Moje eko navike: Mina Milenković

Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu. Danas nam je u gostima Mina Milenković, fotografkinja, dete prirode, sradnica portala detinjarije, jedna od inicijatorki huminitarne inicijative „Knjiga za sve”. Mina je, kako kaže, od detinjstva zaljubljena u brda i planine, jer je detinjstvo provela sa roditeljima na skijanju, rekama, nacionalnim parkovima. Godinama se bavi fotografisanjem i asisitira mužu, novinaru, na terenu. Voli kišu, mećavu i sva godišnja doba. Za Moje eko navike, pričala nam je o kolačima od zemlje, sadnji, kreativnoj reciklaži i zaštiti i očuvanju prirodnih lepota Srbije.

Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?

Možda već i zvuči kao kliše, ali svakako izbegavanje plastike, koliko god je to moguće. Nemojte da vas mrzi, da vam se čini da nije od koristi i da male stvari ne menjaju ništa, jer svako od nas kad bi nosio ceger u market i vraćao se sa njim, a ne sa plastičnom kesom ili kesama, svet bi bio drastično manje napadnut plastikom.

Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?

Verujemo u isto. Jako volimo da recikliramo đubre, iako je u našoj zemlji, nažalost, mali procenat prave reciklaže. Odvajamo plastiku, papir i tetrapake u odvojenu kantu. Višak hrane dajemo lutalicama ili pravimo kompost. Organski otpad takođe ostavljamo za baštu kao đubrivo. Volimo dosta i kreativnu reciklažu, pa tako od stare odeće i igračaka pravimo nove igračke, kućice, ležaljke za kućne ljubimce, šnalice za drugarice…Izbegavamo plastiku, plastične kese, tešku hemiju, idemo pešice gde god možemo. Ne kupujemo grickalice previše, trudimo se da pravimo domaće koliko možemo. Staru odeću prosleđujemo, takođe i nasleđujemo. Igračke isto. Stare knjige poklanjamo školama i drugim ustanovama po Srbiji, to je akcija koju smo drugarica i ja pokrenule, i kojoj se priključilo dosta odraslih ali i dece! Na putovanja često nosimo drveni pribor, đubre uvek odlažemo na pravo mesto, čak se trudimo da skupljamo đubre u prirodi tamo gde se zateknemo. Volimo da sa drugarima skupljamo otpad, pre su se stideli, ali sada su ponosni na sebe!

Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?

Svako da po svom osećaju pronađe kako može da pomogne planeti, jer drugi dom nemamo. Da učimo decu svakodnevno da čuvaju prirodu i da recikliraju. Da ne trošimo vreme i energiju na loše vesti već da situaciju popravimo koliko možemo tako što ćemo pokupiti đubre iz ulice, reke, hraniti ptice zimi, nositi vodu lutalicama leti, saditi organsko.

Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?

Najveći izazov je ljude osvestiti o značaju očuvanja prirode. Nažalost, živimo u zemlji gde mnogi ne cene ono što imamo, ne trude se da sačuvaju prirodne lepote, ne uče decu o posledicama neodgovornog ponašanja, ne poštuju nacionalne parkove, vodu, životinje oko sebe. Izgleda da je najveći izazov u ljudima oko nas. Inspirisati ih da se pokrenu da sačuvamo ovo što nam je ostalo, jer priroda može bez nas mi bez nje teško.

Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?

Svakako više na sadnji organskog povrća i voća. Ide proleće i treba ga iskoristiti! Danas, nažalost, teško šta može biti 100 posto organsko, jer su nam zemlja i vazduh poprilično zagađeni, ali to nas ne obeshabruje da sadimo, jer je naše povrće i voće svakako bolje i ukusnije od onog, ko zna kako, tretiranog. Takođe, očekuje nas sadnja začina i cveća, jer cveća nikada dosta, a i insekti ga vole. Sadnja drveća mi je posebna ljubav, pa stalno gledamo gde sledeće možemo da sadimo. I naravno, moja omiljena navika da učim dete i decu da čuvaju svet oko sebe i da organizujemo razne korisne eko akcije u kojima ćemo uživati i uz koje ćemo učiti!

Share