Lidija Bel, programska direktorka i kustoskinja u organizaciji Danspace Project, održala je sinoć (u nedelju, 27. oktobra) predavanje pod nazivom „Razglednica iz Njujorka” u Ostavinskoj galeriji, u okviru Festivala savremenog plesa i performansa Kondenz. Ovaj razgovor bio je uvod u evropsku premijeru predstave njujorške koreografkinje Mariane Valensije pod nazivom „Jugoslavija“ koja je izvedena u Bitef teatru u sklopu festivalskog programa.
Povodom predavanja Lidija Bel je istakla:
„Govorila sam o aktivnostima organizacije „Danspace Project” u Njujorku uključujući i priču o pokretanju novih radova, seriji „Platform” započetu 2010. godine i projektu „collective terrain/s” od ove godine koji ispituje odnos između glasa i tela. Pokazala sam i video inserte iz radova Redžija Vilsona, Tendayi Kuumbe i Grega Purnela, Tatjane Tenenbaum i Mariane Valensije.“
Iste večeri, njujorška koreografkinja Mariana Valensija izvela je predstavu „Jugoslavija” u Bitef teatru. Ova njujorška plesna predstava istražuje teme transmisije, prevoda, relacija, blizine i mešanja iz različitih uglova posmatranih anegdotskih, istorijskih, i opservacijskih tekstova.
Mariana Valensija rekla je da je poljsko poreklo njenog očuha bilo vrlo blisko zemljama eks Jugoslavije sa kojim je ona osećala vezu što ju je inspirisalo da kreira ovu plesnu predstavu:
„Jugoslavija je bila mesto koje sam posetila kao najbliže mesto Poljskoj, zemlji u kojoj se rodio moj očuh. Bio je živ i imala sam mogućnost da posetim tu zemlju. Mislim da ne bih otišla da njegova podica nije živela tamo, ali prilikom moje prve posete eks Jugoslaviji, mislim na Srbiju i Makedoniju, osetila sam privrženost tom jeziku. Ta pan-slovenska, post-komunistička, post-socijalistička kultura je bila ona u kojoj sam odrastala sa mojim ocem iz Poljske. To me je probudilo. Bilo je to nešto sa čim sam imala određenu vezu, i predstavljalo je san dok nisam došla ovde gde sam je pronašla.”
Festival savremenog plesa i performansa Kondez održava se od 23. oktobra do 4. novembra na više lokacija u Beogradu u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples. Ovogodišnje dvanaesto izdanje festivala u fokus interesovanja stavlja nekoliko ključnih tema, obrađenih kroz performanse, prezentacije, predavanja i razgovore. Posebna pažnja posvećena je predstavljanju njujorške savremene plesne scene, pitanju radnih odnosa i ženskog rada, kao i onima koja se bave rodnim identitetima i društvenim normama.
