Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Danas nam je u gostima rediteljka i kolumnistkinja Maja Uzelac. Za #mojeekonavike pričala je o šteti koju smo nepovratno naneli planeti, o novoj generaciji klinaca „kitobranitelja” koji su prva generacija potpuno opremljena informacijama i alatima da naprave prave promene i veri u malo magije koja će učiniti da sve one crne prognoze od kojih strahujemo ipak ne budu tačne.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Lana i Val idu u eko-vrtić. Tamo razvijaju cele strategije čuvanja kitova, dobili su medalje „kitobranitelja” i odrasli su s reciklažom. U šoku traže te kontejnere nazad, jer su iz našeg komšiluka nestali. Da nisu prva takva generacija, danas bismo imali uverljiviju perspektivu kao zajednica na planeti.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Recimo, oduvek redovno nosim second hand. Oduvek mrzim plastične kese. Kotrljam kolica na pijacu. Hodam koliko god mogu; ionako nemam vozačku dozvolu. Pazim na vodu. Gasim ta svetla, iako ih je baš baš mnogo (smeh). I znam da sve to nije skoro ništa.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Svaki dan s više ljubavi je zeleniji. Kad nekog zagrlite, on je tog dana bolji prema svetu. Grlite se.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Ima sve više ljudi, među njima i autor kao što je Džonatan Frenzen, na primer, koji veruju da više ne možemo da uradimo ništa. Znam kako to zvuči. Znam kako to zvuči kada imaš decu. Ali, naučni podaci govore o tome da smo zemljici uradili više nego što može da izdrži. I meni to deluje sasvim uverljivo sa svih strana. Kao da čujem poznati zvuk teškog disanja iz tla i iz vazduha. S druge strane, kad bih u to mogla do kraja da verujem, ne bih mogla da preživim dan. Zato se setim da uvek postoji i magija. A ja verujem u magiju. I ona će nas spasiti. (Dotle, ipak gasite ta svetla ;)).
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Razvijam najbitniju naviku ceo život. To je zahvalnost. Zahvalnost za sve ono što imamo. Tad je lako gledati ka stvarima koje nemaš s pozitivnom namerom.
Fotografije: @majauzelac
