Leto isceljuje – spolja i iznutra. Dani su duži, sunčevi zraci pitomiji, telo akumulira toplotu i preko potrebni vitamin D. Više vremena provodimo napolju – bilo da je to prva kafa i doručak u dvorištu, sređivanje cvetnjaka, rad u bašti, opuštajuća šetnja obojena u zeleno ili relaksirajući dan kraj vode. Leto nam donosi svoje plodove – slatke i sočne, različitih oblika i boja, lagane i hranjive. Ono nas iznova uči da živimo u skladu sa prirodom i da se energetski uskladimo sa njom. Uči nas da suština bivanja leži u jednostavnosti i da nam je uvek na dohvat ruke. Leto nam nesebično poklanja svoje darove, a na nama je da ih prepoznamo i sa zahvalnošću prihvatimo. U narednim redovima potrudićemo se vas malo bolje upoznamo sa nekima od njih.
Kantarion (Hypericum perforatum L.)
Kantarion je samonikla višegodišnja zeljasta biljka. Možemo je pronaći u hrastovim i borovim šumama, na livadama, pašnjacima, proplancima i zapuštenim terenima. Naziv je dobio po grčkom bogu sunca koji se zvao Hiperion. U narodu je poznat i pod imenima Bogorodičina trava, Gospina trava, Ivanova trava, Ivanje zelje. On već vekovima sa svojim zlatno žutim cvetovima simboliše sunčevu svetlost i toplotu. Za Kelte je kantarion predstavljao neku vrstu ‘zemaljskog sunca’, a od njega su Grci i Rimljani rado pleli vence i darovali ih svojim Bogovima.
Stabljika kantariona je veoma čvrsta i može dosegnuti visinu i do 100cm. Listovi su jajasti i izduženi. Posmatrajući ih prema svetlu na njima možemo uočiti sitne tačke koje izgledaju kao perforacije (perforatum) – to su zapravo žlezde sa etarskim uljem. Cvetovi su žute boje, prečnika 2-3cmm, a period cvetanja je od jula do avgusta. Branje kantariona se preporučuje u najtoplijem delu dana.
Kantarion je poznat po svojim antivirusnim, antibakterijskim i atioksidativnim svojstvima. Jedna je od najpopularnijih lekovitih biljaka u Evropi. Efikasan je u zaceljivanju rana, tretiranju ožiljaka i opekotina. Poslednjih godina se intenzivno proučava njegovo dejstvo u lečenju blažih oblika depresije. Istraživanja su pokazala da supstance koje on sadrži pozitivno utiču na sintezu seratonina – hormona sreće, kao i dopamina. Koristi se i kod reumatskih oboljenja, gastritisa, ugriza insekata, hemoroida, za tretiranje strija, upaljenih vena i mišića. Odličan je kao masažno ulje i veoma delotvoran pri sportskim masažama. Žene ga često vaginalno koriste zbog veoma povoljnog uticaja u tretiranju gljivičnih i drugih infekcija. Ovom prilikom želimo da skrenemo pažnju i da istaknemo da sa upotrebom kantariona treba biti veoma obazriv. Kantarionovo ulje izaziva fotosenzitivnost, tako da u toku korišćenja istog treba izbegavati izlaganje suncu. Takođe, kantarion može poništiti delovanje različitih medikamenata, pa se pre upotrebe istog treba dobro raspitati o njegovom dejstvu na postojeću terapiju. U nekim Evropskim zemljama proizvodi od kantariona se isključivo izdaju na lekarski recept.
Kantarion se bere kad je u punom cvetu. Pri branju seku se vrhovi biljke do dužine od 30cm, gde su uglavnom skoncentrisani listovi i cvetovi. Suši se na promajnom i senovitom mestu uz svakodnevno okretanje. Kad se osuši odvajaju se listovi i cvetovi od stabljike i čuva se smešten u platnene ili papirne kese.
Za pripremu čaja od kantariona potrebno je jednu supenu kašiku osušenih biljaka preliti sa 200ml ključale vode, ostaviti da odstoji 15 minuta i zatim procediti. Dnevno konzumirati tri šolje čaja – po jednu pre svakog obroka. Za spravljanje kantarionovog ulja najbolje je koristiti njegove cvetove i pupoljke koji se sveži smeste u opranu i suvu teglu. Onda se preko njih sipa maslinovo hladno ceđeno ulje. Tegla se stavi na sunce i tu stoji 45 dana do 2 meseca uz povremeno mućkanje. Kad ulje dobije karakterističnu rubin crvenu boju tada ga treba procediti kroz cediljku ili gazu. Čuvati ga na tamnom mestu. Ovako spremljeno ulje je i za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu.
Neven (Calendula officinalis L.)
Neven su upotrebljavali još stari Egipćani odakle je on prenet u Evropu. Za ovu biljku je karakteristično da nikad ne izgleda kao da je uvela, zbog čega je i dobila ime. Cveta od proleća do jeseni, a u mestima sa mediteranskom klimom tokom cele godine. Rimljani su verovali da cveta svakog meseca, pa su ga zato i nazvali Calendula, što je u to vreme bio naziv za prvi dan u mesecu. Prvi hrišćani nazvali su ga ‘Marijino zlato’. U narodu neven zovu i Prstenčac, Zimorod, Žutelj ili Ognjac. Ranije su ga smatrali vesnikom kiše – verovalo se da ukoliko cvetovi ujutru ostanu zatvoreni najavljuju padavine.
Neven je i ukrasna i lekovita jednogodišnja biljka. Dešava se da u jesen iznikle biljke bez problema prezime i nastave sa rastom u rano proleće. Svojim vretenastim korenom biljka se čvrsto vezuje za zemlju. Njena zeljasta stabla rastu do visine od 80cm i prilično su osetljiva. U gornjoj polovini su razgranata, svetlozelena, sa duguljastim sedećim listovima. Listovi nevena su raznoliki u zavisnosti od svog položaja na stablu – oni na dnu biljke imaju krilate drške, oni u sredini obavijaju stablo, dok su oni pri vrhu duguljasti ili imaju oblik koplja. Cvetne glavice su prečnika 5-10cm, formiraju se na vrhu svake stabljike i veoma su atraktivne – intenzivno žute ili narandžaste boje. Nevenov cvet ima vrlo intenzivan i presladak miris. Neven veoma brzo raste – prvi cvetovi procvetaju oko 40 dana od nicanja biljke i taj proces se obnavlja sve do pojave prvih jesenjih mrazeva. Biljke se konstantno podmlađuju, a njihova vegetacija se ubrzava redovnom berbom.
Neven voli toplu klimu i nije osetljiv na sušu. Raste na rastresitim zemljištima koja su bogata humusom. Osim što je dekorativan neven je i vrlo koristan, zato što svojim mirisom tera nematode iz zemljišta, a odbija i komarce. Kao jednogodišnja biljka dobro se uklapa u plodored, a na isto zemljište se seje nakon dve godine. Ima odličan uticaj na voće i povrće u borbi protiv različitih štetočina. U organskoj proizvodnji povrća preporučuje se njegova sadnja oko drugih biljaka zato što privlači oprašivače. Naročito ga je dobro uzgajati pored kupusa, luka, paradajza, šargarepe i krastavca. Ne treba ga saditi pored pasulja, jer iako odbija mnoge bolesti i štetočine, on smeta ovom povrću.
Sa berbom nevena preporučljivo je krenuti krajem jula ili početkom avgusta, kad donji listovi počnu da dobijaju žućkastu boju. Tad se biljke kose na visinu od 15cm iznad zemlje. Najbolja je berba nevena u avgustu, zato što je njegov cvet tad najkvalitetniji. Najbolji primerci cvetova su oni sa jarko narandžastom bojom, zato što su oni najbogatiji karotenoidima. Biljni materijal se suši odmah nakon branja kako ne bi gubio na kvalitetu. Suši se na promajnom mestu, u senci, raširen u tankom sloju. Po završetku procesa sušenja pakuje se u papirne ili natron kese.
Najčešća primena nevena je u kozmetičke svrhe – zahvaljujući brojnim antioksidansima koje ima u svom sastavu neven štiti kožu od prevremenog starenja, vraća joj vlažnost i naročito je preporučljiv za suvu kožu. Pomaže i u ublažavanju ekcema, psorijaze i smiruje kožu koja je sklona alergijama i iritacijama. Uljani ekstrakt nevena je veoma delotvoran u pripremi maski i pilinga. Maska od dve kašike ulja od nevena pomešane sa kašikom pavlake daje sjajne rezultate u rehidrataciji kože nakon sunčanja ili posle neprospavane noći. Potrebno je ovu smesu u debelom sloju naneti na lice, ostaviti da deluje pola sata, nakon toga se umiti toplom vodom i na vlažnu kožu naneti nevenovo ulje.
Neven takođe otklanja probleme u digestivnom traktu, pročišćava krvne sudove i relaksira ih, povećava lumen, snižava holesterol, snižava krvni pritisak. Dobar je antispazmatik, otklanja različite vrste grčeva, pa samim tim pomaže i kod astme. Zahvaljujući prisustvu provitamina A veoma je lekovit za oči – kod konjuktivitisa i iritacija u vidu čajnih obloga.
Čaj od cveta nevena se može koristiti kako za spoljašnju, tako i za unutrašnju upotrebu. Za spoljašnju upotrebu potrebno je dve kašike cvetova nevena preliti sa pola litra ključale vode. Sud poklopiti, ostaviti da stoji 10-15 minuta, a zatim procediti. Za unutrašnju upotrebu jednu do dve kašike nevena preliti sa 200ml ključale vode. Ostaviti da stoji 15 minuta, a zatim procediti. Čaj konzumirati tri puta dnevno, nezaslađen.
Melem od nevena je jedan od najdelotvornijih preparata za tretiranje proširenih vena. Spravlja se na sledeći način – potrebno je zagrejati pola kilograma dobro oprane svinjske masti na tihoj vatri. Kad se mast u potpunosti otopi u nju dodati tri šake svežih cvetova nevena. Pustiti da smesa zapeni, zatim izmaći sa šporeta i mešati 5 minuta. Zatim poklopiti smesu i ostaviti je da stoji 24h na hladnom mestu. Nakon toga zagrevati uz lagano mešanje dok se potpuno ne istopi. Procediti je kroz sterilni gazu i sipati u čistu i suvu teglicu. Melem čuvati na suvom i tamnom mestu.
Uživajte u ovim zlatnim danima i još zlatnijim darovima prirode. Ovo je period godine kad možemo i najobičniju šetnju da pretvorimo u jedno novo iskustvo i nauk. Zato naredni vikend iskoristite za upoznavanje sa nekim novim biljnim vrstama, u teoriji, ali u praksi.
