Izložba „Svilene gaće“, kroz multidisciplinarni pristup, objedinjavanjem kolažne instalacije od dokumentarnog materijala iz različitih epoha i kulturnih konteksta, pokretne skulpture, grafika i objekata, na duhovit i nekonvencionalan način pristupa temi brisanja granice između tradicionalnih kategorizacija simbola i REaproprijacije ženskog prostora. Radovi pozivaju gledaoce da istraže mnogostruke vizuelne reference, pre nego da nude gotove zaključke.
Fokus na jedan od simbola bokserske uniforme nije samo pokušaj da se ukaže na neke paradokse i kontradikcije neraskidive sa sportom, već i na prikaz ove odeće kao simbola koji osvetljava konfliktna shvatanja nasilja, glamura, ženstvenosti i muževnosti. Nošenje šortsa (karakterističo za muškarce) napravljenog od satena (konvencionalno ženski materijal), postavljanjem etikete spolja i napred, umesto unutra i pozadi što upućuje na nošenje naopako i izvrnuto, postaje okidač za osvetljavanje kontradiktornih impulsa u modernom društvu na temu pola, svlačenja, nagosti, kao i fizičkih i psiholoških kapaciteta.
U svojim tekstovima Šeli Mekdonald analizira boks kao aproprijaciju ženskog prostora, podraženo kroz mnoga njegova nesvesna svojstva, među kojima je i bokserska odeća koja liči na donji veš od satena (gaće, ali i ogrtač). Takođe, bokserski ring vidi kao ženski prostor, koji su prisvojili muškarci u obredu maskuline dominacije nad rivalom ili sopstvenim odrazom u ogledalu, dok je za bokserke ring muški prostor ponovo prisvojen u oslobađajućem gestu ženske akcije i agresije.
Reklamni slogani i ispisi tipični za komercijalne pakete krojeva, kao i ilustracije modela u staromodnoj grafičkoj štampi, uspostavljaju kontekst koji razgrađuje retoriku o ženskim stereotipima i drugim vremena. Uobičajeni termini – lako i brzo, pored drugih superlativa i stereotipa opisuju jednako komplikovan proces borbe sa kreiranjem nečega otpočetka.
U periodu zlatnog doba modernog boksa, prvih decenija 20. veka, fini donji veš (lingerie, koji uključuje i senzualne negližee i podsuknje od čipke, šifona i svile) postao je reakcija i produkt konfliktnih rodnih odnosa. Sufražetski pokret je promovisao more promena u rodnoj politici, dok je fini donji veš nosio tradicionalnu oznaku, pečat ženstvenosti, koji je objektifikovao žensko telo. Ujedno kreiranje svilenih gaća je i pokušaj neutralisanja optužbi o muškobanjosti koje je režirala konzervativna štampa i opšteg negativnog narativa prema novoj ženi i pokretu za prava žena.
Aleksandra Jovanić je doktorka digitalne umetnosti i diplomirana programerka. U svakodnevnom istraživanju i umetničkoj praksi kombinuje razne medije – sa fokusom na interaktivnu umetnost, umetničke igre i generativnu umetnost. U zvanju docenta trenutno predaje na sva tri nivoa studija, na osnovnim na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na master studijama Fakulteta primenjenih umetnosti i umetničkim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Kao dizajnerka i programerka angažovana je na značajnim veb projektima, najčeće u oblasti kulture i umetnosti. Pored dizajna za veb, bavi se i grafičkim dizajnom, dizajnom plakata za filmove, pozorišne predstave i koncerte, i pokretnom grafkom za filmove.
Izložbe SVILENE GAĆE Aleksandre Jovanić u utorak 13.10. u 19 časova u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine.
[1] Scott, David. The Art and Aesthetics of Boxing, 2008.
