, gospodine?“. Međutim, nije tako bilo u svim zemljama, što se najbolje ogledalo u kontrastu između proslavljenog imidža Seviljskog berberina u Španiji i Svinija Toda u Londonu.

U Americi, najuspešniji berberi koji su proslavili ovu profesiju bili su Afroamerikanci kojima je nakon Građanskog rata, usled zakona o rasnoj segregaciji, bilo zabranjeno da usluže „bele mušterije“ nakon čega je došlo do pada interesovanja za ovaj posao. Izumi Žan Žak Pareta iz 1770. godine, odnosno prvog brijača za samostalnu kućnu upotrebu, a kasnije i Žiletovog brijača, nisu doprineli vraćanju stare slave berbernica, te se tokom dvadesetog veka veliki broj njih usmerio na frizerske usluge kao osnovu zanata.

Dvadesetih godina dvadesetog veka nekoliko žena se osmelilo da zakorači u, do tada tipično muški, svet berbernica. Naime, kratka kosa na ženama bila je do te mere popularna da su frizeri koji su umeli da naprave takve frizure bili uvek prepuni mušterija, te su se one odlučivale na to da svoju glavu često prepuste umešnim rukama berberina. Tri decenije kasnije uvele su komplikovanije muške frizure u modu, pre svega slavni pompadur pedesetih godina, zbog koga su muškarci ponovo pohrlili u berbernice, a berberi, da bi se distancirali od prethodnih predrasuda prema njihovom poslu, počeli su tada da koriste termin stilisti za muškarce. Akcenat su stavljali na to da su nekadašnji berberi bili zaduženi za tehniku, nasuprot njima koji nisu samo stilisti, već i umetnici. Ovakvi saloni za muškarce raskrstili su sa svim predstavama nehigijenskih mesta na kojima se okupljaju besposleni. Naprotiv, ličili su na klubove za džentlmene, sa svojim udobnim foteljama, slikama na zidovima, besprekornom uslugom i negom i privlačili mnogobrojnu imućnu klijentelu. Danas, sa povratkom brade u modu i ekspanzijom gotovo svega što je retro, berbernice postaju sve primamljivije za muškarce, a njihovo old school uređenje svojevrsni imperativ, te nastavljaju da prate i menjaju imidž savremenog muškarca.