Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka u goste nam dolazi Dragana Tomić Pilipović osnivačica Centra za društveno odgovorno preduzetništvo – CDOP u selu Vrmdža, nadomak planine Rtanj i Sokobanje, Rural HUB-a i brojnih edukativnih radionica i programa koje sa grupom prijatelja i saradnika organizuje u ovom centru. Ideja o konceptu i načinu funkcionisanja CDOP-a, zajedno sa idejom Centra u prirodi osvojila je prvo mesto na međunarodnom konkursu za najinventivniju ideju iz Srbije u domenu društvenog preduzetništva u okviru „Turneje društvenog preduzetištva 2010.“ pod pokroviteljstvom Prof. Muhameda Junusa, dobitnika Nobelove nagrade za mir i začetnika ideje društvenog preduzetništva. Za moje eko navike, Dragana nam je pričala o tome kako život u selu utiče na promenu prioriteta, usklađivanje sa ritmom prirode i eko odgovornost. Pričala nam je i o svojoj vilinskoj bašti, nasleđu i svesnom i savesnom življenju. Nakon čitanja ovog intervjua, predlažemo vam da obratite pažnju na besplatan priručnik EKO SELO – putokaz za povratak životu na selu i upoznate Draganu i njen tim kroz sjajne online i uživo programe koje organizuje u Vrmdži.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Moj dom u Vrmdži. Sve što te reči nose utkano je u odluku da se dođe i živi u ovom mestu na način da bude održivo, ekološki i u saradnji sa prirodom oko nas i u nama samima. Svojim životom ovde želimo da damo doprinos osvešćivanju koliko je bitno da čuvamo našu prirodu i nasleđe koje nam je dato od naših korena.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Sam život u selu te tera da postaneš svesniji svojih odluka, pa samim tim i postaneš više eko odgovorniji. Ključ u stvaranju eko navika je da osvestimo šta nam je stvarno potrebno i gde sve i kako možemo smanjiti našu potrošnju, pa samim tim i zagađivanje. Mi se trudimo se da sve što možemo završimo pešaka i u selu kako ne bi koristili kola, ne trošimo i ne kupujemo nepotrebno na primer odeću, dok onu koja je okraćala ili pokućanstvo koje nam više ne treba doniramo dalje, ne prskamo našu hranu pesticidima i kompostiramo prirodne otpatke, pijemo čistu izvorsku vodu, recikliramo đubre.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Ja imam svoju „Vilinsku baštu za baštanje“ u kojoj provodim što mogu više vremena. Ona je dizajnirana tako da bude ugođaj i za oči i za stomak. 🙂 Zato je ona sva u krugovima, gde je svaki krug jedna biljna tema: tu su zasađene jagode, povrće, začinsko, lekovito i aromatično bilje i više od 50 ruža. Ovo je ujedno i mesto za povezivanje sa prirodom u sebi uz pomoć prirode oko sebe kroz razne forme radionica koje tematski organizujem na ovom mestu.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
U uverenju da zagađenje i način života drugih ne utiču na kvalitet našeg života i prirodu. U ličnoj odluci da pređemo iz preteranog konzumerizma u manji, iz jednog načina života u drugi skromniji i time aktivno radimo na zaštiti prirode. Sistemsko osvešćivanje i borba za očuvanje zemlje, vode, vazduha. Kao što ste rekli, promene kreću od promene svakog pojedinca, a ne od čekanja da neko spolja uradi nešto za nas.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Da jedem više zelenog povrća. 🙂
