Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka nam je u gostima Sanvila Domić, antropološkinja i valdorfska vaspitačica, autorka Instagram naloga @chvor_ posvećenog negovanju starih zanata i jednostavnog života inspirisanog prirodom, samoodrživošću i valdorfskom pedagogijom. “Kao mama dvoje dece od pet i šest godina svakodnevnicu ispunjavam starim zanatima, (od korišćenja tkanja za krpljenje odeće, preko heklanja igračaka do radionica za decu inspirisanih prirodom). Ručne radove dozivljavam kao aktivnu meditaciju, vid ispoljavanja kreativnosti, kvalitetno vreme koje mogu da provedem sa decom, ekološko i održivo životno rešenje.” Za #mojeekonavike govorila nam je o eko koracima koje njena porodica svakodnevno sprovodi, kreativnim idejama za apciklažu i smanjenje otpada, izradi igračaka i unikatnih predmeta za dom kojima svoju svakodnevicu čini ne samo zelenijom već i pomaže sebi da bude uzemljena, prisutna i da kvalitetno provodi vreme sa decom.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Samoodrživost, lokalno, minimalizam… smanjivanje konzumerizma kroz pronalaženje u prirodi onoga što nam treba ili kroz izrađivanje svojim rukama.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Pronalazim veliku inspiraciju u prepravljanju, prekrajanju i krpljenju stare odeće i u pronalaženju nove namene nekorišćenim komadima.
Krenula je hladna sezona pa trenutno krpim nekoliko pari vunenih čarapa koristeći tehnike heklanja, tkanja i suvog pustovanja. Nisam neki ljubitelj obilaženja prodavnica pa radije, umesto da idem u potragu za novim stvarima vreme koristim popravljajući stare, a drage komade. Ima tu i nečeg tradicionalnog, očuvanja porodičnog nasleđa.
Pored prepravki, volim da izrađujem i nove stvari, najviše su to igračke i stvari za dom. Kroz taj proces odvajam vreme za sebe, da se umirim, uzemljim, da provedem kvalitetno vreme sa svojom decom, dobijam mogućnost da biram materijale (uglavnom domaću vunu i reciklirani pamuk) i da smanjim konzumerizam.
Trudim se da deca i ja koristimo to što imamo i čime smo okruženi, nasleđujemo, prosleđujemo, recikliramo, kompostiramo, hranu ne bacamo (život u prirodi sa životinjama ovome dosta doprinosi), imamo malu deda Brankovu baštu, učimo o samoniklom bilju, nosimo termose, staklene flaše i cegere, izbegavam ambalažu koja ne može da se reciklira…
Za samonegu koristim najneophodnije stvari, kreme, sapune i dezodorans nam pravi moja sestra Kruna (magnolia.alhemija) u dopunjivim posudicama. Tu su još menstrualna čašica i pamučni ulošci, bambus četka i četkice, drugo slabo šta i koristimo. Kada baš moram da se izdepiliram, pravim šećernu pastu i koristim stare krpice za uklanjanje dlaka. Dok su deca bili bebaći primenjivala sam bespelenaštvo i pamučne pelene.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Pa recimo, kreće sezona poklona, trudim se da darovi budu iskustva (izleti, kursevi, vaučeri…) umesto materijalnih stvari, da poklone izrađujem sama i da pakovanja budu nešto sto može kasnije da se koristi (npr. platnene vrećice sašivene od stare odeće). Kada kupujem, trudim se da podržavam lokalne i domaće stvaraoce.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Pa možda uvođenje novih navika u svakodnevnicu, čini mi se da kada jednom pronađem efikasan način da recimo odvajam papir onda to postaje deo ritma.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Na sakupljanju samoniklog bilja i uvođenju istog u ishranu, volela bih takođe da učim o pravljenju kanapa od raznim biljaka.
