Period u kome je došlo do eksplozije boja, brzog džez ritma i energičnog plesa. Period nakon Prvog svetskog rata i pandemije gripa 1918. godine. Život koji je bio obeležen razvojem novih tehnologija i promenom ustanovljenih ženskih uloga. To su bile dvadesete godine, iste one koje su donele ideju mlade, slobodne, obrazovane žene, koja je bila odvažna da u klubu naruči piće i zapali cigaretu, da pleše uz ritam čarlstona dok joj se haljina sa resama, tako poznata asocijacija na ovaj period, zadiže, otrkiva noge i njen buntovnički duh. To je bilo više pitanje stava nego mode. Moda ga je samo uspešno pratila.
Kada govorimo o modi dvadesetih godina, odnosno flapper ere, neophodno je spomenuti da je ona bila zavisna od promena i u ostalim segmentima društva, pa je neophodno krenuti od društvene i političke situacije tog doba.
Devojke su tokom rata, više nego ikada ranije, radile van kuće, počele su da voze automobile i da se okreću protiv tradicije. Može se reći da su ljudi nakon horora koji su preživeli želeli da se zabave i proslave život igrajući do kasno u noć uz ritam džeza, uz cigarete, piće i rušenje tabua i dotadašnjih vrednosnih normi. Želja za boljim životom i optimizam širili su se velikom brzinom i našli su svoj izraz u živahnim bojama haljina, kaputa, čarapa i mnogih drugih odevnih predmeta i modnih detalja. Ženska novootkrivena sloboda se videla u sve kraćim lepršavim haljinama, dok je želja za oslobađanjem od stega koje je sa sobom nosila tradicionalna podela na to šta muškarac sme i šta žena ne sme, počela da nastaje kada su žene dobile pravo glasa, kada su se usprotivile prohibiciji, skratile svoju kosu, obukle pantalone i proslavile boyish stil odevanja.
Dužina suknji i haljina je možda jedna od najočiglednijih promena vezana za ovo doba. Tokom prve polovine dvadesetih godina ona je ostajala relativno pristojna (naravno, po tadašnjim merilima pristojnosti) – ispod kolena ili čak nešto duža, sve do 1925. godine, kada je skoro otkrila kolena i postala najpoznatija odlika takozvanog flapper stila. Naravno, među inicijatorima ove faze bile su uglavnom mlade devojke.
Iako je ta faza kratko trajala jer su tokom 1929. godine duže asimetrične suknje postale hit, ona je uzburkala javnost i promenila kasnije modne pravce.
Naš bukvalni prevod ere u kojoj dominira ovaj stil (flapper) glasio bi era šiparica. Iako je sa današnje tačke gledišta on možda neadekvatan, jer ta reč često ima prizvuk negativnog i sramnog u sebi, verujem da je treba shvatiti u duhu tog vremena, u duhu dvadesetih godina i pozdraviti pozitivnu drskost žena koje su tada pokazale želju za ravnopravnošću. Ovo je bio period u kome je došlo do razilaženja sa uštogljenom i strožom edvardijanskom modom, korsetima i shvatanjem mode kao zabave za isključivo višu klasu. Krojevi su postali jednostavniji, šivaće mašine lako dostupne pa je ženama bila otvorena mogućnost da odeću koja je u modi tog vremena prave same u kućnoj radinosti.
Još jedan značaj dvadesetih godina jeste u tome što je došlo do razilaženja sa podelom na tipično muški i ženski način odevanja, kao i sa idealima lepote i ženskog tela iz prethodnih perioda. Nekoliko godina ranije idealna ženska figura je bila ona sa dosta oblina, a žene su se trudile da izgledaju starije.
Nasuprot tome, era dvadesetih donela je želju za dečačkom figurom, pa su žene nosile specijalnu vrstu donjeg veša koji im je poravnavala grudi, a počele su i da skraćuju kosu na zaprepašćenje starije generacije koja ju je smatrala simbolom ženstvenosti. Prvo je postala popularna takozvana bob frizura, koju je proslavila glumica Louise Brooks, a onda i sve kraće frizure poput čuvenog Eton crop-a u kombinaciji sa Marcel talasima. Ove frizure pratila je i šlem kapa, odnosno cloches, čije je nošenje bilo moderno samo uz kratku kosu. Detalji su igrali veliku ulogu dvadesetih godina. Sa sve većim pokazivanjem nogu i čarapama se poklanjalo dosta pažnje. One su uglavnom bile svetlih, pastelnih nijansi da bi odavale utisak golih nogu. Bogatije žene bi nosile čarape napravljene od svile, a devojke srednje i niže klase od sintetičkog materijala poznatog kao rayon, odnosno, veštačke svile.
Osim na odeći, žene su svoje uradi sam projekte primenjivale i na torbicama. Bile su popularne one od satena ili svile, sa mnogo perlica koje bi se naknadno ušivale. Što se nakita tiče, dizajnerima su dvadesetih godina inspiracija bili stari Egipat, priroda i geometrijski oblici, mada su devojke tokom flapper ere najviše nosile duge biserne ogrlice.
Naravno, priča o ovom periodu nije potpuna bez spominjanja Coco Chanel, jedne od prvih žena koja je skratila kosu, obukla pantalone i potpuno odbacila korset. Zbog svoje vizije slobodne, emancipovane žene, postala je jedan od najuticajnijih dizajnera u kasnijim decenijama. Ne treba takođe zaboraviti ni Elsu Schiaparelli koja je krajem ove ere mnogim mladim generacijama pomogla da pronađu sopstveni stil.
Za razliku od poznatih chemise haljina, koje je dizajnirala Coco Chanel, Elsa je bila inspirisana stilom starog Rima i Grčke, pa je dizajnirala elegantne haljine koje su pratile i naglašavale oblik tela i ovim potezom je nagovestila modne promene tridesetih godina.
Dvadesete godine svakako nisu bile idealne. Nisu ni mogle biti takve kada se svet našao u posleratnom procesu oporavka. Svakako da nisu bile ni finansijski najidealnija era. Ali, bile su era kada je došlo do oslobađanja. Pa, slikovito rečeno, zamislite kratkokosu devojku sa niskama bisera oko vrata, kako u svojoj haljini sa resama koja otkirva noge i leprša dok igra uz džez, lupa šakom o sto i traži piće, dok u drugoj drži cigaretu u elegantnoj crnoj muštikli.
Fotografije su preuzete iz knjige Fashions of a decade, The 1920s; autorke Jacqueline Herald
