Ukusi su različiti. Uvek, pa i kada je muzika u pitanju. Posebno tada!
Mišljenja ljudi su po ovom pitanju podeljena. Nekome je, recimo, klasičan koncert previše dosadan, a balet isprazan zato što mu pokret ne može zameniti reči. Pojedinima su svirke nedovoljno posvećene muzici, jer ima isuviše žagora, perifernih zvukova, ljudskih glasova, te ne može da se koncentriše na samu svrhu okupljanja. Operu mnogi smatraju previše arhaičnom i pritom ne mogu da razumeju pola teksta ukoliko nemaju libreto ispred sebe. Postoji jedan poseban muzički oblik za koji verujem da niko nema ružnu reč da kaže. Njegovo ime je mjuzikl. Gde i kako je rođen i dalje je pod izvesnim znakom pitanja, mada takvi detalji i nisu toliko važni kada krene savršen spoj muzike i pokreta, melem za oči i dušu.
Kako je sezona praznika tu, ne postoji ništa više idilično od celodnevnog ušuškavanja među jastucima uz topli, mirisni napitak, dobro društvo i naravno – mjuzikl.
Predlažemo da popodnevno druženje počnete sa „Notre Dame de Paris”, u našem narodu poznatiji kao „Zvonar Bogorodične crkve”. Izvrsni vokali Patrika Fiorija i Helen Sergare trenutno vraćaju u detinjstvo i jednom od omiljenih Diznijevih crtaća.
Maraton se nastavlja sa još jednim throughback-om u detinjstvo i možda malo manje kod nas poznatim mjuziklom „Eni”. Pegavo, čupavo siroče garantovano uspeva da izmami i smeh i suze.
Zatim na scenu stupa Meri Popins, a potom i molećivi glas Džudi Garland u „Čarobnjaku iz Oza” dok peva „Somewhere over the rainbow”.
Obnavljanje gradiva se nastavlja adolescentskim remek-delom „Lak za kosu”, zatim muzičkim savršenstvom Leonarda Berstajna „Priča sa Zapadne strane” i naravno „Grease” uz neprikosnovenog Travoltu i Oliviju Njutn Džon.
Za kraj naravno ostaju epohalni „All that Jazz”, „Čikago” i dva omiljena najsenzualnija mjuzikla: „Kabare” i „Mulan Ruž”. Lajza Mineli je potpuno opravdala očekivanja publike kada je rešila da hrabro nastavi stopama svoje majke i upriliči porodicu dobijanjem još jednog Oskara za Kabare, dok je izlišno pominjati tango numeru Roxanne kao gotovo zaštitni znak mistične Crvene vetrenjače Pariza.
Ova zima nam sobom donosi jos jedno izvrsno ostvarenje, koje će se dosta reprizirati i u kojem će publika tek uživati, posebno nakon odličnih kritika koje je dobilo posle premijere krajem novembra. U pitanju je Monty Python’s “Spamalot”, mjuzikl komedija bazirana na filmu “Monti Pajton i Sveti Gral”, jedan je od najpopularnijih mjuzikala ikada odigranih na Brodveju. Mnogi eminentni muzičari i glumci dali su svoj doprinos ovom sjajnom projektu, poput Nikole Kojo i multitalentovane Jelene Jovičić.
Naravno, ko je raspoložen za adaptaciju nekog od domaćih kultnih filmskih ostvarenja poput “Maratonaca” ili “Cigani lete u nebo”, ali i stranih brodvejskih kultnih mjuzikala i adaptacija, vrata Pozorišta na Terazijama su uvek otvorena.
Mjuzikl – veliki život u malom. Muzika za svakog i za sve prilike. Taman da nakon uzavrelih dočeka i praznika odmorimo i uživamo na pravi mogući način.
