Danas smo odlučili da vam predstavimo dvoje mladih i talentovanih umetnika. Jedan dečak i jedna devojčica, oboje pesnici, upisali su se u naš Leksikon i kazali nam ko su im omiljeni crtani junaci, ko je umetnik življenja, dali nam sjajne preporuke za čitanje/gledanje/slušanje, ali i otkrili kako to nastaje pesma. Prve stranice našeg virtuelnog leksikona ispisuju dvoje pesnika.
Mariola Pantelić, koja vence pravi od lepršavih snova, ovih dana promoviše svoju novu zbirku poezije, upravo pod tim imenom -“Venac od snova“.
NEŠTO ZA POČETAK…
Poeziju pišem maltene od kad znam za sebe, dobro ne baš od tad, al’ već od neke desete godine. Mada verujem da je to začeto još u najranijem detinjstvu, jer su mi roditelji stalno pevali neke pesmice i čitali pesme iz knjiga čika Jove Zmaja. Tako da smatram da sam „rođena” sa poezijom u sebi i da je nekako i živim čitav život. Valjda zato toliko volim i muziku, kojoj sam posvećena i kroz pevanje u horu, evo već sedam godina…
PAMTIŠ LI KAKO SI I KADA OSTALA BEZ SVOG PRVOG MLEČNOG ZUBA?
Stvarno se ne sećam kako, ali mislim da je to bilo one godine kada sam pošla u školu. Sećam se samo da je mama sačuvala negde taj moj zubić, kao i da sam ga prve noći nakon toga držala pod jastukom jer kažu „valja se”, ali nisam sasvim sigurna da je baš tako bilo.
KAKO NASTAJE PESMA?
Pre jedno deset godina i ja sam o tome razmišljala i onda sam napisala pesmu baš sa tim naslovom. Pesma može nastati bilo gde, u bilo kom raspoloženju, u bilo koje doba dana, nema pravila… Ono što ja mislim da je najvažnije, jeste da ona izađe direktno iz srca i duše, jer samo tada može biti istinita i lepa.
SLATKO, SLANO, LJUTO ILI NEŠTO PETNAESTO?
Slano, pa slatko, a može i ljuto i kiselkasto, obavezno začinjeno. Pica, masline, čokolada i neki osvežavajući napitak.
KOGA SMATRAŠ UMETNIKOM ŽIVLJENJA?
Umetnik življenja je svaki onaj čovek koji ume da uživa u životu, koji na život gleda pozitivno, koji veruje u ljude i njihovu dobrotu. Umetnici življenja su ljudi koji se trude da nađu posao koji vole i njega da rade, koji prate svoje instinkte, koji imaju hobije. Verujem da je svaki čovek na neki način vrsta umetnika, samo je problem što ne prepoznaju svi to u sebi.
ODAKLE STIŽE INSPIRACIJA I IMA LI JE UVEK?
Inspiracije uvek ima i ima je svuda. U zavisnosti od toga o čemu neko želi da piše, naravno. Iako nam se nekad čini da naša inspiracija dolazi od nekoga drugog, suštinski ona dolazi iznutra, iz nas samih, i te, nekad nagonske, potrebe za pisanjem. Budući da je moja poezija pretežno ljubavna, meni je potrebna neka „muza”, i uvek neka i postoji, ali mislim da je na kraju ta pesma zapravo refleksija mojih osećanja, koja sam često i sama stvorila, a ne direktno ta druga osoba.
OMILJENI CRTANI JUNAK?
Ima ih mnogo. Uglavnom su to Diznijevi junaci, ali volim i ostale poput Duška Dugouška, Ptice Trkačice i Pere kojota, Toma i Džerija… teško mi je jednog da izdvojim. Ali ako bih morala jednog, prva mi na pamet pada Pepeljuga, možda jer sam taj crtani među prvima gledala i upamtila. Pepeljuga je princeza, a sve devojčice kad su male žele da budu princeze i naravno, da uvek imaju srećan kraj. Eto, da ukratko kažem omiljeni crtani junaci su mi Diznijeve princeze.
MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO I KONKRETNO ŽIVETI?
Zavisi od toga šta radimo. 🙂 Budući da se ja bavim pisanjem, tu je onda odgovor negativan. Bar za sad. Možda kad napišem roman jednog dana. Mada i romanopisci rade nešto sasvim drugo od čega zarađuju i žive, a onda im ovo pisanje dođe onako usput. Retki su oni koji mogu od svog pera i da žive. Naravno da težim ka tome, al’ u međuvremenu se trudim da radim i još neke druge poslove.
PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI?
Avanture nevaljale devojčice, Maria Vargasa Ljose, jeste poslednja knjiga koju sam pročitala, a koja me je oduševila, eto ona mi prva pada na pamet. Kad je muzika u pitanju, od kad pevam u horu, mnogo više slušam duhovnu muziku, pa bih preporučila na primer slušanje Pokajničke Molitve Vladimira Milosavljevića, kompozicija za solistu i mešoviti hor, a kad su filmovi u pitanju ima ih toliko mnogo i sad ne bih mogla jedan da izdvojim, ali uvek mi na pamet prvo dođe moja najomiljenija serija i svima bih je od srca preporučila. U pitanju je Put za Ejvonli, kanadska porodična serija koja se dešava na ostrvu Princ Edvard i prati život i avanture devojčice Sare koja je ostala bez oca i majke i dovedena je kod rođaka u Ejvonli da tamo živi sa njima. Serija ima dušu, i svako ko je pogleda poželeće da živi u ovom izmišljenom mestu. Serija je snimljena na osnovu knjiga kanadske spisateljice Lusi Mod Montgomeri.
ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO NASMEJALO?
Ljudi. Uglavnom me ljudi slatko nasmeju, i to su uglavnom moji najbliži prijatelji. Slatko me nasmeju i one razne zezalice na Fejsbuku, uglavnom natpisi na slikama ili neki vicevi. Sviđa mi se što su naši ljudi duhoviti i što su u stanju da u roku od pet minuta svaku situaciju okrenu na šalu. Volim i crni humor i to me često slatko nasmeje.
HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI U SKORIJE VREME?
Evo jedan od planova se upravo ostvaruje. Izdala sam svoju drugu zbirku poezije “Venac od snova”. Sad radim na promociji knjige i gledaću da je promovišem i u drugim gradovima, a nadam se i u susednim državama, za početak. 🙂 Imam dosta umetničkih planova, ali da ne otkrivam sve baš unapred.
PORUKA SVIM LJUDIMA ŽELJNIM KULTURE?
Aktivno se bavite kulturom! Nemojte da kukate kako nemate para za kulturu. Skoro svaki dan u Beogradu (a i u drugim gradovima) se otvaraju neke izložbe. One su skoro uvek besplatne. Na raznoraznim sajtovima sa popustima mogu se naći povoljne karte za pozorište. Književne večeri su besplatne. Samo je potrebno imati dobru volju i potražiti. Ko god je željan umetnosti i kulture neka prvo počne od sebe. Neka nađe umetnika u sebi, jer on je sigurno tu negde. Stvarajte! Možda prvi put nećete biti zadovoljni tvorevinom, možda ni drugi, i ko zna još koliko, ali u jednom momentu sigurno hoćete. Čak i ako to ne ispadne baš onako kako ste zamislili, ili po merilima drugih, vi ćete biti srećni samo zbog tog stvaralačkog čina, a čini mi se da je za umetnika to i najvažnije, da je ispunjen, dok to radi. I na kraju ako ste zadovoljni vi sami po svojim merilima, ne dajte drugima da vas pokolebaju. Ako se nađe makar jedna osoba kojoj se to dopadne, znajte da niste uzalud stvarali. Svima bih preporučila da se učlane u neki hor, folklor, kulturno-umetničko društvo. Da plešu, crtaju, slikaju… jer sve to bogati dušu. Čak i ko ne ume da stvara sam, može biti deo nečeg većeg, gde više ljudi zajedno stvara umetnost.
VENAC OD SNOVA
Satkana u moju ruku misli,
Iznebuha i bez kakve greške,
U snu sazda venac taj od reči,
Onog dana kad se pišu pesme.
Kad ukloni mrenu straha svojih,
Sa sanuća davno prošlih, novih,
Kad naveze u pesme svoje sve,
Što nije smela niti znala pre.
Rodiće se u tom sanku ova,
Još jedna, lepša,
Kao venac od snova!
Stevica Rajčetić, stidi se kad mu traže da govori o sebi. Ne stidi se kada govori o piti od višanja i kada veze pesme o Njoj. Inspiraciju crpi u mnogim stvarima. Grmljavini grudi i oblacima dima – negde između zvezda i blata.
NEŠTO ZA POČETAK…
Ćao, ja sam Stevica. Stvarno se zovem tako! Bez šale, sto i koji kilogram preko, skoro dva metra, brada, al’ eto, Stevica i poezija Između zvezda i blata.
PAMTIŠ LI KAKO SI I KADA OSTAO BEZ SVOG PRVOG MLEČNOG ZUBA?
Prvi ne pamtim, ali znam da sam treći izvadio sam uz pomoć Mikelanđelove noge. Bilo je malo krvi, bolelo je (ako slučajno vidiš mog komšiju Baneta i on ti kaže kako sam se drao i plakao na sav glas, znaj da laže!), ali uspesmo to da obavimo nas dvojica. Hteo sam da trampim zub sa Vilom Zubić, ali baka je bila mišljenja da je bolje da zub damo Lindi da pojede, baš se nisam slagao sa tim, te je zub postao ukrasni detalj Kinder parka, tačnije, klupica za Šilju.
KAKO NASTAJE PESMA?
Pesma nastaje kada sva ostala čula sem srca zakažu, kad se pogube i beže koliko ih noge nose od nas. Obično se to dešava kada se sudarite sa nečijim pogledom ili sa dlanovima i imate toliko toga da kažete tom nekom, a ne umete, tačnije, ne možete to da mu kažete zbog velike knedle u grlu koja se najednom pojavljuje i osujećuje sve vaše planove, pa se mora posegnuti za hartijom i zapisanim rečima kao nemim svedocima i saborcima na putu ka ostvarenju željenog cilja.
SLATKO, SLANO, LJUTO ILI NEŠTO PETNAESTO?
Hrskavo, slatko i toplo, premazano tankim slojem pavlake ili kremom i posuto šećerom u prahu. Dakle, pita od višanja. Dobro, može i hrskavi slani čvarak uz slaninu, pršutu i penasti kajmak. I naravno, uvek može domaći pekmez od cepanih šljiva.
KOGA SMATRAŠ UMETNIKOM ŽIVLJENJA?
Svakog prosečnog građanina Srbije koji je uspeo da ostane normalan u ovom okruženju. Šalim se, Džejmi Olivera. Kuvanje je moja prva i za sada nekako amaterski i više neostvarena ljubav. Obožavam da gledam njegove emisije, pogotovu one u kojima putuje i kuva po provincijama Italije i Engleske. Kad ga pogledaš kako sa istom dozom sreće, entuzijazma i ljubavi priprema najobičniji sendvič sa slaninom za klince u svojoj kamp kućici i najzahtevnije kulinarske đakonije u nekom restoranu sa par Mišelinovih zvezdica, shvatiš da čovek živi svoj san spajajući ga sa svim aspektima života koji ga čine lepim i ispunjenim.
ODAKLE STIŽE INSPIRACIJA I IMA LI JE UVEK?
Kako kad, nema tu nekih pravila. Dešava se da po par meseci ništa ne napišem, što me baš indisponira, ali onda odjednom samo padne pljusak i paf – eto je pesma, eto ih pesme u nizu. Inspiracija se uvek krije u nekom osmehu, u puštenoj kosi, u golom ramenu, u pegicama na nosu, u crvenim gaćicama, u onih par centimetara između mladeža na kuku i gornjeg dela samodržećih čarapa, u pogledu, u tišini, u grmljavini grudi, u tupom bolu stomaka, u vlažnim dlanovima i u oblacima dima.
OMILJENI CRTANI JUNAK?
Miki Maus, bez premca. Volt Dizni i njegovi junaci su imali veliki uticaj na mene prilikom odrastanja, ali se Miki izdvojio kao jedno simpatično, staloženo, veoma promućurno i duhovito biće sa ogromnom harizmom u mišijem obliku. Iz te fascinacije su proistekli i silni posteri sa njegovim likom koji su ponosno stajali iznad mog kreveta i radnog stola. Kao klinac sam skupljao Mikijeve zabavnike i do svoje jedanaeste godine sam bio ponosni vlasnik ukupno 120 brojeva istog. Nažalost, pozajmio sam ih drugaru na par dana i to se malo više razvuklo, tačnije, ta pozajmica se razvukla do dana današnjeg.
MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO I KONKRETNO ŽIVETI?
Teško, mada se novac može nadomestiti besplatnim kartama za pozorište i teglicama džema, ali nekako se potajno nadam da će se pronaći i neka tajna obožavateljka poezije koja će biti spremna da mi dotira vruć hleb i prazan burek u ranu zoru. Bez svega toga, teško. Sve se svodi na puko prebacivanje iz praznog u prazno, pogotovu ako uzmeš u obzir to da je višemesečno kašnjenje plata na portalima sasvim normalna stvar, kao što je normalno i to da tu istu platu možda više i ne vidiš, pošto je tamo neko zaključio da to tako može i treba. Takva je situacija u svakoj grani umetnosti, pošto se sve svelo na podobnost nauštrb kvaliteta. Ipak, vidim da ljudi ne odustaju, da se bore, da stvaraju i dalje uprkos trenutnoj beznadežnoj situaciji, a najbolji dokaz tome su portali koji promovišu mlade pesnike, pisce, fotografe i muzičare, dajući na taj način dokaz i stvaraocu i publici da njihov rad nije uzaludno bačen. Biće bolje jednog dana, samo ako dođe do tog dana.
PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI?
Svako dete i svaki odrasli čovek bi trebalo da pročitaju knjigu „Sanja“ od Mome Kapora koja je samo na oko dečja, ali u stvari u mnogome govori i o nama zlim odraslim ljudima, tačnije, o tajnom i misterioznom svetu osećanja na jedan veoma jednostavan i lepo izražajan način. Što se muzike tiče, ove godine sam veoma zadovoljan kvalitetom muzike koja nam je plasirana, pošto je dosta bendova sa područja stare Jugoslavije izbacilo odlične albume, ali bih izdvojio bend Artan Lili kao najveće osveženje na domaćoj muzičkoj sceni. Voze od prve do poslednje pesme, nema prevelikih oscilacija u kvalitetu, i što je najbitnije, oseća se velika doza pozitivne energije u svakom trenutku prilikom preslušavanja. Eto, mislim da od albuma Eve Braun „Prisluškivanja“ nisam bio ovoliko fasciniran nečijom muzikom. Ako ste ljubitelj netaknute prirode, predivnih pejzaža, avanture ili zavisnik od neke vrste adrenalina, onda morate pogledati film Everest koji je snimljen po istinitom događaju, a radi se o grupi alpinista koji pokušavaju da osvoje vrh sveta. Dalju radnju filma ne bih da govorim, pošto ni sam nisam ljubitelj prepričavanja nečega što tek treba da pogledam.
ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO NASMEJALO?
Listanje starih sveski iz osnovne škole. Bilo je fascinantno videti da mi je rukopis ostao na istom nivou kao pre xxx godina kada sam na pismenim sastavima iz srpskog jezika dobijao trojku kao zbir dve ocene: jedinice pošto nije bilo moguće rad pročitati i petice po javnom čitanju.
HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI U SKORIJE VREME?
Knjiga je moj najveći i najozbiljniji plan, iako to ne izgleda tako mojim prijateljima i saradnicima. Sve smo lepo uradili, Aleksandra Jevtović je uradila nerealno odlične ilustracije, Željka Janković sve to lepo izlektorisala, Stevan Krstec kao direktor Kreativne radionice Balkan i ja odabrasmo pesme za zbirku, inspiracija i muza učiniše sve od sebe da se pesme napišu, ali eto, na kraju nas je sve zakočio sponzor pošto se zbog nepredviđenih okolnosti povukao iz celokupne priče, tako da knjiga sada čuči na hard disku i čeka novog sponzora da bi ugledala svetlost dana, pa se nadam da će se to i desiti u neko skorije vreme.
PORUKA SVIM LJUDIMA ŽELJNIM KULTURE?
Čitajte, koristite daljinske upravljače i šetajte.
O KIŠI
Neću da je pitam
ima li nekog,
pije li znoj sa njegove kože
i da li se još uvek onako čvrsto
privija uz telo
posle divlje ekstaze svih čula…
Ne, neću,
ipak nisam toliko jak,
pa da podnesem
reči kao
što su
strasti,
želja,
i blud,
sa njenih usana,
a da pri tome
ne priča o nekoj našoj noći,
ili danu…
Ne, neću je pitati
da li još uvek ima naviku da ćuti,
i da se poput brodolomnika,
osami u svojoj sobi,
sa svim tim jazz-om
i knjigama,
nestane daleko od ljudi…
Sa njom mogu samo o kiši
o pričanju očima,
besu i smehu,
o nekim tajnim znakovima čežnje
koje mi ponekada šalje,
i o onima
koje ja njoj šaljem.
