Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Danas nam je u gostima fantastična Sonja Bajić, ilustratorka, arhitektinja i autorka knjiga (Kakva ženska, What My Girlfriends Told Me, Vežbanka za strah) i brojnih kreativnih projekata. Za #mojeekonavike Sonja nam je pričala o tome kako je korak po korak, dan po dan usvojila brojne zelene navike koje njen život čine lepšim i lakšim, a priroda može da kaže samo jedno veliko hvala. A mi kažemo hvala Sonja na inspiraciji!
Ukoliko poželite da vaš dom ukrasite kalendarom koji će biti ne samo prelep detalj u vašem domu već i potsetnik da se hranite sezonski, ukoliko poželite ručno oslikanu posudicu za puter ili šoljicu za čaj, ilustraciju inspirisanu bajkovitim Parizom u kome umetnica živi i stvara, nalepnice za domaći sok od zove ili neku duhovitu poruku izvezenu ručno počastite se navedenim u onlajn prodavnici ove kreativne ženske koja ne prestaje da nas oduševljava.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Reciklirani wc papir, flaše od inoxa za vodu za tašnu i pločice za kupatilo od recikliranog stakla koje sam videla jednom davno u Nemačkoj (u neku bazu od recikliranog materijala su ulili deliće stakla od recikliranih flaša u raznim bojama pa su bile divno šarene i presijavale su se na svetlu). Ali svakako ima i puno negativnih asocijacija: južna Morava, beskonačne plastične kese koje se dele kod nas u marketima i radnjama i kornjače i žabe koje nestaju.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Koristim hemijske, rolere i penkala za koje mogu da kupim patrone a ne moram svaki put celu olovku ponovo da kupujem. Uvela sam menstrualnu čašicu u upotrebu pre dve godine i to je jedna od boljih odluka – treba se navići dva, tri meseca ali su one ne samo ekološka navika već i nešto sto život čini mnogo udobnijim. Odeću i čarape popravljam ili pravim reinkarnacije: pantalone postaju suknje, suknje krpe za brisanje. Cegere volim i nosim i dizajniram. Uvek imam bar jedan u tašni. Hrana mi je takođe bitna – prošle godine sam napravila kalendar sa sezonskim voćem i povrćem. Jagode u januaru su kič, tikvice u novembru takođe. Pokušavam da jedem lokalno i sezonski, a tako i sebi dam prostora da se obradujem kada sretnem kelerabu ili brokoli u radnji onda kada im je vreme. Jedem dakle stvari onda kada su u sezoni i ozbiljno razmišljam o pravljenju zimnice. Skupljam semenke raznih biljaka i sadim ih ili ih bacam u prirodu. Umesto folije koristim „beeswraps” – krpe umočene u pčelinji vosak koje super prijanjaju na vangle koje idu u frižider (umesto prijanjajuće plastične folije). Koristim prirodne sapune umesto gelova za tuširanje (zbog ambalaže i manje hemije u sastavu samog sredstva) i pravim svoj losion za toniranje lica (negazirana voda + jabukovo sirce) i pamučnu rukavicu za piling umesto sredstava sa texturom pilinga. Koristim gradski sistem biciklova i puno ga volim. Kupujem isključivo wc papir od recikliranog papira. Tehnologija je usavršena i dajte mu šansu, nećete se pokajati!
Sad kad sam ovako sve pobrojala – malo sam se i iznenadila, jer su ove navike uvođene jedna po jedna i eto sad ih ima puno! Srećna sam što sam istrajala.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Kao što rekoh, sve moje eko navike su se stvarale jedna po jedna. Uvodila sam ih polako i mislim da je to najbitnije: biti “zeleniji” po malo svakog dana. Živi se jako brzo, ogromne količine smeća svako od nas stvara i odvaditi makar i malo sa te gomile – već je ogromna promena. Ja sam donela neke odluke i počela da ih se pridržavam, ali ništa nije bilo naglo. Meni su fascinantni ljudi koji su odlučili da ne proizvode nikakav otpad. Ovde se taj pokret zove zero-dechet (nula otpada): oni nose razgradive materijale i zaista ne ostavljaju nikakav trag konzumerizma za sobom. Naravno, to je ogromna odluka i velika žrtva. Bar iz moje trenutne perspektive. Ako se svako od nas odluci za 2,3 eko navike – već smo puno uradili.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
U sistemu. Mislim da je ekologija stvar obrazovanja i vaspitanja. Jednu generaciju ćemo naučiti kako da živi zelenije da bi ona vaspitala sledeću u pravom smeru. Nažalost, ako sistem ima prečeg posla (a nema) nego da čuva okolinu – on nas gura u „poverty mindset” i mi živimo od danas do sutra ne razmišljajući o budućnosti biocenoze koje smo samo majušni (i to vrlo problematični) deo. Volela bih da svi skupa radimo na tome više.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Upravo pripremam kalendar za 2021. i biće na recikliranom papiru. Volela bih da naučim kako se taj papir pravi u kućnoj radinosti (youtube videi tog procesa su fascinantni). Takođe, prelazim polako na prirodne pigmente u slikanju i dizajnu. Sakupljam ih i učim o njima. Sa druge strane, plan mi je da uvedem više proizvoda za održavanje kuće na prirodnoj bazi. Sve u svemu više sirćeta i soda bikarbone, a manje stvari koje peku oči. Više trava i cveća, manje plastike. Dan po dan.
