Velika je čast i zadovoljstvo raspričati čoveka poznatog po tome što sa vrlo malo reči kaže mnogo toga. Nikola Puzigaća je čovek koji se voli sa dizajnom, a koji je kao dečak uspeo da predvidi Lollobrigidin hit kada je skontao ubitačnu kombinaciju sladoleda i kokica. Čvrsto veruje da Kosmos uvek kaže MOŽE i da je grafički dizajn u Srbiji u dobrim rukama, zbog nekih novih klinaca koji svakodnevno kreiraju lepe stvari. O tome kome poklanja svoje simpatije, koji mu je miljenik među posterima, šta ga je poslednji put slatko nasmejalo, a šta zamislilo – pročitajte u nastavku
Fotografije: Marko Marković, Lidija Milovanović
Ilustracije: Nikola Puzigaća
NEŠTO ZA POČETAK?
Samo zdravo.
PET REČI KOJE TE OPISUJU.
Ne, mogu, to, je, ego.
PAMTIŠ LI KAKO SI OSTAO BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA?
Stvarno se sećam. Kod babe na selu, klasična partizanska priča.
Prvo ide agonija sa rasklimanim zubom kad uvidiš da se raspadaš, i onda ono ispipavanje jezikom koliko možeš biti autodestruktivan, pa probaš samom sebi da izbiješ zub. Pošto to nije išlo, vezali su mi konac za zub i naglim pokretom ga izvadili. Nije bilo ono vezivanje konca za vrata, jer šta ako se vrata ne otvore dovoljno naglo, ili šta ako ja krenem napred kako bih odbranio zub.
KADA I KAKO SI SE ZALJUBIO U GRAFIČKI DIZAJN? IMAŠ LI JOŠ NEKU LJUBAV, ILI BAREM SIMPATIJU?
Ne znam kako funkcioniše proces zaljubljivanja, to se dešava mimo naše kontrole. Samo shvatiš da si se zaljubio. Kao što je Nick Cave objasnio pisanje pesama, nemaš ništa i odjednom se desi nešto neobjašnjivo i imaš nešto. On kaže da je poreklo tog neobjašnjivog elementa negde u Kosmosu. Tako je i sa zaljubljivanjem. Možeš otprilike da shvatiš kad je to bilo, ali ne i kako i zašto se desilo. U slučaju dizajna i mene, mislim da taj proces traje nešto duže. Prvo krene sviđanje, pa se smuvate (upišeš studije dizajna), pa vidiš kako ide ta veza, i onda kada shvatiš da se ti pitaš za čitavu vezu, ne i ona druga strana, onda ostanete ego i ti, dizajn se povuče sa strane, pa onda kad se sve dogovoriš sa egom – dizajn dođe, zagrli te i onda se volite. Tu negde između se desi i zaljubljivanje. Ne znam tačno kad. Osim dizajna flertujem i sa fotografijom, al’ dizajn se ne ljuti. Naprotiv.
SLATKO, SLANO, ILI NEŠTO TREĆE?
Može i zajedno. Sladoled i kokice su najbolji dokaz. Probajte ih zajedno. Ovo sam otkrio sa 15 godina, a onda ih je grupa Lollobrigida opevala u pesmi “Volim te (k’o sladoled i kokice)”. Ako ne verujete meni, verujte Lollobrigidi.
OMILJENI CRTANI JUNAK?
Homer Simpson.
MOŽE LI SE ŽIVETI OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO?
Upravo se i živi od ljubavi prema onome što radimo. Ako ne volimo to što radimo, onda preživljavamo, bez obzira koliko novca nam donosi. Ta ljubav je preduslov za život, ne samo poslovni, pa bi bilo lepo da volimo sve što radimo, i kod kuće i na poslu. Mi kao bića smo sistem i svi delovi sistema moraju da rade dobro ako želimo da sistem radi dobro. Nije firma u kojoj radimo kriva što je nekom mala plata, firma je samo jedan deo sistema – našeg ličnog sistema. Mi se samo s vremena na vreme nađemo u nekim okolnostima koje nam ne odgovaraju zbog toga što je taj naš sistem radio nešto pogrešno u prošlosti, a nije toga bio svestan. Dobra stvar je što možemo sve da promenimo. Mislim na delove našeg ličnog sistema.
PREPORUKA ZA ČITANJE/SLUŠANJE/GLEDANJE/VOLJENJE?
Za čitanje, Ekhart Tole „Nova zemlja”. Za slušanje, novi album New Order-a. Za gledanje, dokumentarac Wernera Herzoga „Encounters at the End of the World”.
Za voljenje – sebe, ali sa tim bi valjalo biti pažljiv, zna da se otme kontroli. Kad zavolimo sebe, onda se nekako odjednom ceo svet promeni. To je školska psihologija, nikakva metafizika.
BUDUĆI DA TVOJI POSTERI UVEK NASMEJU ILI ZAMISLE LJUDE, ŠTA JE TEBE POSLEDNJI PUT SLATKO NASMEJALO ILI MALO ZAMISLILO?
Evo ovo pitanje oko mlečnog zuba me je i nasmejalo i zamislilo. Svakodnevne sitnice koje čine život. Od SMS prepiski sa prijateljima, do čitanja nekih „najsvesnijih” knjiga na svetu. Kad se čovek zamisli dobro, pa shvati kako funkcioniše svet, onda bude u početku baš tužan, a kad se tom svetu prilagodi, onda se samo smeje.
KADA JE TEBI KOSMOS REKAO MOŽE?
Uvek on kaže – može. „Ne može” kažemo mi sami. Ako je rekao može Tesla i ako je rekao može Hitler, znači sve može.
On ne brani ništa. Ne postoje kosmičke zapovesti. Ne zna on za „ne može”. To „ne može”, znači da je negde spuštena rampa, nešto se zaustavilo, nečemu je kraj. A gde vidite kraj u Kosmosu? Niti se on zaustavlja, niti ima kraj.
POSTOJI LI NEKI MOMENAT U KARIJERI ZA KOJI SI POSEBNO VEZAN ILI PONOSAN? KOJI JE TVOJ MILJENIK MEĐU POSTERIMA?
Ponosan sam na rezultate svog rada. Na neke „sitne” propratne stvari, primera radi što su mi Steven Heller i Mirko Ilić objavili rad u svojoj knjizi, što je Slavimir Stojanović došao da vidi izložbu iako se do tada nismo poznavali, što me je McCann zvao da dođem da budem art direktor. Nisu to stvari koje daju smisao radu, jer smisao dajemo mi sami, ali potvrda su da smo na dobrom putu i da sve to ima smisla još nekom, ta činjenica je svakako neprocenjivo bitna, pogotovo kad dolazi od ličnih heroja, i umetničkih i ovih korporativno-komercijalnih. A od konkretnih radova, posebno sam vezan za poster za film „Only lovers left alive”.
IMAŠ LI UZORE I IDOLE, U POSLU I ŽIVOTU UOPŠTE?
U poslu osim gore pomenutih heroja, uzori su mi i klinci na čije radove svakodnevno nailazim, koji kreiraju lepe stvari. Njih baš ima dosta. I super je što je tako, ne brinem se za grafički dizajn u Srbiji, u dobrim je rukama.
Samo te ruke moraju da se bore sa dosta pratećih stvari za koje nisu direktni krivci, ali i to bi trebalo okrenuti sebi u korist i iz toga će se roditi još veća kreativnost.
KO JE PO TVOM MIŠLJENJU UMETNIK ŽIVLJENJA?
Svi oni „obični” ljudi koji su svesni u kakvom vremenu žive. Mislim na globalnom nivou, i ne mislim da je vreme loše, to „vreme u kojem živimo” nekako uvek ima negativnu konotaciju, a negativnu konotaciju stvaraju ljudi koji misle da je problem u drugima, sistemu, Vučiću…
Najlepša ljudska osobina je menjanje sebe. To je dar koji nas razlikuje od životinja, s tim što životinje i ne bi trebalo da se menjaju, kod njih je sve na mestu. Ne možemo da živimo sa istim stavovima koje smo imali pre 10 godina. Bićemo u problemu. Moramo da menjamo stavove, misli, osećanja u skladu sa vremenom. To je umetnost življenja.
ODAKLE DOLAZI INSPIRACIJA I IMA LI JE UVEK?
Ima je uvek. Iz Kosmosa, naravno. Iz mirnog uma. Sve je inspirativno, i sreća i tuga, na nama je samo da vidimo da li ćemo je iskoristiti (mislim na inspiraciju), za kreiranje umetnosti, kreiranje života, rešavanje problema ili održavanje već dobrog stanja.
KO BI TREBAO MALO DA SE KULTIVIŠE?
Političari. Mediji. Ljudi koji misle da su bitniji od životinja. Ljudi koji misle da su bitniji od drugih ljudi. I oni ljudi koji kad se stvori red na kasi u marketu, pa se otvori druga kasa, pređu sa kraja reda da budu prvi na drugoj kasi, umesto da puste one koji su stajali u redu ispred njih.
KAKVE SADA PLANOVE KUJEŠ, I MOŽE LI MALI SNEAK PREVIEW ZA NAS I NAŠE ČITAOCE?
Kujem neke kosmičke majice, dukseve, nove kosmičke postere. Kujem saradnju oko toga sa nekim od trenutno najvećih imena srpske dizajnersko-ilustratorske scene. Kosmos kaže: Ne može preview.
PORUKA ZA KRAJ?
Nema kraja.
