Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka nam je u gostima Danijela Budisin, autorka bloga Iz moje biljne kuhinje i Instagram profila @onlyplants_and_danijela na kojima čitaoci imaju priliku da uživaju u njenim plant based receptima, idejama kako da veganizuju popularne konvencionalne recepte i otkriju nove ukuse i pristupe u pripremi hrane. Osim o ukusnim, zdravim zalogajima Danijela piše i o urbanom baštovanstvu, edukaciji dece da budu u kontaktu sa zemljom i žive više u skladu sa prirodom. Za moje eko navike razgovarali smo o eko koracima koje njena porodica svakodnevno preduzima kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom.
- Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Svakako budućnost. Ukoliko ne promenimo svoje navike i shvatimo da eko navike ne treba da budu bauk, nešto što radi neko drugi a ne ja, nego svi po malo, nešto što se radi svakog dana jer će svima biti bolje, na globalnom nivou imaćemo velike rezultate. Malim koracima do promene budućnosti. Priča se o tome, ali se ljudi slabo pokreću… Zemlja nam nudi tako puno resursa a mi ih uludo trošimo. Druga asocijacija mi je moja kuhinja i kreiranje zdravih vegan obroka u njoj.
- Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Pre svega, na biljnoj sam ishrani već 5 godina i kad me pitaju koji je bio razlog prelaska na biljnu ishranu, navodim im činjenicu da je za proizvodnju jednog goveđeg burgera potrebno 2500 litara vode (žitarice da ne pominjemo)! Prosto neverovatna činjenica i u prvom trenutku se nasmejete i pomislite ma kako to, a onda oni koji se udube i razmisle o tome, ubrzo shvate kako. Odgojiti jedno tele, do goveda, iziskuje enormne količine vode i hrane. Kad sam pročitala tu činjenicu pre 5 godina, sutradan na mom meniju nije više bilo mesa*.
Važno mi je da moja deca učestvuju u svim eko navikama u našoj kući. U porodici odvajamo karton, plastične flaše, baterije, staklene flaše i tegle, plastične čepove odvajamo za Čep za hendikep. Koristimo četkice za zube od bambusa, trudimo se da izbegavamo plastična pakovanja za tuširanje i šampone nego koristimo specijalne sapune. Ne kupujemo plastične flašice vode po trafikama i radnjama nego punimo svoje flašice kod kuće i nosimo ih sa sobom, a od slamčica u obzir dolaze papirne ili od nerđajućeg čelika – ako baš treba da se koriste. 😊 U radnju nikad ne idemo bez platnenih cegera. Trudimo se da hranu ne bacamo, pogotovo hleb koji može da se iskoristi na puno načina iako je star… Višak hrane se zamrzne ili jede sutradan. Ulje koje preostane nakon kuvanja NIKAD u slivnik, nego prespete u flašu pa se raspitate šta sa njim – ja kod komšije, on pravi biodizel…Neretko kupujem stvari u second hand radnji moje drugarice, a stare stvari nosimo na reciklažu ili ih doniramo ako su još upotrebljive. Igračke koje deca prerastu idu na poklon vrtiću ili mlađim drugarima. Međutim, mislim da je naš najveći eko doprinos u kompostiranju. Sav organski otpad ide u posebnu kantu a zatim u baštu na gomilu za kompost. Istim tim kompostnim đubrivom prihranjujemo zemlju u bašti u kojoj najčešće sadimo paradajz, krastavce, tikvice, šargarepu, crni i beli luk itd. Bašta nam je puna raznoraznih začina jer je bitno u odrastanju dece da budu u dodiru sa zemljom…
- Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
- Smanji unos mesa i mlečnih proizvoda na nekoliko obroka nedeljno, organizam će ti biti zahvalan (a i priroda)
- Planiraj obroke i spremaj hranu kod kuće, nosi hranu na posao
- Pazi na potrošnju vode i struje
- Ne koristi proizvode koji su za jednokratnu upotrebu
- Ne štampaj ako ne moraš
- Pređi na e-račun
- Smanji upotrebu plastike, pogotovo jednokratne
- Posadi sledećeg proleća nešto u saksiji
- Pronađi vintidž ali i retke i nove stvari po second hand šopovima i buvljacima
- Kreni jednom eko navikom, pa povećaj broj
- Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Negde bi trebalo usporiti, u nekom trenutku. Od jurnjave svakog dana, u rešavanju svakodnevnih problema, često ne stižemo ni da mislimo i ljudi pomisle da bi ih ovaj način života još dodatno opteretio. Važno je početi sa nekim navikama, uvoditi jednu po jednu, i biti istrajan u tome. Drugi izazov je u cenama eko proizvoda koje su više u odnosu na standardne proizvode i to često zna da bude prepreka (eko hemija, proizvodi za lepotu, bio hrana…). Volela bih da koristim samo proizvode koji su proizvedeni u krugu od 100km od mesta prebivališta ili fair trade proizvode ali to je teško, da ne kažem nemoguće.
- Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Htela bih da se skroz oslobodim plastike, ali mi se nekako čini da koliko god pokušavala u Srbiji uvek završiš sa nekom plastikom u ruci. Smanjivanje plastike je bitno zbog eko razloga ali se prvenstveno ogleda i kroz naše zdravlje – mikroplastika je svuda i su svemu oko nas.
