Pre nekoliko godina sam imao priliku da se vidim sa jednim drugarom iz detinjstva koga baš dugo nisam video. Iako smo bili prilično mladi i neiskusni u oblasti života dok smo se družili, nekako sam poštovao njegovo mišljenje. Putevi su nam se razišli, on je svoje školovanje nastavio u inostranstvu, a moj najveći napredak bila je selidba iz starog stana dve ulice dalje. Kada smo se ponovo sastali baš sam se radovao razgovoru sa njim. Hteo sam da vidim koliko zapravo neko napreduje kada ode odavde. Kako se naše druženje približavalo onom momentu kada se postavlja pitanje: „Gde ćemo dalje?“, tako se priča o muzici i potencijalnim mestima za izlazak zahuktavala. Džez, elektronika, bluz… Sve je odgovaralo. I onda rečenica: „Sve može, samo ne mogu na one Metalike.“ Ja sam završio svoje pivo, kulturno se pozdravio i otišao. Idi, bre, čoveče, u tri lepe šargarepe.
Da li sam postupio pravilno? Verovatno ne, ali bio sam duboko razočaran kada sam shvatio da neko prilično obrazovan može na taj način da generalizuje jedan muzički pravac. Mogu da ne podnosim neku muziku, da imam loše mišljenje o njoj i to otvoreno da priznam, ali ne bih dozvolio sebi da recimo pop muziku svedem pod Madone, a narodnu pod Šabane. Taj stav je prilično iritantan i ne donosi ništa dobro. A ako imaš takvo mišljenje o „mojoj“ muzici, kakve ćeš tek onda predrasude imati o meni? Kako ja tebi posle da objasnim da obrnuti krst na mojim ulaznim vratima i hektolitri svinjske krvi u frižideru nemaju nikakve veze sa tim što sam ja satanista, darker, narkoman, prljavi metalac i sedim na ladnom betonu dok ispijam sok od maline.
Zato počnimo ljubav ispočetka. Šta te prvo asocira na metal? To sigurno mora biti agresija koju ta muzika nosi sa sobom. Zamisli, recimo, alpinistu koji osvaja planinski vrh i nosi svoj ogromni ranac od devedeset litara na leđima. Muči se, pati, lomi se po kamenju, pada, ustaje i kada napokon stigne na mesto pogodno za kamp on u rancu ima sve što mu je potrebno za predah. Taj ranac je agresija u metalu koja je ono što sve nas koji volimo ovu muziku oslobađa dnevnih napora.
Agresija, jasan stav i intenzitet muzike kao jedan veliki izduvni ventil za telo i dušu. Mozak vam je izmrcvaren, doveden do granice pucanja i zasićeni ste na svim nivoima, ali vam je lepo i sav stres prosto pobegne iz vas. Sve je to limitirano i fokusirano na vas, a ne na vašu okolinu. Ne ispoljava se kroz fizičko nasilje. Ono vam stvarno nije potrebno kada slušate pesmu koja se zove npr. Obliteration. Sve je jasno, mozak je samleven. Zato se nemojte plašiti, zvuk iz zvučnika vas ne može pojesti.
Druga, vrlo bitna karakteristika metala jeste osećaj plemenske pripadnosti. Ljudi koji gravitiraju ka ovoj muzici teže da pronađu sebi sličnog i da zajedno prođu kroz taj proces pražnjenja i ponovnog skupljanja pozitivne energije. Sve to uvek kulminira na koncertima gde je sve odvrnuto na 11 (da, postoji Marshall pojačalo koje prelazi broj deset za taj jedan MEGA stepen).
Ako nikad niste bili na koncertu Iron Maidena, onda vam sigurno nije jasno zašto bih ja sada iz ovih stopa bežao u brda i javno, najglasnije moguće priznao da se bojim mraka sa još deset hiljada duša pored sebe. To je nešto što je jako teško opisati. Koža se naježi, dlanovi se znoje, svi smo napakovani kao sardine i spremni smo da baš u određenom momentu potpuno odlepimo. Evo, sad se tako osećam. Pogledajte Rock in Rio 2001: Iron Maiden – Fear of the Dark. Možda i najveći koncertni doživljaj ikada koji jedna osoba može da iskusi.
A vođe tog našeg plemena ključna su stvar u celoj ovoj priči. To je bend. Frontmen koji diriguje masom i ostatak benda koji svojim gestovima i izvođenjem pesama povezuje dešavanja na bini sa masom ispred nje. A na sve to još dodaj maske, kožnu odeću, šiljke, šminku, specijalne efekte, maskote, pirotehniku i masivno ozvučenje… I sobni zvučnici mogu da budu bina, a masa samo ti, nije ni bitno. Bitna je energija koju bend donosi sa sobom.
Sve je ovo uvod, jer je moj dugoročni cilj da probam da razbijem generalizaciju i mitove putem našeg zajedničkog i, nadam se, veselog amaterskog putovanja kroz istoriju metala. Kako je metal nastao? Odakle to ime? Koji su koreni metala? Kako su džez i bluz uticali na najznačajnije bendove u istoriji metala? Dokle je metal stigao i kuda ide?
