Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka u gostima nam je Aleksandra Petrovski, multitalentovana, radoznala mlada žena, novinarka, kopirajterka, brend priprovedačica, kreatorka sadržaja, moderatorka i govornica na poslovnim događajima. Aleksandra je i osivačica Curiosity Chat okupljanja na kojima vodi otvorene razgovore sa interesantim gostima koji su specifični po tome što imaju pregršt interesovanja, talenata i zanimanja, a čitanje Aleksandrinog dobro osmišljenog i sažetog njuzletera mnogima je jedan od omiljenih rituala svake nedelje. Za moje eko navike pričala nam je o svojim eko koracima, o svesnim odlukama koje mogu delovati kao mala promena za pojedinca ali koje će uz svest o tome šta nam je zaista potrebno i spremnosti da učimo, istražujemo alternative, unapređujemo i motivišemo kako sebe tako i druge u svojoj okolini, napraviti konkretne i velike promene u pravcu zelenije budućnosti.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Okeani, mora i reke puni plastičnih kesa i flaša. Nažalost. Ali treba da se okrenemo tome da vidimo šta možemo da učinimo da bismo bili deo rešenja. Uvek se držim devize: Reduce, Reuse, Recycle. Redosled je važan.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Kao što rekoh – trudim se da delujem preventivno i kupujem samo stvari za koje sigurno znam da su mi potrebne, tu pre svega mislim na odeću, obuću, kozmetiku i hranu. Jedne od mojih omiljenih pantalona sašivene su pre skoro 20 godina, a patike koje rado nosim kupila sam pre više od 15. Biram jednostavne komade, koji mogu da traju i lako da se iskombinuju. Sva moja šminka i kozmetika može da stane u jedan neseser, a dezodorans sam još u gimnaziji prestala da koristim i mislim da je to moja prva eko odluka. Sledeća je bila da odbijam kese u radnjama, a sa sobom maltene uvek imam cegere, čak i kada to nije bilo toliko popularno.
Baš, baš ne volim da bacam hranu i zato kada idem u kupovinu – to je za najviše nedelju dana. Sve tegle, flaše i pakovanja za jaja iznova se koriste.
Pažljivo biramo električne i elektronske uređaje da traju što duže, a kada više ne mogu da se poprave odnesemo ih na reciklažu.
Marta prošle godine postala sam mama i bez obzira na to što sam i ranije znala da mi nismo ovu planetu nasledili od naših predaka, već je pozajmili od naših potomaka, tada je ta rečenica dobila mnogo veće značenje. Počela sam i ja više da razmišljam promenom kojih navika bih još mogla pozitivno da utičem, ali istovremeno kako da od malih nogu svoju ćerku tome učim. Posadili smo njeno drvo da obeležimo godinu kada je rođena i svaki trenutak gledamo da provedemo u prirodi učeći je da je voli i poštuje. Ona je sa manje od godinu i po dana znala da obiđe pola parka kako bi našla kantu za smeće da tu baci maramicu ili da dok sapuna ruke zatvori slavinu da voda ne teče bespotrebno. Do sada smo joj kupili svega nekoliko balona od lateksa, a helijumske potpuno izbegavamo jer je on potrebniji za medicinske procedure. Isto tako se i u njenom slučaju trudimo da ne gomilamo odeću, igračke ili hranu.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Uz sve prethodno navedeno penjem se stepenicama umesto da se vozim liftom, jer da – i to troši električnu energiju. U zemlji u kojoj su elektrane toliki zagađivači mislim da je značajan doprinos i da vodimo računa koliko dugo je otvoren frižider ili zamrzivač bilo u domaćinstvu ili u marketu.
Stava sam da dnevnoj rutini treba da dodamo i diskretno podsticanje drugih da i oni naprave makar male iskorake u očuvanju resursa, prirode i životne sredine. Nekada ljudi jednostavno nemaju ideju šta mogu da poprave ili nisu dovoljno informisani da je nešto štetno. Zato je svako od nas, usudiću se da kažem – u obavezi da deli svoje znanje i iskustvo. Bar nam društvene mreže omogućavaju veliki megafon za to.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Generalno i ukratko govoreći u konzumerizmu i svom prtljagu koje on sa sobom nosi. Znamo cenu stvari, ali ne i njihovu vrednost.
Osvrnuću se i na lične izazove.
Zbog manjka vremena, ali i zato što zbog pandemije ne idemo u restorane, volimo da makar dva puta nedeljno naručimo hranu iz restorana i uvek imam grižu savesti što je tu mnogo stiropora, plastike i najlona, čak i kada naglasimo da nam ne pakuju salvete i plastični pribor. Kada naručujemo gotovu hranu iz restorana u kraju praktikujem da im naglasim da ću doneti svoje posude da mi spakuju jelo, ali sam neretko dočekana sa čudnim pogledima. Izbegavamo da poručujemo kada je loše vreme, jer onda dostavljači pretežno idu automobilima, umesto biciklima ili motorima.
Opet zbog malog deteta i optimizovanja vremena, često kupujemo online, međutim kada paket stigne tu je uvek višak papira, kartona… i onda me grize savest, čak i kada ih odnesem u kontejner za reciklažu. Ali eto, ovaj primer me je podsetio da zamolim sve koji ovo čitaju da ako već uživaju u pakovanju poklona u susret novogodišnjim praznicima istraže furoshiki – japansku filozofiju uvijanja darova u materijale koji se mogu da budu korišćeni više puta.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Malim koracima već radim na tome, ali volela bih da tokom 2022. upotrebu mesa i avokada u ishrani svedem na minimum, jer prave veliki karbonski otisak. Takođe planiram da potpuno pređem na korišćenje sapuna umesto tečnih gelova i šampona, jer osim što duže traju, neretko ni za pakovanje nije utrošeno toliko materijala, čitaj: plastike.
Radiću i na tome da ubedim vlasnika teretane u kraju da tokom noći isključi svetlo na reklami, jer kako se nalazi između dve stambene zgrade potpuno je bespotrebno trošenje struje da bi obasjavalo nečije prozore. Nadam se da ću u tome uspeti i do kraja ove godine. Mislim da je poslednji trenutak da svi postanemo eko aktivisti, naravno pod uslovom da polazimo od sebe i korigovanja svojih navika.
