Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju koje eko navike oni primenjuju, kao i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom. Danas nam je u gostima svestrana i originalna, novinarka Duška Jovanić koja nam je otkrila kako je uspostavila mir sa prirodom, zašto se okrenula vintage odeći i kolekcionarskom prikupljanju platnih cegera i šta uvek nosi u svojoj torbi.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Kako biti eco friendly? Onako kako me je naučila direktorka WWF-a, Svetskog fonda za prirodu u Srbiji, Duška Dimović, koja na lokalnom planu odnosi globalne pobede: da divljim životinjama nije mesto u kavezima, akvarijumima, terarijumima, a naročito ne na štenderima. Zbog toga mi pravo krzno već dugo čuči u mraku tetkinog plakara. Daleko mu lepa kuća. Priznajem, prestala sam da ga nosim pre desetak godina iz ženske sujete: činilo me je starijom. Zato mi se pola prašta, pogotovo što više nikad neću obući nijedan od tih tužnih vizonskih kaputa. Kad se samo setim vremena kad sam u šali predlagala da se osnuje Društvo za zaštitu žena koje nemaju bunde. Što zbog škrtih kavaljera, što zbog opštih (ne)prilika u siromašnoj zemlji. Danas me je baš sramota.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Ovo je moj skromni doprinos očuvanju životne sredine: najlon kese sam odavno ukinula da bih postala kolekcionarka konceptualnih platnenih cegera. Ne pijem na plastičnu slamčicu, ne samo zato što to stvara bore, nego čuva i prirodu. Uvek u torbi imam svoju staklenu flašicu za vodu, koju, ruku na srce, kao ni struju, nedovoljno štedim, ali sam vrlo pažljiva sa hranom. Retkim beogradskim vrapcima ne bacam mrvice, nego semenke suncokreta. Čak sam i dunavske labudove odvikla od belog hleba.
View this post on Instagram
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Moja ekološka svest je prvo krenula od ormana. Sve je počelo onda kada je javno obelodanjeno da je modna industrija po zagađivanju okoline, odmah iza naftne. Kako mogu da pomognem? Nosim marame sa meduzama isključivo iz doba kada je Gianni (Versace) bio živ, Aleksandru Joksimoviću sam konfiskovala njegov „Mozaik” sako iz 1975, a imam i dovoljno godina za vlasnicu vintage male crne haljine, koja je toliko toga prošla da spada u srceparajući ljubić.
View this post on Instagram
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Zaista je krajnje vreme da se osvestimo, pa da se saberemo i oduzmemo. I na vreme rešimo komada koje nigde ne izvodimo. Nije sve tako crno samo u našem modnom svetu. Svi smo generalno zabrinuti za promenu klime, a nemamo pojma koliko je ova tema umešana u naš svakodnevni život. Zaista je poslednji trenutak da se zapitamo: šta mi to radimo? Zagađenje ubija 9 miliona ljudi godišnje, +4C će biti prosečan porast temperature do 2100., svakog minuta proda se milion plastičnih flaša, u okeane se svakog dana istovari 35 tona otpada, a 80% materijala sa deponija može da se reciklira. Iako uporno bežim sa časova motivacionih govornika i logoreičnih učitelja života, na sastanak sa Jean Christophe Bonisom, šarmantnim stand-up futuristom, pošla sam da čujem kakav je kroj budućnosti za narednu sezonu. Čim smo seli, citirao je genijalnog Stephena Hawkinga koji je do kraja života pretio da nas, ako ovako nastavimo sa nepoštovanjem okoline, na kraju ovog veka više neće biti.
View this post on Instagram
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Ne krijem da priroda i ja nismo uvek bili u dobrim odnosima, iako sam za to imala sve uslove, s obzirom na dinarsko poreklo. Čist vazduh mi je smetao da mislim, bube nisam mogla da vidim ni nacrtane, a letovala sam isključivo u velikim gradovima. Sve dok nisam završila na kalifornijskom ranču drage prijateljice. Bila je to više životna škola, nego lenčarenje, sa paklenim ekološkim menijem. Možda je zato trenutni status te veze prilično stabilan, mada imam još mnogo posla. Pre nego što sednem na prvu održivu stolicu dizajnera eko demokratije, Filipa Starka.
Bilo bi lepo kada bi se i kod nas počele da otvaraju radnje sa rinfuz namirnicama, koje su uveliko zaživele širom sveta, jer skoro sve se može tako prodavati. Čemu ona silna pakovanja koja su sve manja i manju, bukvalno se u plastiku stavlja jedan zalogaj. Oni uvode naplačivanje kesa a što je sva ambalaža u plastici to je nebitno.