NEŠTO ZA POČETAK?
Katarina: Ispričaću vam jednu bajku. Modernu bajku, koju svako od vas živi i pokušaću da vam dočaram njene lepote – umetnost, ljubav i prijateljstvo.
Ljubica: Hmmm… Nekako me belina tog pitanja plaši. Možda ću se setiti do kraja intervjua.
KAKO JE NASTAO KATARINA & LJUBICA DUO?
Katarina: Kako smo od malena prijateljice i kako je spona prijateljstva bila muzika, tako je i naš duo nastao – spontano, improvizatorski, iz prijateljstva i želje da tu emociju prenesemo i u muziku koju stvaramo.
Ljubica: To vam je sigurno Kaća već rekla.
PAMTIŠ LI KAKO SI OSTALA BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA?
Katarina: Nemam posebno sećanje u vezi sa tim, ali se sećam i danas “vile” koja mi je uzela papirić ispod jastuka i ispunila želje. Valjda se to računa, ko zna, možda ga je stvarno prava vila odnela.
Ljubica: Ne znam koji je zub bio u pitanju, ali iako je bolelo, neka začuđujuće prijatna osećanja mi se javljaju pri sećanju na taj trenutak. Samo znam da sam poželela da izvadim sve zube. Ne znam da li je to bilo da bih opet doživela pažnju okoline ili sam jednostavno shvativši da treba još mnogo puta da prolazim kroz to poželela da završim sa svim tim odmah kako bih nastavila da živim život bez tog problema.
ŠTA JE MUZIKA?
Katarina: Verujem da bismo o ovom pitanju mogli da razgovaramo do beskraja, ali postoji i jednostavniji način. Za mene je muzika emocija koja se svira ili peva. Muzika je oslobođenje emocija koje se živi.
Ljubica: Moj odgovor na to pitanje se menja iz godine u godinu. Ona je sigurno nešto bez čega ne mogu da živim, nešto što me ispunjava i sa čime provedem veći deo dana. Provedem određeni deo dana i u tišini, ali kad bolje razmislim, ja i tišinu smatram muzikom.
SLATKO, SLANO, ILI NEŠTO TREĆE?
Katarina: Obožavateljka sam kineske hrane, tako da i slatko i slano i dodala bih kiselo. Kombinacije ta tri ukusa su za moja čula čista erotika.
Ljubica: Ja sam Bik u horoskopu i mislim da to dovoljno govori. Da mogu, jela bih ceo dan. I slatko i slano i kiselo i ljuto… Jedino mi se gorko nešto ne sviđa.
KOGA SMATRAŠ UMETNIKOM ŽIVLJENJA?
Katarina: Mnogi su mi umetnici dragi, ali bih izdvojila troje. Martu Argerich – umetnica koja živi apstrakciju dirki, Klod Mone – umetnik koji nas natera da živimo sliku imaginacije, a kao predstavnika nečega što se zaista zove umetnost življenja – moju mamu.
Ljubica: Umetnik življenja je neko ko oseća slobodu da bude ono što jeste u skoro svim aspektima života, neko ko oseća slobodu da bude drugačiji i da stvari uvek radi na drugačiji način (ukoliko mu je dosadno da ih radi na isti). Neko ko uživa u jednostavnim i sitnim stvarima i neko kome je ljubav, možda ne iznad svega, ali opet mnogo, mnogo važna.

ODAKLE INSPIRACIJA I IMA LI JE UVEK?
Katarina: Dolazi najčešće nepozvana, ali je i pored toga drag gost. Ona se ne traži previše, ona se pojavi i napravi kreativni haos u biću, ostavljajući za sobom čistoću i oslobođenje.
Ljubica: Pa i nema je baš uvek. Pogotovo kada sam pod pritiskom ili nekim moranjem. Ona dolazi spontano i kad je najmanje očekujemo. Veoma često iz tišine.
OMILJENI CRTANI JUNAK?
Katarina: Princeza Anastasija, njen nevini duh i sofisticiranost čine intrigu i moju zainteresovanost koja je i čine izdvojenom.
Ljubica: Čarli Braun.
MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO I KONKRETNO ŽIVETI?
Katarina: Ukoliko ima dovoljno motivacije i želje, zanemari se “isplativost”, jer da sam razmišljala o tome, sigurno se danas ne bih bavila umetnošću, pogotovo ne u Srbiji. Iako smatram da su ljudi sa naših prostora jedni od najtalentovanijih, sa tugom dok izgovaram, mogu reći i da su jedni od najograničenijih u smislu umetničkog izraza. Mene, kao što verujem i mnoge druge, život ne bi doveo do nekih velikih ostvarenja, gde sam najveću sreću i ispunjenost doživela, jer su me ljubav i istrajnost jedina pokretale. Ukratko, odgovor je da može, ukoliko si uporan i zaista veruješ u čuda.
Ljubica: Može, ali zavisi šta se podrazumeva pod življenjem. Nekome je življenje pun ormar firmiranih stvari i putovanje dva puta godišnje. Meni je šolja čaja uz knjigu ili čokoladni kolač nakon probe. Sve vam je jasno. Ali, nemojte me pogrešno shvatiti, nije da ja ne želim odmor i pun ormar stvari…
KOJA SE OSEĆANJA DOŽIVE NA SCENI?
Katarina: Trenutak, ambijent, atmosfera, faktori koji utiču na osećanja na sceni. Dan koji je prethodio, emocija koju smo doneli na scenu shodno promeni. Kod mene su to seta i osmesi, sreća i melanholija. U poslednje vreme nostalgija preovladava, pa je i emocija koju prenosim muzikom takva.
Ljubica: Raznorazna. I ne treba bežati ni od jednog. Ne treba se stideti nijednog. Osećanja se ne mogu poništiti i jedino što možemo da učinimo jeste da ih prihvatimo. Posle se sve desi samo od sebe. Takođe, ljudi su emotivna bića, a umetnost odličan vid razmene emocija stvaraoca i posmatrača.
PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI?
Katarina: Pročitati “Dnevnik Ane Frank”, poslušati “Ikari“ Katarina i Ljubica Dua dok je kišni dan napolju, pogledati crtani “Inside Out’’ i ja bih dodala, probati pohovanu čokoladu kod prolaza na Terazijama.
Ljubica: Za pročitati: Filip David “Priče”. Za poslušati: Shai Maestro Trio. Za pogledati: “Volvo kamioni”
ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO NASMEJALO?
Katarina: Činjenica da sam tražeći rukavice ispod autobuskog sedišta, sišla na pola puta između dva seoca u Srbiji, promašivši svoju stanicu. Možda je moj smisao za humor čudan, ali ja sam se sama sebi i sa sobom slatko ismejala.
Ljubica: Uh. Ne mogu da se setim. Zapravo je problem u tome što se vrlo često smejem i kad krenem da se smejem posle određenog vremena zaboravim zašto se smejem uopšte. Onda sve postane još smešnije. To je moja verzija “terapije smehom” koja podrazumeva da se smejete sve dok ne zaboravite sve informacije koje su nebitne i koje vas opterećuju, a onda samo nastavite da se smejete. Jer vam je lepo. Jer vam je dozvoljeno.

KOME BISTE PORUČILE DA SE MALO KULTIVIŠE?
Katarina: Ljudima koji veoma glasno govore u javnom prevozu, nervoznim prolaznicima koji umesto osmeha u žurbi upute mrki pogled, kad-kad i koju neprijatnu reč. Sunce sija, Zemlja se vrti, smejte se pobogu.
Ljubica: Nemam ja kome šta da poruču jem. Ne vidim sebe kao super kultivisanu osobu, niti vidim bilo koga. A jedino bi super kultivisana osoba imala pravo da nekome poruči da se kultiviše. Nisam za to da ljudima treba govoriti šta da rade, a i uvek se ispostavi da oni koji poručuju to rade isključivo određenim delovima sebe.
HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI U SKORIJE VREME?
Katarina: Nešto što nas najviše pokreće u poslednje vreme je rad u teatru, stoga su u najavi projekti o kojima će biti reči, a koji su simbioza različitih vrsta umetnosti. Tu je i moj rad sa predivnom Martom Jovanović, oko koga sam i previše uzbuđena, iščekujući da vidim kako će se moja individua snaći u nečemu što danas zovemo PERFORMANS.
Ljubica: Hoće. Ostvariće mi se životna želja. Obožavam mjuzikle i oduvek sam želela da igram u mjuziklu. Trenutno sam u pripremama za mjuzikl “Chicago”. Sigurno će se ostvariti još neki lepi planovi. Prosto osećam. Osećam da dolazi nešto lepo.
PORUKA ZA KRAJ?
Katarina: Budite emotivni, spontani i voljeni! Prošetajte kejom, popijte toplu čokoladu, zagrlite voljenu osobu. Ne bih volela da zvuči kao “recept” za srećan dan ili život, ali sreća je zaista u malenim stvarima.
Ljubica: Aha, sad bi trebalo da razmišljam o tome šta sam htela da kažem na početku, jer sam obećala odgovor. Nisam dobra u ovim porukama za početak i kraj. Niti volim da poručujem ikome bilo šta. Ali hajde, uradiću stvari na drugačiji način. Samu ću sebe opovrgnuti: “Budimo umetnici življenja!”

Fotografije: Sonja Milojević