SA VELIKIM ZADOVOLJSTVOM VAM PREDSTAVLJAM JEDNU PRAVU UMETNIČKU POSLASTICU. NJEGOVO IME JE ALEKSANDAR MITROVIĆ, AKADEMSKI SLIKAR I IZUZETNO STRPLJIV PEDAGOGKOJI VERUJE DA SE ZAJEDNIČKOM ENERGIJOM MEĐUSOBNO UPOTPUNJUJEMO I UČIMO JEDNI OD DRUGIH. VIŠE OD REČI I DELA PAMTI EMOCIJE, TAKO DA NA PITANJE O TOME KAKO SE NAJBOLJE OSETI LJUBAV, ODLUČUJE DA NAS OSTAVI BEZ ODGOVORA. TVORAC JE MNOGIH LEPIH DELA, SAMIM TIM I OSEĆANJA, MADA VERUJE DA IPAK NIKO DO KRAJA NE RAZUMERINGIŠPIL KOJI UME DA SE ZAVRTI U GLAVI JEDNOG UMETNIKA. NAJNASMEJANIJEG GA MOŽETE ZATEĆI VIKENDOM U SVOM ATELJEU, DOK SA MALIM SLIKARSKIM NADAMA RAZMENJUJEI STVARA ISKLJUČIVO VEDRE ŽIVOTNE BOJE.
NEŠTO ZA POČETAK…
“Ono što imam na umu jeste da umetnost može biti loša, dobra ili ravnodušna, ali bilo koji pridev da upotrebimo, morali bi da je nazovemo umetnošću, jer loša umetnost još uvek jeste umetnost, isto kao što je loša emocija i dalje emocija. Otuda, kada upućujem na “koeficijent umetnosti”, razume se da ne upućujem samo na veliku umetnost, već da pokušavam da opišem subjektivni mehanizam koji proizvodi umetnost u sirovom stanju – a l’etat brut – loše, dobro ili ravnod-ušno” – Marsel Dišan.
PAMTIŠ LI KAKO SI OSTAO BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA?
Nisam siguran na koji način sam ostao bez njega, ali se sećam da sam svoje oduševljenje i tako “veliku vest” morao da prenesem svojoj tetki koju sam pozvao jako kasno.
KAKO NASTAJE JEDAN OD TVOJIH RADOVA?
Obično me u radu uvek privlačilo nešto inovativno i kompleksno, u smislu materijalnog reprodukovanja, kao što je: tuš na staklu, višemesečno slaganje mozaika sitnim kamenčićima ili precizno iscrtavanje milimetarskog sistema na velikom formatu papira. Možda se ta privlačnost za izazovima u realizaciji, a i samainspiracija, pojavila još od dečačke mašte i igre kada sam uz pomoć 100 eksera zakucanih u malu dasku napravio fliper. Organizovanjem i uređenjem radnog prostora, opažanjem životne sredine, razgovorom, slušanjem, suočavanjem sa sveopštim stanjem, a potom vođen fotografskim eksperimentima, apstraktnom formom, crtačkim iskustvom šrafure, kadriranjem i izvlačenjem bitnih elemenata iz materije… Tako izgleda samo jedan od puteva u nastanku mojih crteža. Korišćenjem “digitalne mašine”, fotoaparata, svoje fotografske eksperimente sam usmerio ka portretu. To je bio samo jedan od okidača za novi pristup crtežu, kada se rodila nova ideja i novi smisao, u okviru kojih sam posmatraču svojom vizijom pokušao da dočaram bogatstvo portreta. Crtež nije značajan samo zbog toga što budi emocije i navodi na estetske reakcije, već zbog toga što kroz reakciju kristališe posebna saznanja.
SLANO, SLATKO, LJUTO ILI NESTO DESETO?
Zvuči ukusno, uzimajući u obzir da sam veliki obožavalac kineske kuhinje.
ODAKLE INSPIRACIJA I IMA LI JE UVEK?
Sam poziv da izlažem u nekoj galeriji ili učestvujem na likovnom konkursu, budio je u meni nove ideje i bio “vetar u leđa”, čini mi se, baš u ključnim trenucima, u novom likovnom poduhvatu i idejnom izazovu. Navedeni pozivi bili su povod za stvaranje dela, jer sam smatrao da umetničko delo svoj puniji smisao dobija u susretu sa publikom. Crtajući portrete, često u samom procesu nastanka crteža, konsultovao sam se sa portretisanima, jer mi je prvenstveno bilo bitno da se pronađu u težini crteža. Još jedan od razloga za ovu konsultaciju jeste i taj što u samoj ideji i skici za crtež već imam zamisao o izlaganju crteža. Svojim prisustvom, portretisani bi tada stupio u direktan dodir sa posmatračem koji na radovima iščitava njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost – istovremeno. Teofast je na prelazu trećeg i četvrtog veka stare ere rekao: “Slušalac koji je naslutio ono što mu niste kazali, postaje više nego slušalac”.
OMILJENI CRTANI JUNAK?
Vitez Koja. 🙂
MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME ČIME SE BAVIMO KONKRETNO ŽIVETI?
Poznata izreka da je rad stvorio čoveka, postaje potpunija kada se spoji sa ljubavlju prema poslu kojim se bavimo. Ljubav prema onome čime se bavimo je glavni pogon za upornost, istrajnost i naporan rad koji će sigurno posle 20 godina takvog rada dovesti do “uspeha preko noći”.
PREPORUKA ZA PROČITATI, POGLEDATI, POSLUŠATI?
Preporuka za pogledati jeste izložba Gotfrida Helnvajna, austrijsko-irskog umetnika koji se pored slikarstva bavi i fotografijom, instalacijom i performansom. Trideset tri umetnička dela velikih formata možete pogledati u Galeriji-legatu Milice Zorić i Radoljuba Čolakovića, kao i u salonu MSU u periodu od 6. novembra do 18. januara 2016. godine. Preporuka za poslušati je Ludoviko Einaudi, trenutno najpopularniji pijanista i kompozitor klasične muzike u Evropi. Neke od njegovih kompozicija se mogu čuti u filmovima poput francuskog “The Intouchables” ili u ostvarenju “Black Swan”.
STVARALAČKI ILI PEDAGOŠKI RAD?
I stvaralački i pedagoški rad spajam u jedno. Vodeći kreativnu radionicu za decu uzrasta od 5 do 12 godina, često uz njih radim svoje crteže. Time zajedničkom energijom međusobno učimo jedni od drugih i upotpunjujemo svoja dela.
HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI U SKORIJE VREME?
Uz upornost, naporan rad i ljubav prema profesiji kojom se bavim, ide i očekivanje uspeha i ostvarenje planova. Za sada, što se tiče stvaralačkog rada, narednu godinu planiram da upotpunim samostalnim izlaganjima u više gradova naše zemlje i naravno pozitivne rezultate na inostranim konkursima. Što se tiče pedagoškog rada, planiram nastavak usavršavanja na doktorskim studijama didaktičko- metodičkih nauka.
BURE I OLUJE ILI MIRNA LUKA?
Bure i oluje umetniku često donose nova razmišljanja usmerena ka stvaralačkom radu. Prenošenje doživljaja navedenih može biti i jedan od načina oslobađanja od njih, ili čak podizanje svesti o njihovom socijalnom ili emocionalnom uticajnom značaju, ne samo na samog umetnika, već na celokupnu zajednicu.
KOME BI PORUČIO DA SE MALO “KULTIVIŠE”?
Svima onima koji u današnjem vremenu agresije, kulturnog čoveka sa razvijenom emocionalnom inteligencijom smatraju slabim. Kao takvog ga treba promeniti.
