LETNJE PLEJLISTE I FESTIVALSKI PLANOVI MUZIČARA KOJE RADO SLUŠAMO
Ima nešto u tom letu. U dugim danima i toplim noćima gde je nebo ispunjeno zvezdama. Ima nešto u tim zelenim travnatim prostranstvima, u sparnom vazduhu i spavanju na otvorenom pod zvezdanim svodom. U radosti kada se čuju taktovi poznate melodije i euforiji koju delite sa do tada nepoznatim osobama, sa kojima ipak imate nešto zajedničko, emocije prema istom muzičkom žanru, grupi ili izvođaču. Ta euforija, koja se javlja na muzičkim festivalima poseban je osećaj koji se teško može opisati jer ga ipak treba doživeti.
Ovaj naš brdoviti Balkan jeste pun mana, ali ima i mnoštvo vrlina. Čini se da je oduvek bio epicentar okupljanja dobrih muzičkih dešavanja. Valjda to tako biva. Možda ekonomski nismo jaki, možda ne živimo u blagostanju, ali imamo muziku. Od Vardara pa do Triglava, stvaraju se nove note i zvuci koji ne poznaju granice niti političke barijere.
Zanimljivo je da su mnoga imena nastajala na pozornicama muzičkih festivala. Izgleda da ima nečeg u tim festivalima. Iz godine u godinu u letnjem periodu je sve više okupljanja na otvorenom, a i novih bendova koji emocijom i melodijom osvajaju nove podijume i publiku. O muzičkim festivalima, planovima za leto i omiljenim bendovima pričali smo sa Borisom Bakalovim iz benda Ničim izazvan, Bojanom Vunturišević, Nenadom Marićem odnosno Kraljem Čačka, Aljošom Šerićem iz benda Pavel i Jankom Džambasom iz instrumentalnog sastava There.
PLES U TAMI, OSMEH KOJI LEČI SVE
Bend koji je odmah po osnivanju osvojio svojom energijom i jedinstvenim sklopom melodije i teksta je Ničim izazvan. Bend je osnovan 2011. godine, a danas slobodno možemo reći da se nalazi u samom vrhu svih muzičkih lista. Njihov prvenac O tebi je već 2012. godine proglašen za singl godine na radio stanici B92. Hitovi su nastavili da se ređaju, a bend je nastupao na većini festivala ne samo u Srbiji, nego i u regionu.
Današnja postavka broji devet članova. Kada nisu na sceni, gde se osećaju kao riba u vodi, traže novu muziku koju nisu čuli, jer ih je mnogo, pa ima svačega. Boris Bakalov jedan od vokala ove grupe preporučuje da svoju letnju plejlistu upotpunimo pesmama američkog kantri muzičara Krisa Stapeltona. Izdvaja pesme „I was wrong’’ i „Broken halos’’ i dodaje da čovek ima sjajan vokal i pesme koje mu veoma prijaju u poslednje vreme. Kada je reč o festivalima, Boris posebno izdvaja džez festival Nišvil, koji se svake godine održava u niškoj tvrđavi, sredinom avgusta. Imali smo priliku i čast da nastupamo čak dva puta na Nišville festivalu i pre i posle našeg nastupa smo mogli da čujemo neverovatne muzičare iz celog sveta. Mislim da taj festival nije dovoljno promovisan i ljudi jednostavno nisu dovoljno upoznati sa tim šta tamo mogu čuti i videti. Tek kada dođete tamo, shvatite šta ste propuštali godinama i poželećete da se vratite i iduće godine. Pored njega, kao favorita, između ostalih već dovoljno poznatih i popularnih festivala kao što su beogradski BeerFest i novosadski EXIT, preporučujem OK Fest na Tjentištu, Love Fest u Vrnjačkoj Banji i Lake Fest u Nikšiću.
BLUZ, ROK, DŽEZ I ŠANSONE U ZEMLJI SNOVA
Rođeni Čačanin, kog često nazivaju srpskim Tom Vejtsom, osvaja publiku iskrenim i skromnim nastupima. Skromnim u tom smislu da svaki nastup odiše čistim emocijama i tekstovima koje navode na razmišljanje i stvaranje slika, gde je sve prirodno i jednostavno, a opet tako jedinstveno. Nenad Marić, završio je slikarstvo, a više od jedne decenije nastupa pod imenom Kralj Čačka.
Prvi studijski album je objavio krajem 2016. godine, a pesme koje su se izdvojile su Deda Mraz je švorc, Moj avatar, Zemlja snova. Nenad ovih dana sluša internet eklektični radio, radio Sevojno. Prošle godine je svirao na Bedem festu u Nikšiću, nastupao je na Arlemm festu, u Arilju. Ove godine je bio i na Exitu, svirao na Tašmajdanu kao predgrupa Darku Rundeku i preporučuje nam da sve navedene festivale i posetimo. Uz to dodaje: „Danas je dostupnost muzike veća, što sa jedne strane otežava, a sa druge pak olakšava da se dođe do sebe, tj. do muzike, prosto nema pravila. Treba pratiti i prepoznati svoj unutrašnji glas.’’
TOPLI DANI, DOBRE VESTI DONOSE
Nekadašnja pevačica beogradskog sastava „Svi na pod” snažnog vokala i harizme kojom pleni, Bojana Vunturišević, nedavno je objavila svoj prvi solo album „Daljine’’. Uvek originalna i samo svoja, još jednom donosi čuda na muzičku scenu.
Kese etikete je singl koji se zavrteo na radio stanicama, a njeni favoriti su pored navedenog singla i numere Daljine, Noćni program i E70. Bojana je bila jedna od sagovornica na tribini o ulozi žena u muzici, u okviru drugog festivala DOK’N’RITAM. Kao najveći utisak izdvaja upoznavanje Sare Renar, čiju muziku jako voli. Ovo leto posvećuje porodici, tako da planira da svoje dete odvede prvi put na morsku obalu. To je za nju veći događaj od festivala i koncerata, a ujedno i način da napuni baterije i pripremi se za turneju koju počinje prvog septembra koncertom u Novom Sadu. Slušanje muzike joj je možda i omiljeni ritual koji joj je draži od jutarnje kafe. Praktikuje ga noću uz obavezno osamljivanje. Kako ističe na taj način otkriva razne lejere koji nam neki album donosi. „U ovom periodu najviše mi prija EP grupe „Cigarettes After Sex’’ pod nazivom „I”. Prema rečima ove mlade Beograđanke In Music festival u Zagrebu ima već dve godine najprivlačniji line up.
U POTRAGU ZA ZLATNIM RUNOM
U poslednjih nekoliko godina svojom originalnošću se izdvojio zagrebački sastav Pavel, osnovan 2007. godine. Mešavinom zvuka i emocija Pavel je osvajao kultne pozornice i koncertne dvorane i njihova popularnost ne jenjava.
Prvi put su se beogradskoj publici predstavili na Mikser festivalu pre dve godine, a to je ujedno bio i njihov prvi nastup van granica. Do sada su izdali četiri studijska albuma. Aljoša Šerić, vokal i gitarista ovog sastava preporučuje SuperUho festival u Primoštenu i koncert Brajana Adamsa u Zagrebu (koji se održava na dan izlaska našeg broja), a dodaje da bi na jesen valjalo otići i na Fleet Foxes i Sigur Ros koji će takođe biti u Zagrebu. Kings of Leon su prema njegovim rečima najveći noviji, moderan rok bend, a izdvaja i Arcade Fire, za koji kaže da na bouvijevski pametan način meša elektroniku, indi i dens muziku.
REČI NISU UVEK POTREBNE
Da reči ponekad nisu potrebne pokazuje nam i niški instrumentalni sastav There. Pet mladih muzičara formiralo je ovaj bend 2008. godine i upravo ih taj instrumentalni izražaj izdvaja od ostalih.
Njihova muzika nastaje iz jam–a kako sami ističu i ne vole razvrstavanje po žanrovima. Njihovi nastupi su puni mistike, ali i jasne, izražene ljubavi prema muzici koju pokazuju načinom sviranja i ponašanja na sceni. Svaki od njih, ponaosob, muziku doživljava na drugačiji način, što ovaj sastav dodatno izdvaja od ostalih. Janko Džambas, jedan od članova ovog muzičkog sastava objašnjava da ga ono što sluša obično navede do nečeg drugog, što opet vodi ka nečemu trećem. Ono što uvek sluša jesu kultni Bitlsi, posebno od kada je shvatio šta oni pokušavaju da kažu i na koji način. „Uvek se tu provuče i Depeche Mode i Fleetwood Mac. Poslednje što me je zasenilo je interesantan muzičar zvani Father John Misty.” Muzika koju sluša se uvek se menja i zavisi od toga za kog muzičara se zalepi i koji ima šta da kaže, da ga nauči ili nasmeje. Muzika uvek nađe svoje načine da dopre do pojedinca. Festivalska groznica je polako krenula, dopustite joj da vas uhvati. Ima nešto u tim letnjim danima i noćima. Beskrajno velika prostranstva, a u njima note.
