Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka nam je u gostima Taida Nazraić svestrana umetnica, muzičarka i fotografkinja. Za rubriku #mojeekonavike razgovarale smo o malim, svakodnevnim koracima koji kreću najpre iznutra odlukom da budemo svesniji svog uticaja i pažljivi u izborima koje pravimo.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Moja prva asocijacija na održivost je zelenilo i čist vazduh. Naš dom. Planeta Zemlja u kojoj živimo, sva živa bića koja nas okružuju, i svijest. Svakodnevni život baziran na svijesti da smo svi mi deo planete i da svi dolazimo iz isprepletanih materija, i da trebamo biti svesni naše veze za prirodom i svim živim bićima, to je neko osnovno pravilo za koračanje i kretanje u svijetu eko navika. Mentalna slika koja se pojavi sa našim otvaranjem očiju ujutro i prati nas kroz dan. Da smo mi dužni ovoj planeti sve, a ona nama ništa. Priroda je život i taj neprekidni ciklus odumiranja i života čini celokupan proces. Bez očuvanja i zaštite prirode nema nas, toliko je važno, i nadam se da će se više ljudi probuditi, prije nego bude kasno.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Apsolutno se slažem. Velike promjene ne nastaju preko noći, i potreban je ogroman napor svakog pojedinca. Prvo treba sagledati kako da se napreduje na ličnom polju.
Ulaganjem energije u stvari koje zapravo vrijede. Čuvanjem mentalnog zdravlja kako bi se uštedila energija samog tijela u kom boravimo kako bi se raspoloživa energija uložila u prave stvari.
Zapravo mi je jako drago da budem deo ove priče jer sam odustala od javnog oglašavanja kako treba i zašto treba, pa mi je ovo zapravo prilika da napišem o meni važnim stvarima, što sam davno prestala, jer sam odlučila da svu svoju energiju uložim u trud i rad koji se ne vidi na društvenim mrežama a zapravo pravi promjenu. Umesto što bih trošila energiju da promijenim ljude oko sebe (što je nemoguće) uložila sam energiju da utičem na poboljšanje sebe i svojih navika, i svaki dan je prilika da se uradi nešto što ispunjava moje biće i daje smisao života na ovoj planeti.
Dugo sam razmišljala o ljudskoj pohlepi, nemaru, nezainteresovanosti, pokušavala da se borim sa vetrenjačama, da se ljudi edukuju i to me izjedalo. Na dnevnoj bazi sam sebe mučila temama koje moje okruženje nije željelo da podrži na bilo koji mogući način, dok nisam svoje zdravlje dovela u pitanje zbog svakodnevnog stresa sredine u kojoj živim. Nakon dugo godina borbe sam shvatila da ljude ne mogu promijeniti i da ne mogu uticati na to kako drugi vide ovu našu planetu, i kako se ophode prema njoj, ali mogu da utičem na sebe i svoj napor da uradim svaki dan nešto što doprinosi boljem svijetu, počevši od malih stvari do onih većih. Svaki dan je prostor i mjesto za učenje, i postoji mnoštvo načina da se doprinese, samo kada se energija uloži u prave stvari.
Neke od stvari koje svakodnevno praktikujem su nošenje lanenog cegera gdje god da idem. Ne upotrebljavam plastične kese godinama, i nastojim da sve što kupujem na dnevnoj bazi kao što su namirnice – povrće, voće, strpam u pamučnu/lanenu vreću ili ručno pletenu korpu za namirnice. Takođe posjećujem piljare sa domaćim voćem i povrćem, i dobro se raspitam o mjestu gdje kupujem. Trudim se da podržavam male, porodične biznise. Ne kupujem niti podržavam velike lance fast fashion-a i nastojim kupovati odjeću iza koje stoji održiva firma. Jako mi je bitno gdje je nešto napravljeno, ko je napravio, kao i sami materijali. Pažljivo analiziram etikete, sastav, i nastojim kupovati prirodne materijale.
Šminku sam odavno prestala da koristim, a pošto mi posao nalaže neku vrstu make up-a, kada radim kreativne projekte nastojim koristiti minimalno proizvoda. Isto važi i za gelove za tuširanje, šampone, sredstva za pranje veša, dezinfekciju. Sve što kupujem je uz provjeren sastav, i po mogućnosti na prirodnoj bazi.
Nastojim da živim minimalistično, koliko je to moguće. Ukoliko kupim neki komad, poklonim komad, i tako održavam ormar nepretrpanim. Jako sam organizovana i volim da mi je stan pregledan. Tako imam uvid šta je sve nepotrebno, i osećam grižu savjesti ako se nešto nagomila, pa nastojim da se rešim viška. Kada kupujem kafu za ponijeti, uvijek biram ambalažu koja može da se kasnije vrati za reciklažu. Vozim biciklo kada god je to moguće i na relacijama koje su mi bliže u gradu, a za dalje relacije biram javni prevoz. Recikliram na dnevnoj bazi, odvajam plastiku, papir, staklo, po bojama, kao i višak hrane. Uvijek može bolje, a ovo su neke od mojih svakodnevnih rutina.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Nisam sigurna da imam neke trikove u rukavu. Mislim da je svijest jako bitna, i da čak i ako navedem 20 trikova oni neće imati neko posebno dejstvo niti efekat ukoliko ne postoji svijest i edukovanost. Mali koraci, koje svako može da napravi su, hodanje do svake lokacije koja je relativno blizu. Umesto lifta, penjanje, umesto taksija, hodanje do lokacije. To su neki mali koraci koji ne traže puno napora i finansijskih uloga. Sledeći korak bi bio čitanje knjiga na tu temu, gledanje naučnih dokumentaraca o održivosti i očuvanju prirode, posveta vremena važnim temama.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
U sistemu. Ako ne postoji sistem podrške, pojedincima će biti jako teško da se sami pokrenu. Nije nemoguće, ali je otežan svaki korak. U edukaciji, od vrtića, do Univerziteta. Rad na svesnosti kolektiva.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Koliko god se trudili, uvijek može bolje. Lično imam problem sa smanjenjem pranja stvari. Imam lošu naviku da prečesto perem stvari, iako znam da bih definitivno trebala da smanjim broj uključenih mašina za veš na dnevnoj bazi. Ali, mislim da je svesnost da nešto ne radimo kako treba i da može bolje, prvi korak. Bez svesnosti nema poboljšanja. Rad na sebi i svojim svakodnevnim odlukama su deo malih koraka ali izuzetno bitnih i važnih za društvo i zajednicu.
Foto: privatna arhiva
