Moje eko navike: Sanja Nikolić

Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.

Ovog četvrtka u gostima nam je Sanja Nikolić, istoričarka umetnosti, vintage kustoskinja i vlasnica second hand šopa Nosim se, za koji pronalazi unikatne komade odeće i aksesoara. Za #mojeekonavike pričala nam je o ljubavi prema prirodi koja potiče od ranog detinjstva, zelenim navikama koje su postale deo njene svakodnevice, brzoj modi i njenim posledicama, ali i jednom snu da od ostataka materijala iz krojačnica napravi originalan proizvod koji će se pridružiti njenim nosim se cegerima. navijamo da se to dogodi što pre, a do tada uživamo u Sanjinim avanturama (Nosim se kustosiranje) po buvljacima i vintage radnjama u potrazi za jedinstvenim komadima koje možete pronaći samo u njenom malom online šopu.

Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?

Čist okean, vazduh i zelena planeta. Sve ono što nam fali. 😕

Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?

Ne samo zato što volim da nosim cegere (pola žena, pola ceger), već znam da uvek kada izađem iz stana svraćam u povratku kući u neku prodavnicu zbog sastojaka za hranu/piće.

Nošenjem i kupovinom secondhand odeće/obuće/nakita odlučujem da imam pre svega autentičan/neuniformisan izgled, a pri tom znam da ta odeća neće završiti na nekoj deponiji. Pri tom nemam dodatni osećaj krivice koju inače imam kada kupujem brzu modu jer znam šta se dešava sa ljudima koji nam tu odeću prave. Sve više kupujem hranu/čajeve na merenje i trudim se da što manje plastike koristim.

Kupila sam super cool slamčice od bambusa, kao i višenamenske čašice za kafu za poneti. Super su dugotrajne boce za nošenje vode, kao i termosi za duga putovanja.

Od prošle godine gledam da što više hodam, ali se nerviram što ovaj grad nema biciklističke staze po celom gradu niti biciklisti imaju veliku prednost. Odem do Pančeva i gledam kako se ljudi kreću, po mom mišljenu sasvim normalno. Beogradu su potrebni metro i biciklističke staze. Beograd je prepun automobila, skoro svako domaćinstvo ima po dva auta. Čemu to?

Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?

Sve što sam već pomenula: ceger, secondhand odeća/obuća, hodanje i bajsevi, hrana/čajevi na merenje, slamčice od bambusa, višenamenska čaša za kafu, boce za vodu. Odgovornost i razmišljanje.

Moram da priznam da se plašim da smo već puno lošeg napravili u uradili za ovu našu JEDINU planetu i moram da kažem da smo mi svi podjednako krivi i odgovorni. Moramo da krenemo prvo od sebe i da se trudimo da budemo što bolje verzije sebe. Znam da nije lako i da je svima nama već puno toga za vratom, ali u ovom slučaju nema ALI. Svaki početak je težak, posle ide sve lakše. Ja sam večita optimistkinja i verujem da nije sve uništeno, iako podaci drugačije pokazuju. Volela bih da nešto lepo ostavim iza sebe, volela bih da me buduće generacije pamte kao ženu koja je nešto lepo i korisno uradila. Mislim da bi svima nama prijalo da nas se neko seća po nečemu dobrom, neka to bude borba za zeleniju planetu i čistiji vazduh. Većina nas obožava prirodu, često bežimo ka njoj kada smo umorni/napeti/razočarani. Svima nam je potreban „zeleni” dan, a taj dan je jedino moguć u društvu prirode i sa hranom iz prirode. Bez prirode mi ne postojimo, kao ni bez vazduha.

Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?

Imamo malo kontejnera za reciklažu. Pri tom, još uvek nemamo svest o reciklaži. Kada odemo u neku zemlju gde se sve reciklira izgledamo kao marsovci, jer ne znamo kako da odvajamo za reciklažu. Sada je XXI vek i stalno govorimo kako svi mi sve znamo, a u stvari se ponašamo kao da smo u srednjem veku. Tehnologija se menja i mi sve više saznajemo, dok loše navike ostaju iste. Apsurdno, zar ne?

Plastika je na svakom koraku, i vezana je za skoro svaku ambalažu proizvoda. Ako je manje kupujemo možda se te velike kompanije zapitaju šta mogu da promene. Jedan od najvećih zagađivača u svetu je modna industrija, i to možemo mi da promenimo tako što je nećemo podržavati u potpunosti nego isključivo samo kada nam je nešto potrebno i kada znamo koliko želimo nešto dugo da nosimo.

Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?

Na ozbiljnoj reciklaži u mom domu. Zadala sam sebi da kupim vrećice za povrće/voće, kao i bokal sa filterom za vodu. Kupila sam, pre dva dana, mrežu za mašinu koja će mi koristi za garderobu od poliestera. U potrazi sam za odgovarajućem kozmetikom koja je napravljena kod nas i koja je u čvrstom pakovanju. Želela bih da od suvišnih materijala koji se bacaju iz krojačkih salona napravim jedan proizvod o kome mislim već 4 godine. Sada ste me, dodatno, podstakli ovim pitanjima. Hvala vam! 💚