Erin Motz i Bad Yogi
Moj prvi susret sa harizmatičnom Erin Motz bio je sasvim slučajan. Ne sećam se ni otkud ja na sajtu doyouyoga.com; verovatno sam samo guglala besplatne kurseve, možda sam je i našla na nekom blogu. U svakom slučaju, dopao mi se 30-dnevni izazov u kom je trebalo jednom dnevno da primim mejl sa dvadesetak minuta joga vežbi koje mogu da radim u sopstvenoj sobi, i vodila ih je upravo pomenuta Erin. Svaki dan oko 5 časova popodne, dok sam sedela na predavanjima, u moj inbox sletao bi jedan mejl i uskoro je ova kratka rutina – kažem kratka, jer je zaista nemoguće reći da nemate dvadeset minuta dnevno za sebe – postala deo dana kom se možda i najviše radujem. S ove distance ne mogu da tvrdim da sam se navukla na jogu jer, nažalost, „redovna joga” trenutno je samo stavka na mojoj listi stvari koje želim da radim, ali sigurno mogu da kažem da sam se navukla na Erin. Toliko da sam čak i kupila jedan njen kurs, a iskreno, baš nisam osoba koja će prva stati u red da potroši novac na nešto što joj baš i ne treba.
O jogi pre ovoga nisam znala mnogo. Imala sam pokušaj da idem na časove, koji je završio prilično neslavno, iako sam veoma uživala. Ispostavilo se da moj put do tog berlinskog studija, jednog od retkih koji je nudio časove na engleskom, traje duže nego sam čas; pomnožite to sa dva, i eto razloga da odustanete od fizičke aktivnosti, posebno ako ste pomalo lenji. Doduše, morala sam svaki put od tih malo da istrpim sanskrit na početku i kraju časa, i istovremeno da potiskujem svoju unutrašnju tinejdžerku da prasne u smeh i naruši mirnoću i svetost momenta.
Sa Erin sam se konačno našla na svome. Erin govori engleski, na njenim časovima (i online i offline) nema mnogo sanskrita, zabavna je i za razliku od nekih drugih jogija izgubljenih u oblacima, ona veoma čvrsto stoji na zemlji. Kad je posetite na njenom sajtu ili sajtu joga zajednice koju je osnovala, prvo što će vam reći o sebi je: „Ja nisam tradicionalni jogi.” Ali to ne znači da je loš jogi. Naprotiv! Nemali broj puta jednostavno nisam uspela da ispunim njene zahteve (imam još mnogo da vežbam dok ne budem bila u stanju da održavam celo telo samo na rukama ili napravim špagu), i uvek sam se divila njenoj fleksibilnosti.
Erin Motz, Amerikanka je koja se prošle godine preselila u Nicu, u zemlju svog partnera. Vežba jogu od tinejdžerskih dana, pa kada su je pitali da li je joga uticala na njenu ličnost, nasmejala se rekavši da joga nije imala na šta da utiče jer je za nju joga starija od njene ličnosti. Joga instruktor je deset godina, i uvek je za sebe u šali govorila da je loš jogi. „Gde god da sam išla, koji god grad da sam posetila, jogiji su svi bili isti i potpuno stereotipični: izgledali su isto, oblačili se isto i ponašali se identično,” kaže. „Mrzela sam tu osuđivačku prirodu jogi zajednice i strašno želela da doprinesem nekakvoj promeni, da dokažem da joga ne mora da bude takva.”
Erin je napisala članak za The Huffington Post u kom je izrazila svoju sumnju u takav jogi svet. Njen tadašnji momak, sadašnji verenik, i sam jogi, ponudio je da zajedno naprave nešto više od internet članka, i tako se 2012. rodila online zajednica Bad Yogi.
Za nešto više od godinu dana, koliko pratim Erin Motz na društvenim mrežama, bezbroj puta sam se lično uverila u pozitivne komentare koje joj ostavljaju ljudi koji se, kako kažu, napokon pronalaze u nekoj jogi zajednici, nakon loših iskustava koja su imali u svojim lokalnim joga studijima. U atmosferi koja jogu prikazuje kao samo jedan aspekt celokupnog balansa uma, tela i prirode, sigurno je pomalo teško gristi se za jezik kad poželiš da podeliš s kolegama vežbačima informaciju o novom sjajnom mestu s burgerima. Erin se zato izjašnjava kao mesožder i veliki ljubitelj crnog vina i francuskih sireva, i njena zajednica poželeće dobrodošlicu svakome ko jede meso, ali i svakom vegetarijancu.
„Verujem da je joga za svakoga, od vegana koji obožava kelj do nagrađivanog lovca na jelene. U Bad Yogi zajednici ima mesta za sve, ali nema mesto za snobove, pretencioznost i razne uslove koje treba ispuniti da bi bio član.” Ovakve stavove Bad Yogi zaista i sprovodi na delu. Na blogu zajednice možete pročitati razne ispovesti, pa tako i onu žene od preko sto kilograma koja je inspiraciju da bude zdravija pronašla u jogi i igranju na šipci, ali i priče majke koja je vegan. Baš zato što Erin kao činjenicu ističe da voli meso i da ne voli atmosferu u kojoj je drugi jogini odbacuju, ona ne odbacuje one koji su drugačiji. Očigledno, inkluzivitet zajednice Bad Yogi prepoznalo je više od 100.000 članova širom sveta. Neki od njih ipak uvode sanskrit u svoje joga rutine, neki se ponašaju ovako ili onako. Erin je isključiva samo u jednom: treba da radite ono što funkcioniše za vas. To je vidljivo i u svim njenim videima: često će dati razne alternative u ovoj ili onoj asani, u zavisnosti od toga koliko ste fleksibilni i da li ste početnik ili ne.
„Loši jogiji razumeju da je poenta joge da se osećaju dobro, ne da samo izgledaju dobro. Mi smo stvarni ljudi, nismo neverovatno fit, fleksibilni, i ne radimo jogu da bismo kačili savršene poze na instagram. Nemamo pravila čisto da bismo ih imali, ne dozvoljavamo da doktrine definišu naše vežbanje. Imamo svoj stil, i razumemo da ga ima i svako drugi.” U moru drugih ljudi koji su osnovali svoj posao na internetu i postali hodajuće reklame, Erin je pravo osveženje. Da, i ona zarađuje prodajući kurseve i čak liniju garderobe za vežbanje s logom Bad Yogi, ali sve vreme zadržava isti iskreni pristup koji je imala i ranije. Erin Motz je draga, autentična i neverovatno jednostavna. Od nje možete čuti i kako da znate da se dovoljno trudite tokom praktikovanja joge, i kako da steknete samopouzdanje. Neretko će se našaliti na sopstveni račun, i to se ljudima dopada. Tri miliona pregleda
njenih videa govori da je na dobrom putu od kog ne treba da odustaje.
