Razgovore o eko navikama započinjemo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, otkrivaju trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu. Danas nam je u gostima Tamara Đorđević autorka Instagram izazova #pokrenisebre i sjajna inspiracija kada je reč o uradi sam projektima koje sa svojim pratiocima deli putem Instagram profila Gospođa Tamara. Za #mojeekonavike govorila nam je o tome kako to izgleda kada pokušavaš da smanjiš otpad koji proizvodiš, izbaciš ambalažu i živiš zelenije inspirisan pokretom zero waste u malom gradu u Srbiji. Otkrila nam je koje trikove koji joj pomažu da izbegne ambalažu je „pokupila” od kada je počela da menja svoje navike, u kojim sferama i dalje ima poteškoća i koje zelene navike će pokušati da usvoji u 2020. godini.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Briga. Problem. Zajednički problem.
Šta ostavljamo budućim generacijama? Griža savesti pri svakoj, ne tako ekološkoj, kupovini i odluci.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Slažem se. Ima dana kada nisam tako optimistična, što je, rekla bih normalno, kada mi je sve beznadežno i kada mislim da apsolutno ništa kao pojedinac ne mogu da učinim. U poslednjih godinu dana sam ozbiljnije počela da razmišljam o ekologiji. Možda je sramotno što sa 29 godina dolazim do zaključaka, ali ne krivim sebe, jer mi ne posedujemo tu kulturu niti adekvatno obrazovanje. Pokrenula sam izazov #pokrenisebre sa željom da nekoga inspirišem na promene. Mnogo toga sam saznala i naučila, a nadam se i ljudi koji su bili uključeni u ceo izazov. Mislila sam da ću doživeti transformaciju i da ću potpuno preći na zero waste način života, i istina, dosta toga sam primenila, pre svega način razmišljanja i ne uzimanje prirode zdravo za gotovo, ali ta transformacija se neće desiti preko noći, potrebne su godine i veliki trud, vreme i strpljenje, jer ipak živimo u zemlji Srbiji koja po ovom pitanju daleko zaostaje.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Kao što sam napomenula, veliki je izazov, pored dvoje dece biti strogo koncentrisan na pitanje kako izbeći ambalažu, plastiku, kesu, ali trudim se koliko mogu. Imam bar dvadeset cegera i stalno uzimam neki nov, ako zaboravim da ponesem. U pekaru nosim vrećicu za hleb i peciva. Vodu u 90% slučajeva ne kupujem, već natočim kod kuće Ne kupujem kafu za poneti, pre sednem u kafić i pokušavam svim silama da utičem na konobara da posluša ono moje „molim vas bez slamčice” (šta je sa tim slamčicama, pa moja deca ne traže iste). Izbegavam fast food i trudim se da kuvam svaki dan. Ako kupujem meso, jaja, a uglavnom to nabavljam iz sela, ali desi se, onda nosim svoju kutiju i tako izbegnem kesu. Za povrće i voće isto nosim poseban ceger. Srećom, imam baku u selu pa imamo mogućnost uzgajanja tih namirnica za sopstvene potrebe, bez tretiranja hemikalijama. Trudim se i kad kupujem da bude od lokalnih proizvođača. Isto tako da ne bacam hranu, i ne rasipam se potrošnjom vode. Svetlo gasim iako se klinci plaše nekog vuka pa nekad svetli i više nego što treba. Odeću kupujem samo kada moram, ali najčešće šijem, prepravljam, uzimam iz maminog ormana. Podržavam lokalne biznise, od odeće, hrane, grnčarije, nameštaja za kuću. Isto tako nameštaj kupujem samo kad moram, u većini slučajeva restauriram stari i generalno pokušavam da većinu stvari pre napravim nego kupim (što je i ekonomično, a i zanimljivo). Hemikalije u domu pokušavam da svedem na minimum. Ne vozim i nadam se da ću od proleća klince voziti bajsom u vrtić, a ne taksijem.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Muž. (smeh)
Šalu na stranu, iako me često sabotira, počevši od praška za veš i omekšivača, ali prvo bih rekla neko nerazumevanje okoline, nekultura, ignorisanje, manjak želje za informisanjem za taj naš zajednički problem.
Drugi izazov je reciklaža. Živim u Kraljevu gde ne postoje tako sjajni uslovi za reciklažu. Odvajam plastične flaše, a za staklo i papir nisam našla rešenje. Čak i da kompostiram, opet ostavljam svakodnevno smeće iza sebe i po tom pitanju sam nemoćna. Borba je sa vetrenjačama izbeći ambalažu, plastiku itd.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Za praznike želim da kupim jelku sa busenom koju ću zatim posaditi. A volela bih da bar jednom godišnje posadim drvo. I da izbacim svu hemikaliju iz kuće. Toliko za sad.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
