U petoj epizodi četvrte sezone serije Kruna, upoznajemo Majkla Fejgena čoveka koji je iz očaja preskočio ogradu Bakingemske palate i stigao do privatnih odaja kraljevske porodice. Da li je tada uspeo da razgovara sa kraljicom Elizabetom II i kaže joj da je samo jedna od tri miliona žrtava apsolutizma Margaret Tačer?
Piše: Nikola Todorić
Niko iz obezbeđenja nije ga primetio, iako je to učinio dva puta. Drugi put, zatekao je kraljicu u spavaćoj sobi, u krevetu. Bila je sama. To se dogodilo 1982. godine, u trenutku kada je Ujedinjeno Kraljevstvo dobilo rat sa Argentinom za Foklandska ostrva, kada je nezaposlenost velika, kada Irci štrajkuju glađu, a IRA je tri godine ranije ubila rođaka kraljevske porodice, lorda Mauntbatena. Mere nove premijerke Margaret Tačer nisu popularne među sirotinjom, a celom svetu postaje jasno da će Dajana postati važan politički faktor Komonvelta. Na australijskoj turneji oduševila je narod i naterala republikance da vrate poverenje Ujedinjenom Kraljevstvu.
Pitate se da li je moguće da neko nepozvan, sa ulice uđe u spavaću sobu kraljice Elizabete II? Deluje nestvarno, ali istinito je.
Bezbednost palate bila je slaba. Uprkos savetima da se pojača straža, kraljica je odustala smatrajući da je već opasana ogradama kao u zatvoru. Pitate se i kako se ponašala videvši sanjiva nepoznatog, zarozanog, mladića kako povlači draperije i približava joj se u cik zore? Kada je list Independet intervjuisao Majkla Fejgena 2012. godine otkriveni su detalji, dragoceni za scenaristu serije Pitera Morgana i Džonatana Vilsona koji je gostovao u petoj epizodi četvrte sezone.
Zašto je Fejgen to uradio?
Odgovor dobijamo pre nego što je progovorio sa kraljicom. Bio je nezadovoljan kako vlada Margaret Tačer radi, psihički nestabilan zbog porodičnih problema, radno sposoban, ali nezaposlen. Nakon što ga je žena ostavila i zabranila mu da prilazi deci, rastrojen i očajan odlazi kod zaštitnika građana u nadi da će konačno dobiti neki posao. Posle kratkog razgovora shvata da bi najbolje bilo da razgovara sa kraljicom. U intervjuu za Independet prisećao se tog istorijskog presedana, insistirajući da novinar naglasi njegovo poštovanje prema kraljici.
„Imala je na sebi spavaćicu, najverovatnije od materijala koji se prodaje u Libertiju. Spavala je sama u krevetu za dvoje.”
Zamislite, oboje su bili bosi. Ona zato što je spavala, a on je svoju obući izgubio negde usput, dovijajući se preko krovova do prozora koji je razbio kako bi ušao u dvor.
Pre nego što je stigao do njene postelje, lutao je po hodnicima i sobama. Video je usput i neverovatnu kolekciju poštanskih markica kralja Džordža V, vredne više od milion funti, dva puta aktivirajući alarm. Međutim, obezbeđenje nije reagovalo sa pretpostavkom da je u pitanju greška.
foto: royal.uk
Samo mesec dana ranije, dok je kraljica bila u letnjoj palati Vindzor, uradio je isto. Neprimećen, tumarao je po dvoru. Video je natpise Dajanina soba, Čarlsova soba, ali nije uspeo da pronađe vrata sa natpisom toalet. „Morao sam da pišam u posudu gde su držali hranu za pse. Potom sam ušao u Čarlsovu sobu i popio bocu vina. Bilo je to obično, jeftino, kalifornijsko vino. Zavalio sam se u fotelju i gledao slikarske portrete na zidovima. Ali, ubrzo sam krenuo. Bilo je teže izaći nego ući.”
Nekoliko dana kasnije završio je u zatvoru, ali ne zbog provale, jer niko nije znao ko je to učinio, već zbog krađe automobila u Londonu. Pušten je uz kauciju i sutradan opet otišao u potragu za kraljicom. Drugi put je imao sreće. „Ne bih to ponovio. Sada je obezbeđenje daleko bolje” našalio se na svoj račun.
Čak ni toliko godina kasnije nije mogao da objasni zašto je to učinio, jer mržnja prema Margaret Tačer nije dovoljan razlog da se upadne u kraljičinu sobu. Opisao je stanje u kojem se tada nalazio stihom pesme Pink Floyd-a – neko je u mojoj glavi, a taj neko nisam ja. Priznao je da je pre toga jeo supu sa psihodeličnim pečurkama i razum mu je bio pomućen.
Majkl nije otkrio da li je zaista razgovarao sa kraljicom. Scenaristi su improvizovali.
Preplašena, kraljica je najpre pokušala da pozove obezbeđenje, ali potom odlučuje da mirno sasluša nezadovoljnog čoveka. Započela je razgovor kao psiholog. Ubrzo je i on zavapio. „Zaštite nas od Margaret Tačer. Uništava zemlju. Imamo više od tri miliona nezaposlenih. Zar vas to ne muči? Kažu mi da patim od mentalnog poremećaja. Ne, ja sam samo siromašan. Države nema. Uništila ju je Margaret Tačer, kao i sve za šta smo mislili da je oslonac. Osećaj zajedništva, osećaj obaveze jednih prema drugima. Osećaj dobrote. Sve je nestalo. Troši novac na nepotreban rat. U međuvremenu, sve ono uz šta se osećamo dobro, pravo na posao, na bolovanje, na starost, na to da budemo krhki, humani, nestalo je.”
Ovo je bila jedina prilika da se gledaocima predstavi običan čovek na čiji život utiče politika. Iako je imao probleme sa zakonom, Fejgen je u ovoj sceni rekao sve što je bilo istinito u tom trenutku, iz perspektive radničke klase koja je ostala bez posla jer je trpela rigorozne ekonomske reforme. Fejgen je žrtva takvog režima, žrtva kapitalističkog apsolutizma i beskompromisnog neinteresovanja vlade za nezaposlene i siromašne. On je nakon izlaska iz zatvora obradio čuvenu pesmu Sex Pistolsa Bože, sačuvaj kraljicu, a kasnije je gostovao u Benksijevom dokumentarcu The Antics Roadshow za Channel 4 koji prikazuje istoriji ljudi neobičnog ponašanja u javnosti.
