„Petao je pozvao jutro. A ja tebe, da doručkujemo zajedno.“ jedna je od mnogih šarmantnih, nežnih, ljubavnih poruka koje multitalentovana umetnica Maša Zorić potpisuje. Mašina iskrenost, jednostavnost i senzibilitet spakovani su u specifičnu formu vizuelne poezije, kojom nas ona nepretenciozno podseća na jednostavne istine i male životne radosti.
Kako bi nam svoje trenutno raspoloženje dočarala slikom?
U prirodi sam, neko prostranstvo, duva vetar al’ ima sunca.
Šta ti je obeležilo prethodnu i kako si započela ovu godinu?
U prošloj godini sam crtala, pisala i radila na svojim idejama i ličnim projektima. Jedan od tih projekata je set razglednica o prijateljstvu, koje sam prikazala kroz karaktere različitih životinja. Izdvojila bih i ilustracije koje sam uradila za četiri zbirke priča holandskog pisca Tona Telehena, namenjene deci, koje mislim da svako treba da pročita, bez obzira na godine. Nova godina je počela zabavom, a šta me sve čeka to ću tek da otkrivam…
Otkako mi je prijateljica otkrila tvoju knjigu „Vesela uputstva za život”, zaljubila sam se u tvoj rad. S pravom ga opisuju kao iskren i nepretenciozan. Kako si izgradila svoj likovni stil i ko su bili tvoji uzori?
Da iskoristim reči sa svoje prve izložbe: „Bez mnogo mudrosti, prostim crtežom i bojom, sa malo crnog tuša, i po kojom lepom reči.” Odatle sam krenula. A na dalje se igram, nadograđujem, istražujem. U tome je po mom mišljenju lepota umetnosti, jer nema kraja, ta stalna igra. Nekad su to samo reči, nekad samo crtež, nekad oboje. I obavezna doza humora, ako je moguće. Uzor mi je svako ko me navede na razmišljanje i omogući da vidim svet iz nekog novog ugla. Slikari, književnici, drugi umetnici i naučnici. Zanimljivi ljudi, deca sa svojim pogledima na svet. Životinje. Priroda kao najveći umetnik od svih.
U knjizi „Vesela uputstva za život” kažeš – posmatraj i uči od dece, ona će ti dati najbolja uputstva: iskrena, jednostavna i puna mašte. Možeš li da se setiš neke situacije u kojoj si nedavno poslušala sopstveni savet?
Ne mogu da se setim nekog posebnog trenutka ili situacije, ali se trudim da te dečije mudrosti primenjujem što češće. Pre svega da pojednostavim stvari, da posmatram, da maštam, da se igram….
Dopada mi se to što životu pristupaš vrlo jednostavno. Šta je za tebe najveća životna istina?
Ne znam šta je najveća životna istina. Treba biti iskren, dobar, treba se zabavljati, putovati i kad god može, dobro se naspavati.
U svojim radovima često si se bavila ljubavlju, a čak dve izložbe su bile inspirisane ovom emocijom. Kako vidiš ljubav?
U tim radovima ja sam pokušala da ljubav na razne načine opišem: crtežom, rečima, bojama. Davala sam joj razne oblike, smeštala je u različite trenutke. I zato je neću staviti pod jednu definiciju. Mislim da je uz ljubav život i lepši i interesantniji.
Izložbom „Oda drveću” iskazala si svoju ljubav prema prirodi. Imaš li neko posebno mesto na koje voliš da odeš da radiš, da se inspirišeš ili osamiš?
Puno vremena provodim napolju. To je ili pored reke ili neke druge vodene površine ili negde gde sam okružena drvećem i zelenilom. Upijam boje, zvukove, mirise, nakupim dobru energiju, možda izvučem neku liniju ili zapišem poneku reč. Posle kad dođem kući, sve te utiske prebacujem na papir.
Nakon studija arhitekture rešila si da se posvetiš crtanju ali na drugačiji način. Kako je došlo do toga?
Dosta slobodnog vremena sam provodila crtajući, i nastajali su radovi bez plana i ideje šta bih dalje sa njima radila. Par prijatelja je pomislilo da bi bilo dobro skupiti ih na gomilu i napraviti izložbu. Kad se i u meni to prelomilo, desila se prva izložba 2014. godine i posle toga sam samo nastavila da crtam i pišem i crtam…Sve je dobilo neku malo „ozbiljniju“ notu.
Kakvi planove praviš, možemo li očekivati u ovoj godini novu izložbu, knjigu ili nešto treće?
Pripremam novu izložbu i iskreno joj se radujem. Plan je i da završim neku od knjiga na kojima radim već neko vreme, doduše sa pauzama. Ima tu još stvari koje mi se motaju po glavi, al’ nek nešto ostane bez plana, videćemo šta će od toga biti i kad…
Kako provodiš ovu zimu i januarske dane?
U čitanju i crtanju, i sa bliskim ljudima. Volela bih da su dani sa malo više sunca.
Fotografije: Aleksandra Martinović; privatna arhiva
