„Mrs. America” možda zvuči kao naziv Marvelovog blokbastera o superherojni koja nosi kostim sličan onom na Kapetanu Americi, međutim, ime vas može zavarati. Reč je seriji koja prati drugi talas feminističkog pokreta u Americi, onaj koji je 70-ih godina bio na vrhu političke moći i popularnosti. Tema koju obrađuje „Hulu” u 9 epizoda stavlja Kejt Blančet u kostim konzervativne žene koja je rešila da svoju političku karijeru sagradi upravo na leđima novog NOW (National Organization for Women) pokreta. Kako serija progresira Filis Šlafli se profiliše u zlikovca ove istorijske priče.
Hajde da se vratimo na sam početak ženske borbe za jednakost na američkom tlu. Kako prava žena idu ruku pod ruku s ljudskim pravima, donekle ima smisla što se prvi talas oformio kada je ženama bilo onemogućeno da prisustvuju svetskoj konvenciji protiv robovlasništva. Možda vam je termin „sifražetkinje” poznat, nastao je u Ujedinjenom Kraljevstvu i upućuje na žene koje su se borile za svoje pravo glasa krajem 19. i početkom 20. veka. Američke žene, svih rasa, su pod istim nazivom izlazile na ulice i zahtevale istovetno pravo. Kako to već biva na prostoru Amerike, rasizam je napravio veliku rupu u pobedi sifražetkinja. Devetnaesti amandman Ustava Sjedinjenih Američkih država, mogućnost glasanja dodelio je samo belim ženama, dok su žene drugih rasa ipak ostale uskraćene za ovo, danas, osnovno ljudsko pravo.
Drugi feministički talas, čijom se istorijom bavi serija „Mrs. America”, bio je dosta veći, zahtevniji i popularniji. Amandman o jednakim pravima (Equal Rights Amandman) Kongresu je predstavljen još 1923. ali je veću podršku dobio tek 1971. kada ga je Marta Grifits (Martha Griffiths), prva kongresžena države Masačusets, ponovo predstavila. Američki senat je postavio rok da do 1977. godine sve američke države treba da izglasaju „da” ili „ne” za jednakost polova. Ovaj glasački rok inspirisao je žene da se edukuju među sobom i da političkoj sceni pokažu kako je žensko prisustvo ono što u Beloj kući nedostaje.
Glorija Steinmen (Gloria Steinmen), Džil Rukelshaus (Jill Ruckelshaus), Bela Abzug (Bella Abzug) i Brenda Figen-Fastu (Brenda Feigen-Fasteau) oformile su moderan feministički politčki pokret pod nazivom „National women’s political caucus”, „NOW” kao i časopis „Ms.” u kome su iznosile svoje stavove o ulozi žena u društvu i braku, predstavljale nepravde između polova koje su žene doživljavale skoro svakodnevno, bilo na poslu ili u domaćinstvu. Jednaka prava imala su svetlu budućnost, političarima je bilo važno da iza sebe imaju žene glasače, te su se predstavljali, neki čak i lažno, kao podržavaoci modernog pokreta.
Budućnost Amandmana o jednakim pravima ugrozila je Filis Šlafli (Phyllis Shlaflly) svojim aktivizmom tradicionalnih američkih žena iz domaćinstva. Regrutovana grupa žena oko Filis Šlafli bila je preplašena njenim predviđanjima da se nikakva razlika između polova neće praviti, te da će i njihove ćerke odlaziti u vojsku, da će javni toaleti biti zajednički pa čak i da će gubiti prava da podižu svoju decu, ukoliko dođe do razvoda i plaćati muževima alimentaciju. Apsolutna jednakost.
Ono što je ipak moguće videti na samom početku serije je da je Šlafli, takođe, nedovoljno ozbiljno shvaćena zbog svog pola. Iako je govorila u emisijama o spoljnoj politici, čime se bavila, pri prvom sastanku sa političarima u četiri zida bila bi tretirana kao sekretarica, a ne kao jednaki sagovornik u razgovoru. Da li su njeni ciljevi opravdavali sredstva ili je samo na vreme uvidela da Amerika 70-ih godina nije bila spremna za promenu koju su donosile levičarke, ne može se tačno odrediti. Međutim, ova serija nam nudi maestralno uklopljene snimke feminističkih okupljanja i borbe u epizodama, zbog čega je nemoguće ne osećati poštovanje prema ženama koje su koračale u budućnost držeći jedna drugu za ruku. Završava se slatko-gorkom rečenicom da borba nije završena, što dokazuje činjenica da neke države, poput Virdžinije, Amandman o jednakim pravima nisu izglasale sve do 2020. godine. Feministkinje su se iz generacije u generaciju dodavale bakljom koja ni dan danas ne prestaje da gori.
