Razgovore o eko navikama započinjemo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu. Danas nam je u gostima Marija Maravić sertifikovani holistički savetnik za ishranu. Njeno polje delovanja je psihologija ishrane i pronalaženje održivih načina za unapređenje načina života. Pozvali smo je u rubirku #mojeekonavike kako bismo razgovarali o radu na sebi i kroz isti, dolaženju do promena koje imaju benefit životnu sredinu. Kako Marija kaže, ukoliko motivacija za promenu dolazi iz straha od propasti planete Zemlje, ili od osuđivanja ekološki osvešćene okoline, onda taj odnos dobija elemente nasilja koje kreira toksičnu sredinu u telu, a to nije dobro ni za nas, ni za ekologiju. Otkrila nam je koji su njeni trikovi za zeleniji dan, ali i koji su to eko izazovi sa kojima se ovih hladnih meseci suočava u Kopenhagenu, u kome živi sa porodicom.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Prvo pomislim na usklađenost, smirenost, poštovanje, odgovornost i ljubav. Odnos prema ekologiji i održivosti je refleksija našeg odnosa prema samima sebi. Kako se naša svest razvija, tako unapređujemo i ophođenje prema životnoj sredini. Kroz ličnu evoluciju razumemo dihotomiju tog božanskog odnosa – da smo od prirode nastali i da prirodu „stvaramo” svojim postojanjem. Kada se ovoga prisetimo, naš odnos sa prirodom postaje partnerski, roditeljski, lagan i prirodan. U suprotnom, ukoliko motivacija dolazi iz straha od propasti planete Zemlje, ili od osuđivanja ekološki osvešćene okoline, onda taj odnos dobija elemente nasilja koje kreira toksičnu sredinu u telu, a to nije dobro ni za nas, ni za ekologiju. Predlažem da u tom slučaju prvo pogledamo gde smo nasilni prema sebi, gde nam nedostaje integritet, i gde nam manjka poštovanje.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Odrasla sam sa velikim respektom prema životnoj sredini i resursima kojima raspolažemo. U tom smislu, uključeno svetlo u prostoriji u kojoj ne boravim, voda koja curi iz česme dok perem zube, uključen auto dok sam na parkingu, kupovina velike količine hrane ili odeće – nikada nisu bili slučaj. To sam polako nadograđivala raznovrsnim navikama koje sam usvojila živeći dugi niz godina u Skandinaviji. Shvatila sam da je prva stvar od koje je dobro početi – čišćenje kuće i tela od toksina i hemije. Verujte mi da platneni ceger malo pomaže životnoj sredini ukoliko još uvek koristimo Cif i Domestos. Već deset godina ne koristim omekšivače, a za higijenu u kući upotrebljavam jednostavne, ekološke, netoksične proizvode. Takođe ne koristim nikakve sintetičke parfeme koji direktno utiču na endokrini sistem, a na lice i telo stavljam samo sertifikovane organske proizvode. Budući da svakog dana pravim „lunch box-eve” koje moja deca nose u školu, koristim metalne posude napravljene od hiruškog, nerđajućeg čelika koje se lako održavaju. Flašice za vodu su od istog materijala. Politika škole je da se ne pakuje ništa što je već upakovano i da se ne koriste folije za umotavanje hrane – dakle nema čokoladica, keksića i ostalih prerađenih namirnica, već samo domaća hrana. Jako retko koristim „take-away” usluge budući da je plastični otpad koji kreiraju po porudžbini ogroman. Iako ovo možda deluje komplikovano, poenta je da kada krenemo da se oslobađamo onih stvari koje smo prihvatili kao neophodne i „normalne” zahvaljujući agresivnim marketinškim kampanjama, shvatimo da život može da bude mnogo jednostavniji i da se nakon samo malo uloženog truda osećamo bolje i slobodnije. Predivan je osećaj kada povratimo zdrav razum i moć koja nam je oduzeta. Tada shvatimo koliko smo bili bahati i koliko je naše okruženje nemarno. Kada se oslobodimo toksina, stvari počnu da dolaze na svoje i sve ovo postaje integralni deo našeg bića.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Probudite se i uradite nešto korisno sa namerom da se povežete sa trenutkom i sa sobom. Imate pravo na svoj način isceljenja i vaše je da ga pronađete. Iz te pozicije, čovek ima mogućnost da sinhronizuje svoje misli, reči i dela. Kada vežbamo nenasilje prema sebi, nećemo biti nasilni ni prema životnoj sredini. Za početak, izađite u šetnju i provedite tačno šezdeset minuta u parku bez telefona. Dajte svom telu priliku da apsorbuje negativne jone iz prirode. Ne morate ništa više da uradite za taj dan. Kada se sutradan probudite, bićete druga osoba. Sigurna sam da bi ljudi vodili mnogo više računa kada bi unutar sebe osećali da su važni i vredni. Da li ste vi vredni tih šezdeset minuta? Sve dok čekamo na Indiju i Kinu da reše problem zagađenosti kako bi se svetska statistika popravila, mi ustvari samo odbijamo da poverujemo da smo kao individue jednako važni kao i ostalih nekoliko milijardi ljudi. Evo, ako je za podstrek, Indija je ukinula plastične kese i to pravilo se uveliko poštuje. A ako su oni uspeli, uspećemo i mi ostali, ali tek kada promena krene iznutra, nenasilno i bez straha.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Najveći izazov je u tome što smo zaboravili kako živeti mirno i u skladu sa okruženjem. Širi, društveni plan samo reflektuje ličnu izgubljenost. Ne smemo da dozvolimo da mišlju i delom ostanemo na nivou plastične kese/platnenog cegera, jer to nije dovoljno. Svojim dinarom svakodnevno „glasamo” za ono u šta verujemo. Pitanje je – jesmo li to osvestili. Održivi način života kroz solarnu energiju i elektrifikaciju automobilske industrije će ubrzo postati dostupan svima i to će napraviti značajnu razliku. Velike industrije zagađivači još uvek opstaju uz pomoć lobija, falsifikovanih studija i agresivnih kampanja. Međutim, evolucijom svesti kod pojedinca i svakodnevnim malim, ličnim akcijama udruženim sa velikim inicijativama društveno odgovornih kompanija sa visokim etičkim standardima, pitanje je vremena, a ne izvesnosti, kada će realnost postati daleko bolja nego što je sada.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Trudim se da minimiziram kupovinu proizvoda u plastičnoj ambalaži. Prvenstveno mislim na proizvode kao što su sapuni, šamponi, šminka, dezodoransi, kreme koje koliko god da su organske i prirodne i dalje prave toksični otpad i završavaju u vodi koju pijemo. Već kupujem samo one proizvode koji su u biorazgradivoj ambalaži i sa štampom od prirodnih boja, ali veliki izazov je mikroplastika koja se nalazi svuda. Pored toga, iskrena da budem, hladna i mračna skandinavska zima me prečesto tera na korišćenje automobila. Jedva čekam malo duži i topliji dan da dečake vozim biciklom u školu. Neke moje kolege su zaista jako napredne u svojim naporima, te su pored smanjene vožnje automobila, ograničili i ukupan broj putovanja avionom na jednom do dva puta godišnje.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Svaka čast, sve je u malim koracima, ni jedna osoba nije bezvredna. Ljudi misle da ne mogu sami ništa da promene ali u tome je poenta, da jedan po jedan čovek izgradi arminju ljudi sa dobrim navikama i drugačijom svesti.