Jovana Vukotić je u modnim krugovima poznata zahvaljujući svom blogu i stilu koji neguje, a njene fotografije su posebna poslastica za modne sladokusce. Ona poslednjih sedam godina eksperimentiše sa foto aparatom, a kao rezultat te igre nastaju odlični portreti, ispričane su brojne modne priče i zabeleženi posebni trenuci. Fotografije same govore umesto nje dajući nam drugačiju perspektivu i podstičući našu kreativnost.
Baš kao što čuvena Dorotea Lang kaže “Foto aparat je instrument koji nas uči kako da sagledamo svet bez objektiva“ (The camera is an instrument that teaches people how to see without a camera).
Tvoj blog Mess in my closet postoji već nekoliko godina, a ono što ga je, čini mi se, izdvojilo iz mase su fantastične fotografije sa umetničkim pečatom? Kada si otkrila fotografiju?
***Evo već 4 godine, mada u poslednje vreme slabijim intenzitetom sa tendencijom da se potpuno ugasi ili postane nešto drugo. Fotografija me ozbiljno privlači od 2007. i evo već 7 godina (kad pre) se igram.
Na blogu si sama fotografisala veliki broj outfit postova, koliko je teško istovremeno biti i model i fotograf i u kom segmentu više uživaš?
***Svakako više u ulozi fotografa. Ne predstavlja mi problem ta dvojna uloga jer ja najbolje znam šta sam zamislila pa shodno tome i kako da se namestim i kako da fotkam.
Estetika u kojoj možemo da uživamo na blogu je svojevrsan miks različitih uticaja, kao i spoj modernog i retro kolorita. Kako bi ti definisala svoj stil?
*** U modnom smislu ne volim da se ograničavam određenim stilom. Spadam u one ljude koji se oblače shodno raspoloženju. Zaljubljenik sam u bakin orman i vintage stvari koje su nepresušan izvor inspiracije (i kvalitetne grderobe), koje kombinujem sa casual stvarima. Nekad volim boho, nekad krajnje jednostavno, retko romantično, ali i to dešava. Kako u modi tako i u fotografiji najviše me privlače retro/analogne boje kombinovane sa modernim.
Rad kog fotografa je najviše uticao na tvoj stil i ko su po tvom mišljenju fotografi koji zaslužuju epitet umetnika?
*** Nijednog posebno, ali od mnogih po malo. Od starih fotografa Tina Modotti, a od novih Kristy Mitchell i Romina Ressia.
Na ovim prostorima ima puno talentovanih pojedinaca, koga bi od mladih kolega pohvalila?
*** Pohvalila bih mnoge, a svakako izdvojila Franju Matkovića (HR), Mateja Zobavnika i Katarinu Zakošnjek (SLO)
Šta sve mora da se poklopi kako bi nastala dobra fotografija i šta ti je presudno pri odabiru modela i lokacije?
***Za dobru fotografiju u mom slučaju neophodna je sinergija fotografa i modela. Presudno je da me isnpirišu ili mesta ili modeli, tako da se sami nametnu. Ako me inspiriše mesto tražim modela koiji se uklopio u ideju i obrnuto.
Mnogo puta smo čuli da je za dobru fotografiju najbitiniji momenat, a ne oprema. Kakav je tvoj stav po ovom pitanju? Osim toga, da li radije biraš analogne ili digitalne aparate?
***Čini mi se da je oprema najmanje bitna. Znam ljude sa sjajnim aparatima i poražavajućim fotografijama i obrnuto. Da, momenat i dobro oko su presudni, kao i pronalaženje samog sebe u tome šta se radi. Evo ja, na primer, užasan sam fotograf pejzaža, jednostavno mi to ne ide, ne umem, ne prija mi. Uvek analogni, mada digitalni češće koristim.
Koliki značaj pridaješ pripremi? Da li pre fotografisanja imaš razrađen plan ili se samo prepustiš trenutku inspiracije?
***Jedini plan koji imam jeste ko je model i mesto, sve ostalo dođe samo od sebe. Pokušavala sam da isplaniram kako će fotkanje da se odvija ali nikad nije završeno po planu, jer tog dana, recimo, nisam istog raspoloženja kao dana kada sam planirala, model me inspiriše drugačije nego što sam očekivala ili nešto slično. Sve ideje koje imam realizujem za par dana inače ih zaboravim. Otuda i veliki broj autoportreta. Ne pomaže mi ni zapisivanje, jer se posle određenog vremena zasitim te ideje i imam novu, i tako u krug.
Jesen je mnogima veoma inspirativna zbog svog kolorita i specifične atmosfere, koje je tvoje najdraže godišnje doba i šta podstiče tvoju maštu i inspiraciju?
***Poštujem jesen i njen kolorit kao i sve mogućnosti koje pruža, ali leto me najviše inspiriše. Inspirišu me mesta, ljudi, najobičnije sitnice koje svakodnevno viđam.
Kako biti originalan prilikom fotografisanja? Živimo u vreme kada su slike postale način komuniciranja i kada dobru fotografiju može da napravi gotovo svako uz pomoć dobre kamere i instagram filtera? Kako u vreme hiperprodukcije ostati svoj i biti originalan?
***Originalnost je danas jedino što može izdvojiti fotografa, a to je tako teško. Ne smatram sebe originalnom, samo prosečnom. Tako da nisam sigurna da imam najbolji recept za originalnost. Jednostavno radim kako mi prija, ako se na taj način rodi originalna i sjajna ideja moj cilj će biti ostvaren. Nema ništa gore od usiljene originalnosti i usiljenih ideja, a da ne spominjem plagijate (iako smo davno postali plagijatori jedni drugih)
Osim što praviš fotografije za blog, sa koleginicom, takođe fotografkinjom osnovala si fotografski studio Happy Lab. Kako funkcioniše saradnja dva umetnika u kreativnom procesu i da li si zadovoljna postignutim? Šta vaš studio nudi?
*** Happy Lab je naša komercijlnija strana, ali i dalje sa nekim našim pečatom. Ivana Korać i ja sjajno funkcionišemo. Stvar je vrlo jednostavna: dve glave su kreativnije i imaju više ideja od jedne. Ukusi su nam slični, tako da se dopunjujemo. Nudimo da zabeležimo sve vaše lepe trenutke.
Nedavno si postala mama, udala se..koliko su ove promene uticale da promeniš fokus fotografije sa mode i proširiš svoje polje delovanja?
***Ne mnogo, i dalje me najviše interesuju portreti i moda, a fotografisanje Arsenija (dece) je posatalo sastavni deo dana.
Bliži nam se veliki sajam knjiga u Beogradu pa u tom duhu moram da te pitam šta trenutno čitaš i imaš li nekih preporuka za naše čitaoce koji pripremaju svoje spiskove i liste želja za kupovinu?
***Zbog nedostatka vremena trenutno ne čitam ništa sem literature vezane za fotografiju, tako da bih rado saslušala preporuke od drugih.
