Želite li ponekad da pobegnete od svakodnevice?
Ja – da. I volela bih da postoji vremeplov te da mogu ući u njega i izabrati gde ću i u kom vremenu boraviti. Volim mesta sa prepletenom istorijom, koja odišu jakom energijom, gde svaki ćosak ima neku svoju priču. Ako vas put navede u Francusku, gde ćete verovatno obici Pariz, grad od koga zastaje dah, zabeležite u svoj notes još jedno bajkovito mesto koje svojim postojanjem svedoči i čini svojevrsni vremeplov.
Na samo nekoliko sati vožnje od Pariza ušetaćete u magični svet prelepih pejzaža, prirode i bogate istorije. Ime je ovog magičnog mesta je Mont-Chaint-Michel. To je mesto gde ćete uveče zaspati na ostrvu, a ujutru se probuditi na poluostrvu.
Mon Sen Mišel je neverovatan grad, zamak, ostrvo i opatija u jednom. Manastir koji dominira ostrvom, površine 55.000 metara kvadratnih učinio je ovu destinaciju svetski poznatom.
Mon Sen Mišel nalazi se na severozapadu Francuske u pokrajini Normandija. Sazidan u osmom veku, opasan kamenim bedemima, danas sa ponosom čvrsto stoji, odolevajući zubu vremena, čuvajući bogatu istoriju utkanu u svaki kamen.
Zanimljiv podatak iz istorije je da su Englezi uspeli da osvoje celu Normandiju ali nikad i ovo ostrvo. Za vreme stogodišnjeg rata u više navrata su pokušali da ga osvoje, ali nisu uspeli delom zbog nepristupačnog polozaja grada, a delom i zbog njegovih masivnih zidina.
Francuzi su veoma ponosni na ovo mesto i Mon Sen Mišel je danas jedan od znakova nacionalnog indetiteta države, sa 44 stanovnika i gotovo tri miliona posetilaca godišnje. Godine 1979. upisan je u UNESCO-vu listu svetske baštine, zbog svog kulturnog, istoriskog i arhitektonskog značaja, ali i prirodne lepote.
Ostrvo je nosilo ime Mon Tomb do izgradnje prve crkve u osmom veku. Tadašnji naziv ostrvo je dobilo jer je svojim izgledom podsećalo na uzvišenje grobne humke. A kako legenda iz 708. kaže Arhanđel Mihailo naredio je biskupu Avranša da ovde sagradi crkvu, a kada on nije pristao na to Arhanđel mu je vrelim prstom napravio rupu u lobanji, njegova lobanja se danas čuva u crkvi u Avranšu. U doba Francuske revolucije, sa opadanjem značaja crkve, opatija je napuštena 1790. a monasi su se vratili tek 1969. U međuvremenu, ostrvo je služilo i kao zatvor a nosilo je ironičan naziv “Mon Libr”, sto znači “Slobodno brdo”. Zanimljiva činjenica je da je u tim tamnicama svojevremeno bio zatočen i Viktor Igo.
Nekada nazivan i “božiji zamak” bio je hvaljen kao čudo zapadnjačke kulture. Silueta opatije još od davnina je sinonim za jačanje duha hodočasnika. U šestom veku, crkveni redovnici i pustinjaci živeli su na ovom mestu u potrazi za verom, mirom i samoćom. Tadašnji hodočasnici su morali pažljivo da prelaze do ostrva, jer nije postojao nikakav prilaz do grada, a plima i oseka su se veoma brzo smenjivale. Krajem 1800-te godine napravljen je prvi put nasip, koji je povezao ostrvo sa kopnom, što je omogućilo hodočasnicima, a kasnije i turistima da pređu željeni put.
Centralni deo zamka čini crkva izgrađena u jedanaestom veku. Jedno od najlepših mesta u ovom samostanu je bašta koja se nalazi odmah pored crkve, a veoma je značajna jer povezuje sve puteve i sobe. Zanimljivo je da su drevni redovnici koristili dvorište na vrhu utvrđenja za proizvodnju povrća i lekovitog bilja.
Na ulaznim kapijama grada nalazi se amblem grada (dva lososa koji plivaju u suprotnim smerovima) i informacija do kada tog dana treba da napustite poluostrvo ako ne želite da plivate. To je obično u letnjim mesecima do 19, a u zimskim mesecima do 17 časova, tako da je u obilazak ostrva najbolje krenuti oko podneva.
Glavna ulica je danas načičkana najrazličitijim prodavnicama, gde možete kupiti različite sitnice, od suvenira do brze hrane. Tu je jedan i od najpoznatijih restorana „Mere Poulard“ gde se jede autentični omlet koji se služi u posudama iz XIX veka. Na ostrvu možete kupiti i biskvit „Mere Poulard“ koji ima tradiciju dužu od 200 godina.
Moćne i impresivne zidine Mon Sen Mišela bili su inspiracija za poznatog muzičkog umetnika Majka Oldfilda da na svoj način ovekoveči svoje viđenje ovog zdanja na albumu „Voyager“.
Ono nije ostavilo ravnodušnim ni filmsku produkciju, pa je poslužilo kao model za izgradnju grada Minas Tirita koji se pojavljuje u filmu „Gospodar prstenova“, kao i mesto gde su snimljena ostvarenja poput “Čovek sa gvozdenom maskom” i “Tri musketara”.
Ove činjenice su samo mali deo onoga čime ovo zdanje zadivljuje, a one su naša topla preporuka vama da ga ne zaobiđete ako vas put nanese u Francusku. Mi u Pleziru smo ga zabeležili i čekamo pravi trenutak da štrikliramo na listi ovu predivnu destinaciju.
