Od frustracija do iskrenih ilustracija
Javorka Đurić, samouka ilustratorka i autorka Instagram stranice maple.things, već par godina svojim jedinstvenim ilustracijama postavlja pitanja za introspekciju i deli sa nama opažanja, frustracije i bol. Iskrenost, ranjivost i otvorenost su samo neki od razloga zašto se lako povezujemo sa njenim ilustracijama. Javorka takođe koristi svoju umetnost da nam skrene pažnju na probleme današnjeg društva i naše planete. U iščekivanju njene prve knjige ilustracija i tekstova u saradnji sa Kontrast izdavaštvom, razgovarali smo sa Javorkom o njenom radu.
Mnogima je za oko zapala tvoja stranica na Instagramu @maple.things. Koja je bila zamisao kada si je pokretala?
Stranica postoji dve godine a nastala je odmah na početku karantina i služila je kao moja vežbanka za crtanje i sređivanje misli. I dalje mi je isto to. U tom periodu sam počela da učim digitalnu ilustraciju, a osećala sam se pojačano anksiozno zbog pandemije i trebao mi je neki kreativni izraz. Nisam imala nikakvih očekivanja osim da stranica bude moje ogledalo.
Na tvojim ilustracijama ljudi nemaju crte lica. Koja je simbolika ovoga kao i boja koje biraš?
Prvi razlog je banalan, a to je da ne umem da crtam lica. Drugi je to što mislim da lica ne bi igrala veliku ulogu i odvlačila bi pažnju od poruke. Ovako ljudi docrtavaju svoja lica u glavi u skladu sa osećajem koji dobijaju od slike. Ja uvek u glavi docrtavam svoje.
Često se dotičeš osetljivih tema koje pogađaju mnoge ljude, a o kojima se priča retko ili sa oprezom (anksioznost,
body image, seksualnost…) Da li time želiš da podeliš svoja iskustva i/ili motivišeš druge da više govore o ovim temama?
Uvek pokušavam da uhvatim svoje misli koje mi otežavaju, umanjuju ili potpuno blokiraju normalno funkcionisanje. Shvatila sam da mi je lakše da mnoge svoje nesigurnosti nacrtam, napišem i podelim tako „javno” nego da ih izgovorim. Sigurna sam da svi imamo lične, individualne nesigurnosti, ali da je veliki broj njih zajednički i da je od njih veliki broj društveno nametnut, posebno kad se radi o body image-u, produktivnosti i burnout-u, seksualnosti i stidu. Meni tuđa iskustva olakšavaju dane, i nadam se da nekome moja bar malo pomognu.
Tvoje ilustracije imaju raznovrsnu tematiku, ali povezuje ih to da neretko prenose bitne poruke. Na koji način biraš teme?
Okidač dolazi ili spolja ili iznutra, ili su događaji, vesti i izveštavanje koje me pogodi ili razbesni ili su to moji strahovi i brige koji često nemaju opravdanje u objektivnoj realnosti, ali su za mene stvarni. Trudim se da razmislim podrobnije o potencijalnoj temi i kako da je uobličim vizuelno i verbalno, a da nikome ne nametnem ništa, već da uvek bude moje iskustvo i viđenje teme.
Pored ličnih tema, svoju umetnost najviše koristiš u svrhu aktivizma, pa na ilustracijama često vidimo i teme koje govore o političkim, ekološkim i globalnim problemima. Zašto ti je ovo bitno?
Mislim da smo doveli planetu u takvo stanje da je nemoguće ne osećati odgovornost za sve to i odbijati da se učestvuje u tome. Društvo je sagrađeno iz mikrokrugova i to je većinski naš domet uticaja i trebalo bi da ga doživljavamo ozbiljno.
Lični razvoj je sve popularnija tema, a tvoje ilustracije često govore o tome. Da li je i rad na ilustracijama u kojima javno govoriš o svojim strahovima deo rada na sebi?
To mi je uvek bilo zanimljivo i apstraktno pitanje, rad na sebi. Nekad imam osećaj da je sve guranje istog kamena, ali želim da verujem da postajem bolja osoba upoznavanjem i izražavanjem sebe i stalnim razvijanjem empatije prema drugima, pretpostavljam da je to rad na sebi.
Uskoro izlazi tvoja prva knjiga – ŠTA AKO SVE OVO NIJE STVARNO. Šta sve možemo da očekujemo u njoj?
U njoj će se naći neke stare i neke nove ilustracije, ispraćene dodatnim kratkim mislima. Nadam se da će sve ispasti kako treba i da će mi se ideja u glavi poklopiti sa realizacijom. Do tada ću malo da umirem svaki dan.
Da li možeš da izdvojiš neki projekat na kojem si radila, a koji ti je bio najznačajniji?
Sve projekte na kojima sam bila birala sam tako da se slažu sa mojim uverenjima i da pokreću pitanja u društvu koja mislim da treba da budu pokrenuta, ma koliko otpora u postojalo. Izdvojila bih projekte sa Converse-om i Media diversity institute-om, a ticali su se rodno senzitivnog jezika i potrebe za njegovim korišćenjem, nasilja nad ženama i izveštavanju o njemu.
Kakve projekte planiraš u narednom periodu?
Trenutno mi je primarni fokus knjiga, a nakon toga… moram da razmislim.
Koristeći svoj prepoznatljiv stil, ilustrovala si neke scene iz filmova, te bismo voleli da podeliš sa nama imena filmova koje voliš i preporučuješ.
Obožavam filmove i mislim da su me oni najviše oblikovali, definisali su moju estetiku. Neki od njih su: Paris, Texas, Three colors: Blue, La Ceremonie, Betty Blue, In Bruges, Leaving Las Vegas, Blue is the warmest color, Melancholia, House of flying daggers, 3-iron, Chungking Express… Imam još mnogo njih koji me čekaju.
Javorkina azbuka:
Anksioznost
Branko Miljković
Vaga
Gubitak
Drugarice
Đurić
Eratično
Žena
Zaborav
Ilustracija
Javor
Kafa
Libanska hrana
Lješka
Mama
Navika
Njuh
Oprezno
Pešačenje
Radiohead
Stid
Tablet
Ćutanje
Usamljenost
Feminizam
Humor
Ceger
Čokolada
Džabe
Šolje
