Duga talasasta kosa, krupne ljupke oči i neodoljivo iskren i zvonak smeh – moje su prvo sećanje na Sofiju Knežević. I danas pamtim kada mi je u hodniku škole Mokranjac rekla kako odlazi na akademiju u Grac kako bi se dalje školovala u okvirima svoje velike ljubavi – džez pevanja. Danas zajedno sa suprugom, džez trombonistom Eliotom Masonom živi i radi u gradu koji nikada ne spava – velikom Njujorku. O njenim sećanjima na prve muzičke početke, uzorima u profesiji i životu, planovima i stremljenjima – pročitajte u okviru prvog plezirskog leksikona ove godine
Fotografije: Colville Heskey, Scrole Vision
Nešto za početak?
I have a wish. It is a fear as well – that in my end will be my beginning. Che Guevara
Pet reči koje te opisuju.
Tvrdoglava, ambiciozna, radoznala, voljena, radosna.
Kada i kako si se zaljubila u muziku? Postoji li za tebe još neka ljubav osim nje ili barem simpatija?
Odrastajući u umetničkoj porodici, bila sam izložena mnogim kreativnim procesima. I naravno, bejah okružena fenomenalnim individuama iz različitih oblasti, pa je nekako bilo prirodno da pronađem metod kojim bih se izrazila najbolje što umem, a to je za mene bila muzika. Ta sloboda u ekspresiji koju sam našla kroz muziku i još više džez me je samo terala da je utoliko više volim. Sem toga, postoji dosta stvari koje volim da radim. Volim da kuvam, da pišem, dekorišem…
Pamtiš li kako si ostala bez svog prvog mlečnog zuba?
Kroz maglu. Kao deca smo dosta vremena provodili sa bakama i dekama, jer su moji roditelji umetnici, pa su dosta vremena putovali. Tako da je moj pokojni deka Marko napravio zabavnu igricu sa vezivanjem mlečnog zubića, da bi nam odvratio pažnju od bola.
Kada govorimo o muzici, šta je to što privuče ljude? Da li je ključ u zaraznoj melodiji, tekstu sa kojim mogu da se poistovete, harizmi i nastupu? Šta je to što navede slušaoca da se zaljubi u rad jednog muzičkog izvođača?
Mislim da su svi ti elementi bitni. Zavisi od publike, a i čemu je muzika naklonjena. Malo obrazovanija publika koja nije isključivo zainteresovana za zabavu bez mentalnog (intelektualnog, spiritualnog ili emotivnog) povezivanja sa muzikom, je više privržena muzici sa kvalitetnim sadržajem (kompozicija i tekst). Naravno, jako su bitni i iskrenost i kvalitet performansa izvođača. Dok publika koja je zainteresovana za prolaznu zabavu, više je privučena harizmom izvođača i nečim prepoznatljivim u muzičkom segmentu. U svakom slučaju, ljudska bića uvek prepoznaju iskrenost, jer se sa njom poistovećuju.
Slatko, slano ili nešto treće?
Meso, voće i sladoled.
Kako nalaziš inspiraciju za rad i ima li je uvek?
Nema je uvek, uglavnom dolazi iznenada i onda se zapisuju i snimaju motivi da bi se iskoristili kasnije kada je potrebno.
Ko je po tvom mišljenju umetnik življenja?
Moji roditelji.
Imaš li uzore i idole u poslu i životu uopšte?
Mnogo njih, počevši od moje porodice, roditelja i njihovih roditelja, do mog muža. Naravno, postoje ljudi kojima se profesionalno divim i od kojih se trudim da pokupim bitne stvari, a to su Wynton Marsalis, Chick Corea i mnogi drugi.
Pamtiš li neki poseban trenutak u svojoj karijeri do sada, neki na koji si ponosna?
Ima ih dosta, trenutno se najviše ponosim poslednjom serijom koncerata u Jazz at Lincoln Center-u, gde sam imala prilike da pišem muziku i pevam sa živim legendama džez scene izuzetno težak program.
Budući da i dalje koračamo zimom i hladnim danima, šta se lepo nalazi na tvojoj plejlisti za utopljavanje i ušuškavanje?
Carmen McRae, Joao Gilberto, Vicente Amigo, Gal Costa, Elliot Mason.
Kako najradije provodiš slobodno vreme?
Slobodno vreme je kao neki izmišljeni pojam trenutno, ali kada se to desi, onda Elliot i ja igramo tenis.
Omiljeni crtani junak?
Belle, iz crtaća Lepotica i Zver.
Može li se od ljubavi prema onome što radimo i konkretno živeti, kada posmatramo s materijalnog aspekta?
Mislim da može da se nađe način da se unovči sve u čemu smo profesionalno obučeni i u šta strastveno ulažemo svoju energiju, a to je uglavnom nešto što jako volimo.
Preporuka za pročitati, poslušati, pogledati?
Haruki Murakami – Kafka na obali, pogledati Almodovarov film – Julieta, poslušati – muziku koju sam pisala sa Sherman Irby-jem za Linkoln Centar, kao i novu simfoniju Wynton Marsalis-a.
Šta te je poslednji put slatko nasmejalo?
Moj muž, po ceo dan, svaki dan.
Kome bi poručila da se malo kultiviše?
Ljudima koji osuđuju, nisu radoznali i koji ne vole.
Šta si sebi poželela u Novoj Godini?
Puno vremena za puno rada i uspeha.
Hoće li se ostvariti neki lepi planovi u skorije vreme?
Nadam se da ću konačno završiti knjigu i album!
Poruka za kraj?
Nijedan veliki umetnik ne vidi stvari onakvim kakve stvarno jesu. Ukoliko bi bilo tako, on bi prestao da bude umetnik. Aristotel
